Beskonačnost lutanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam sličan problem, iako ne bih svrstala sebe među narcisističke tipove. Pitam se da li sam u stanju da volim stvarne ljude, a kad je u pitanju tzv. partnerski odnos dospela sam u fazu kada sam gotovo sigurna u to da nisam u stanju da volim. Da volim stvarno, otvorenih očiju, bez ružičastih naočara. Naime, stalno iznova idealizujem muškarce, projektujem na njih nešto što oni nisu i zbog čega se neprestano razočaravam. Zašto nam je potrebno da idealizujemo? Možda zato što u startu biramo pogrešne osobe, prema nekom našem nesvesnom kriterijumu?

Šta razočaranje potvrđuje ili treba da potvrdi? Pa, verovatno, to da ne postoji osoba za nas. Da nas niko ne može voleti, bilo zato što smo toliko "bolji" od drugih (narcisoidan tip), bilo zato što smo "loši", "bezvredni" i sl. (osoba sa kompleksom inferiornosti). Kad čovek skupi dovoljno takvih "potvrda", a prođe mladost i zagazi se u srednje godine, depresija gotovo sigurno vreba na nekom ćošku. Ili, u zavisnosti od toga kakvo mesto u hijerarhiji ličnih vrednosti zauzima ideja ljubavi, osoba napušta traganje i posvećuje se nekoj drugoj vrednosti - poslu, karijeri, zarađivanju novca, hobiju. I to sa gotovo podjednakom strašću i slepilom. Što je ljubav važnija za datu osobu, što ona zauzima više mesto u hijerarhiji (npr. ljubav je smisao života, bez ljubavi život je totalno besmislen), to je očaj veći.

Sve su to naše iluzije, problem sa njima je što vezuju tako mnogo emocionalne energije, što one postaju uverenja koja se retko dovode u pitanje, teško se preispituju i još teže napuštaju. Okoštale iluzije, takoreći. Cena koju plaćamo za njih je život sam - zdravlje, životna energija, biti stvaran za sebe i druge, biti produktivan.

Faun ::Како рече В. Јеротић: "Волети другог човек значи и разумети га, а свакако и - опраштати му. Није, додуше, лако волети човека онаквог какав јесте, али само ако будемо у стању да га не само прихватимо већ и да га заволимо управо онаквог какав јесте, подстаћи ћемо га да постане онакав какав може да буде."

Dugo sam verovala u ovo ili htela da verujem. Sada počinjem da se pitam da li je i to jedna iluzija od koje nam je teško da se rastanemo? Jer, volimo li sami sebe, da li poznajemo i razumemo sami sebe? Da li prihvatamo sebe onakvi kakvi smo? Da li smo u stanju da oprostimo sebi? Ili to neprestano očekujemo, tražimo i zahtevamo od drugih? Da nas prihvate takve kakvi jesmo da bismo mi mogli konačno prihvatiti sebe?

Psihoterapeuti uglavnom tvrde da nikakva partnerska ljubav ne može da nadoknadi ili izleči rani nedostatak ljubav u životu osobe. Kako naučiti voleti sebe - ako nije bilo nikog ko je tome trebalo da nas nauči onda kad se to uči - ne znam. To je, nažalost, za mene apstraktnije pitanje od Ajnštajnove teorije relativiteta.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja prihvatam sve ljude onakve kakvi jesu. To ih izdvaja od drugih, cini ih posebnim. Ja znam da volim ali mi ta ljubav uglavnom nije uzvracena sto je dovelo do silnih razocarenja. Nemogu se navici na ovaj brz nacin zivota ,gde roditelji nemaju uglavnom vremena za decu, odnosi momka i devojke se svode samo na seks i gde se zaboravljaju svoji sunarodnici i ljubav prema bliznjem. Nevidim nigde na ovom svetu ljubav, samo mrznja bilo to prema nacionalnoj ili verskoj osnovi. Mada ima i drugih vidova mrznje i svadja ,koji su potpuno glupavi i bez razloga npr. Navijaci se medjusobno zbog fudbalskog kluba nevole sto prelazi vremenom u mrznju i cesto pobiju zbog toga. Ljubavi ako cemo iskreno ni nema u danasnje vreme i svakog boli uvo za drugog. Bitan je novac, ko ce vise da ukrade i ponizi drugog coveka. Izmisljaju se nepotrebne stvari koje se mogu koristiti samo u lose svrhe. Najbolji primer za to je atomska bomba. Sta ce ona dobrog doprineti ovom svetu? Odgovor je prost, nista. Da ljubavi ima na ovom svetu izgubio sam nadu, jer danas je bitno samo koliko ce ko imati devojaka ( momaka ) a brat bratu bi zabio noz u ledja. Zao mi je sto ce jadna priroda zbog ljudi da pati, zbog ljudckih gluposti... Mozda mi i idealizujemo partnera ali ono sto treba da znamo jeste da prava ljubav nedolazi spolja ( fizicki izgled) ,nego iznutra. To su prave vrednosti koje treba da cenimo jer ljubav koja bazira na lepoti verujte mi nemoze da traje. Pre ili kasnije svi cemo ostariti i poruzneti i zar tad treba ta ljubav da prodje? Svaki covek je zasluzio ljubav, pa cak i onaj naruzniji i najcudniji i najmanji i najveci... Netreba da vredjamo druge jer niko nije to zasluzio. Budi prema drugom onako kako zelis da drugi bude prema tebi, pomozi i neprijatelju svome kad ga vidis u nevolji. Nemoj dozvoliti da mu se nesto lose desi iako mozda po tebi on to nije zasluzio. Covek treba da se cuva vise samog sebe nego neprijatelja svoga, jer mi sami sebi znamo da budemo najveci neprijatelji. Mozda bog i nepostoji ali covek mora da nesto veruje, to mu daje nadu i moc da ustane i nastavi dalje. Ako covek izgubi nadu i veru onda je izgubio i samog sebe...

