offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Jano, pitanje nije da li neko to bash zheli, vec da li je moguce...
A moguce naravno jeste, pitanje je samo kako...
Peca, Puky, pa i njocko, rekoshe sve...
Zhiveti sam, i ulozhiti svu ljubav koju nosis u sebi u ono shto radis, neuporedivo je lakshe i lepshe nego zhiveti u nekvalitetnoj vezi... a o neuzvracenoj ljubavi i patnji koju ona nosi sa sobom i da ne govorim...
"Caka" je samo u tome da rashchistis neke stvari sa sobom, a da trud, ljubav, strast, ulazhesh u ono shto chinis, bio to posao ili hobi, ili bukvalno sve shto radis, da radis valjano i sa entuzijazmom... pa onda i ispunjenost i satisfakciju nalazis i u samom radu, i u rezultatima... A mozhes uzhivati i u prirodi, lepom vremenu, jednostavno... Nasuprot prilikama koje vas iscrpljuju emotivno, pa i psiho-fizichki, kao da vam neko pije krv... lakshe se dishe, neuporedivo, chak
Naravno da je "idealna" situacija kada postoji neko s kim sve to mozhes i da podelis, toliko toga je lepo raditi zajedno , to svi znamo... ali... nekad, da ne kazhem i najcheshce, ne nadje se ta osoba... ta, koja bi htela da provodi vreme bash sa vama, bash na taj nachin, da vi to takodje zhelite bash sa njom, i da vam je potom bash lepo zajedno... i da to jos traje... Ok, recimo da je moguce uvek nacci nekog s kim mozhete provesti jedno prijatno popodne (mada je i to neuporedivo tezhe nego shto se isprva dâ pomisliti...), ali vam nishta ne garantuje da vec sledece nece biti zhiva propast... a za sva popdneva do kraja vasheg zhivota... male su verovatnoce da cete upoznati dovoljan broj ljudi Dakle, pricha da vam uvek bude lepo brzo pada u vodu. E sad, vi ste dovoljno zreli, znate shta znachi istinski voleti i biti tu za drugu osobu, ali... to takodje ne znachi da je druga osoba koja vam se zaista dopada isto tako zrela, a jos manje da je spremna i voljna da uvek bude tu za vas, onda kad sve u zhivotu krene nizbrdo... i da nece potrazhiti nekog treceg da s njim provede jedno prijatno popodne (ili niz...), onda kada vama (kako vas nije sramota!) nije ni do chega, ili padate na nos od obaveza. Da, da, naravno - imate izbor: ili cete ostati u nekakvoj vezi sa tom osobom i izigravati klovna.., davati sve a dobijati nishta, itd, itd, ili cete napraviti rez, i, kao izuzetno emotivno bicce, ostati da bolujete... i odbolovacete (uz malo srece, i mnogo zdrave pameti)... a onda opet imate izbor: ucci ponovo u zacharani krug, ili zhiveti sâm, tj, bez "voljene osobe"... Sâm, i nesrecno zaljubljen... sâm, i ogorchen zbog samoce... ili sâm, i srecno zaljubljen u Zhivot, rad, .....
Pomenu neko decu Pa zar je potrebno zhiveti sa partnerom da bi se imala deca? Ne donose ih rode, znamo, ali to ipak nishta ne menja. Kako zhive samohrane majke (/ochevi)? Nakon razvoda, raskida, ili ne-daj-bozhe smrti brachnog partnera? Shta je sa ljudima koji ne mogu da imaju decu? Ili izaberu "radije - ne"? I da ne redjam jos neke sluchajeve...
A, izmedju ostalog... radjati decu tek da bi se "imala deca" (jer "tako treba", jer zhelite da "vasha krv" trchkara sutra ovom planetom, jer vam je vreme, jer baka zheli unuchice, jer se plashite da cete ostati sami kad ostarite...) ufff... ne valja, u osnovi... Imati decu s pogreshnim partnerom, jos gore... ostati u vezi/braku s dotichnim, najgore... po vas i tu istu decu, ni krivu ni duzhnu...
I shta je sa vec pomenutim monasima, chasnim sestrama..?
And so on, and so on...
So... anything's possible...
Lichno... "...da najbolje izgledam, kad se najgore oseccam...", ili sama a Svoja, ... mislim da je jasno kakav bih izbor napravila...
|