Prijateljstvo je za razvoj ljubavi, isto što i nađubreno zemljište za razvoj biljaka, dakle izuzetno pogodno tle za tako nešto. Nije teško objasniti zašto je to tako. Da bi nam neko bio prijatelj, moramo da verujemo jedno drugom, da se osećamo prijatno kada smo zajedno, da imamo dosta zajedničkih interesovanja, da volimo iste stvari, ista mesta, muziku, filmove, itd., a sve su to komponente koje su potrebne i za ljubav, odnosno vezu. Drugim rečima, linija između prijateljstva i ljubavi je izuzetno tanka i jako je teško ne preći je. Nekad se to desi oboma i onda iz toga nastane veza koja može biti uspešna ili manje uspešna, ali nekada se to desi samo jednoj strani i to je onda veliki problem, jer tu neko mora biti povređen i ne postoji način da se to ublaži. A kada se to desi, vrlo je teško da prijateljstvo opstane, jer ćemo uvek na tu osobu gledati kao na nekoga ko nas je povredio, a ne kao na nekoga ko nam je bio prijatelj i želeo je da nam ostane prijatelj. Ipak, postoje izuzeci i dešava se da ljudi, kada se osećanja ohlade i iščeznu, shvate da je to prijateljstvo isuviše vredno da bi se odbacilo, pa nastave da se druže. Oni drugi, nikada ne pređu preko svojih osećanja i ne oproste onome ko ih je povredio i nikada više ne budu u istim odnosima sa tom osobom. A kako će se koji slučaj završiti, to niko ne može da predvidi, već to vreme uvek pokaže.
|