• 1Ovo se svidja korisniku: posebna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kamikaze ::Ja prihvatam sve ljude onakve kakvi jesu. To ih izdvaja od drugih, cini ih posebnim. Ja znam da volim ali mi ta ljubav uglavnom nije uzvracena sto je dovelo do silnih razocarenja.

Baš tako. Ali zašto nam nije uzvraćeno? Zašto ne možemo da volimo one koji mogu da vole nas, a takvih je sigurno bilo i ima u našoj okolini? Zašto biramo baš te i takve zbog kojih stalno doživljavamo razočaranja i počinjemo da se pitamo da li ljubav uopšte postoji? Nešto tu debelo nije u redu. Stvarna ljubav nije osećanje već odnos između dvoje ljudi koji su izabrali jedno drugo. Znam da sam u stanju da osećam. Ali prihvatanje drugog takav kakav je znači prihvatanje da je to osoba sa sopstvenom voljom, pravom na izbor i sl., da se toj osobi ne dopadam, da me ne voli i ne želi za partnera. Šta ja ili ta osoba imamo u tom slučaju od prihvatanja? Ništa, jer ne možeš biti u odnosu sa nekim ko tebe ne želi. Prihvatanje ima smisla samo kada dvoje ljudi svesno odluče da budu u vezi, baš jedno sa drugim, kada se vole uprkos razlikama, kada vrednost onog drugog prevazilazi njegove mane i nedostatke.

Kamikaze :: Svaki covek je zasluzio ljubav, pa cak i onaj naruzniji i najcudniji i najmanji i najveci... Ne treba da vredjamo druge jer niko nije to zasluzio. Budi prema drugom onako kako zelis da drugi bude prema tebi, pomozi i neprijatelju svome kad ga vidis u nevolji. Nemoj dozvoliti da mu se nesto lose desi iako mozda po tebi on to nije zasluzio. Covek treba da se cuva vise samog sebe nego neprijatelja svoga, jer mi sami sebi znamo da budemo najveci neprijatelji.

Slažem se. Divno razmišljaš i imaš zdrave principe u životu. Zbog toga teško da ćeš biti srećan, ali ja ti želim puno sreće. Svako ima pravo na ljubav. I mi, takođe.

• 1Ovo se svidja korisniku: posebna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Љубав и илузија. Интересантан пар. Све зависи колико оштре границе желимо да поставима између илузије и реалности. По мом мишљењу, кад не би било ни једног човека на свету не би било ни љубави. Ми смо ти који је креирамо. Јесте да се љубав не материјализује директно, али да ли то значи да је илузија. И да ли је потребно да љубав буде узвраћена од стране друге особе да бисмо је осетили? Мислим да има више људи на овом свету који нису осетили узвраћену љубав него оних који јесу. Чак, има више људи које не знају да воле него оних који знају. Зато, уопште не очекујем да добијем љубав, то није до мене. Оно што ја могу да урадим, то је да волим. Још сам на почетку, али се трудим сваким даном. Кад љубав постане главни покретач, а не кочница која произилази из очекивања, онда можемо да доносимо и праве вредности на овај свет који је нешто између илузије и реалности; а можда и оба. Никад нисам разумео квантну физику

• 1Ovo se svidja korisniku: posebna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo da pojasnim: kada je reč o partnerskoj ljubavi, a čini mi se da je to ovde predmet priče, mene zanima stvarna ljubav, dakle ljubav kao odnos između dvoje stvarnih ljudi, a ne ljubav kao osećanje prema nekom apstraktnom tamo negde, jer je to iluzorna ljubav, koliko god nama ona izgledala velika i duboka. Stvarna ljubav se u izvesnoj meri "materijalizuje", objektivizuje samo kroz odnos sa konkretnom, živom, stvarnom osobom. Iluzorna ljubav osećanje je iluzorna i narcisistička baš zato što mogu da izaberem nekog kao predmet svoje ljubavi, da ga sama kreiram u svojoj glavi, tj. da ga obdarim raznim vrlinama i vrednostima, da maštam o njemu danonoćno, da zamišljam i umišljam do mile volje. To je nestvarno, neproduktivno i nezrelo. Pretvori li se ovaj iluzorni stav u obrazac ponašanja, potraga za ljubavlju se zaista pretvara u beskonačno lutanje (btw. naslov Beskonačnost lutanja je odličan, "pogođen"). Ne želim više ni da volim niti da budem voljena na taj način.

Karl Marks :: Uzmi čovjeka kao čovjeka i njegov odnos prema svijetu kao ljudski odnos, tada možeš ljubav zamijeniti samo za ljubav, povjerenje samo za povjerenje, itd. Ako želiš uživati u umjetnosti, moraš biti umjetnički obrazovana osoba, ako želiš utjecati na druge ljude, moraš biti osoba koja potiče i unapređuje druge. Svaki tvoj odnos prema čovjeku - i prema prirodi - mora biti određeno ispoljavanje tvog stvarnog individualnog života, koje odgovara predmetu tvoje volje. Ako voliš, a ne potičeš ljubav, tj. ako tvoja ljubav kao takva ne proizvodi ljubav, ako kao osoba koja voli životnim ispoljavanjem ne postaneš voljena osoba, onda je tvoja ljubav nemoćna, ona je nesreća.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За мене постоји само једна љубав. Може да се манифестује на различите начине, али она је једна. Не може један човек да воли некога, а неког другог да мрзи. Једна од те две ствари није искрена. Наравно, постоје различити ступњеви до ког је неко научио да воли, али циљ је само један. Према томе, ако је само један сегмент те љубави илузоран зар није онда и цела љубав "илузорна"?
Citat:Iluzorna ljubav osećanje je iluzorna i narcisistička baš zato što mogu da izaberem nekog kao predmet svoje ljubavi
То по мени уопште љубав. Није битно да ли ће тај неко бити реална или измишљена особа, суштина је иста. То може бити манифестација љубави која је у теби, и љубави која је у тој особи (ако је у питању реална особа), а никако љубав у својој целини.

Није проблем волети некога уколико знаш да волиш. Ја нигде нисам негирао значај љубави у односу међу људима. Али не можемо љубав свести на констатацију "ја волим некога, очукујем да неко и мене воли". Мислим да је много боље рећи, уколико желимо да ствари упрошћујемо, "ја волим некога, надам се да ће та љубав бити довољна да у њему пробуди љубав". Наравно, ни овде нисам навео према коме да буде усмерено то буђење љубави.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skoro uopšte nisam razumela ovaj tvoj poslednji post, Faune. A sa onim malo što sam razumela, ne slažem se.

Faun ::Не може један човек да воли некога, а неког другог да мрзи. Једна од те две ствари није искрена.

Ja pak mislim da može. Može se voleti jedan čovek, a neki drugi mrzeti. Zašto bi prvo isključivalo drugo? Zašto bi jedno bilo iskreno, a drugo neiskreno?


Faun ::"Не могу да волим девојку са којом сам тренутно", тј. "не могу да волим уопште" ако љубав посматрамо како би требало. Заљубљен сам у неке илузије, вероватно и у себе самог (тј. моју Аниму по Јунгу, ако сам добро схватио) и од сваке девојке очекујем оно што она није. Не прихватам људе онакве какви јесу, већ онакве какви бих ја желео да буду. Кад их боље упознам, онда се разочарам, или можда боље речено, разочарам се у себе пошто тражим нешто на шта немам права.

Mislila sam da je povod za ovu diskusiju gornji navod. Možda grešim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag ::Može se voleti jedan čovek, a neki drugi mrzeti.
Дакле, не разумемо се Мени рецимо није јасно како човек који воли може да мрзи. Али, то је сад већ дискусија о љубави уопште, у шта је ова тема полако прешла.

Што се тиче повода, тема је стара преко две године па је то вероватно и разлог што нема неки конкретан ток. Мада, ако ћемо бити прецизнији, постоји једна реченица у уводу која је изузетно битна (била је и пре две године)
Citat:тј. "не могу да волим уопште" ако љубав посматрамо како би требало.
Па, и наслов има свој смисао. Додуше, потрудио сам се да поставим конкретно питање, тј. два, али то очигледно није смањило замршеност увода теме. Вероватно зато што ја никада ништа не дефинишем прецизно. Ја се извињавам.

Да не бих скретао тему са иначе њеног конфузног пута, ја се бацам на читање препоручених књига. Пуно среће и све најбоље

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nisi jedini samo sto ja nisam narcisoidna ko ti ... iskreno sam volela samo jednu osobu (mislim da je i dalje volim ali ono nisam ga videla vise od godinu dana jer zivi u inostranstvu tako da)

sad se zaljubim, odljubim alii nije too tooo ...

Faun ::Питање: Шта помислите кад на улици сретнете неког лика(девојку) који(а) је више-мање физички леп(а), пун(а) себе, живи у неком свом свету и никог не примећује? Да ли ико види особу жељну љубави која не зна да воли?

potrudim se da me primetii , bacim se na flert i nista ne mislim

p.s. izvinite sto se ovako ubacujem u diskusiju al me mrzelo sve da citam