offline
- Pridružio: 02 Avg 2013
- Poruke: 31
|
rank ::sanjar... ::
Ne znam sta da ti kazem... ali mogu svakako to, da ipak ima uocljivih razlika izmedju nasih prica....
Svaka prica je drugacija, zar postoji ista.
sanjar... ::...ti si covek u zrelim godinama, i ono sto se meni desilo tebi nije bila prva, jedina, prava ljubav...
Nijedna ljubav se ne zaboravlja, bila velika ili mala. Svaka ostaje u srcu.
sanjar... ::Ali sem toga da si se i ti dopisivao sa devojkom preko neta, ja zaista ne vidim nikakvu vezu... ono sto smo mi imali je zaista nesto toliko posebno, neverovatno... posebno, bar za mene... toliko datuma koji su se isprepletali i bili vazni za oboje imamo zajednickih...
Vec rekoh, dopisivanje preko neta, dakle identicani pocetak.
Tih zajednickih datuma su nesto sasvim normalno. Kada se otvore duse, mnogo toga se nadje zajednicko. Da ne postoje sve te sitnice i posebnih trenutaka, ljubavi ne bi ni bilo.
Izdvojio sam za kraj ova dva dela, jer su mi zanimljivi i mnogo toga kazu.
sanjar... ::...i da ti je verovatno dosadilo u braku pa si pozeleo nesto novo, ne znam...
Ne, nije mi dosadilo u braku, naprotiv, bilo je savrseno do tada. Desilo se nesto suprotno, a to je da su moje prepiske krenule onako neobavezno, spontano, i bile sve ucestalije dok nisu doprele do srca.
Ono sto se tada desavalo je to da sam u tom mom svetu imao savrsenu ljubav, osobu sa kojom sam moga sve da podelim i koja me je razumela. To je bio jedan moj savrsen svet, ali mi je zato pravi zivot bio pakao. Ziveo sam u dva potpuno razlicita sveta.
sanjar... ::Inace... moja stvarnost je ona..... ali to ce nazalost verovatno ostati samo san...
Zar nisi ovim sve rekao. Kao sanjar govoris da je ona tvoja stvarnost, a kao trezven covek zakljucujes da ce to ostati san.
Dakle, kao sto rekoh, probudi se i pocni da uzivas u stvarnom zivotu i svim onim sitnicama koje zivot cine lepsim. Naravno da je u pocetku tesko, ali vreme leci sve, te ce nakon nekog vremena sve ovo biti jedna lepa uspomena, koju nikada neces zaboraviti.
I os jednom ti kazem za kraj dobro jutro, Carpe diem
Ne znam stvarno... istina je, po meni, da svaka ljubav ostaje u srcu... ali postoje razlike izmedju ljubavi, jer neka u srcu ostane samo kao nesto sto ti izmami osmeh kao lepa uspomena, slatki trenuci, a neka koja ti izmami osmeh, ili tugu, cak suzu, zato sto je to bila ljubav... i zato sto iz te ljubavi jos postoje osecanja koja nisu nestala...
Da, u pravu si, identicni pocetak, ali ja zaista ne znam razlog zasto si ti pocinjao tako nesto, iako bio ozenjen...? Sigurno je da ti je nesto falilo, e sad, ne znam sta...
Da, ali i nakon tih otvaranja dusa... mi smo dobili zajednicki datum, tog dana sam shvatio da izmedju nas zaista postoji neka visa sila koja nas je spojila, sudbina, Bozja volja... i bas odtad, postao sam daleko sigurniji, iako sam to i ranije bio, da se nikada necemo razdvojiti, da cemo pobediti sve nedace i poteskoce i da ce iz nase ljubavi izaci nesto najlepse sto se obema moglo desiti u zivotu... taj datum se desio u oktobru prosle godine...
Sto se tice tvog slucaja... stvarno ne vidim mnogo slicnosti, jer ti si sam stvorio taj svet, pozeleo da imas tako nesto, i da imas nekog ko ce te saslusati, biti tu za tebe... i zato si zrtvovao stvaran zivot, u kom ti jednostavno nesto nije stimalo i moglo te ciniti srecnim i opustenim, ali zato ta virtuelna veza jeste...
Sa druge strane, mi smo zajedno stvorili tu sigurnu luku i nas zajednicki svet pun ljubavi, razumevanja, iskrenosti, poklanjanja celog sebe...
Da... ja znam da ce to ostati san... znam, zato sto ja nemam srece u zivotu... zato sto je to sudbina, da budem nesrecan i nemam je, ono sto sam jedino zeleo u zivotu, i nista drugo mi nije trebalo, sem da ozdravim i imam ljubav najvecu na svetu... zato sto se sve ono sto mi se izdesavalo, ne bi se moglo ispisati ni u jednom romanu... cinjenica da ja toliko patim za osobom sada, koja me je prvo trazila, zaljubila se i mastala o meni, kada ja nisam ni znao za nju, plakala kada se nismo dopisivali i nisam obracao dovoljno paznje na nju, dovoljno govori...
I zar ti ne mislis da ja ne pokusavam to sto govoris... ja to i radim. Opustam se, uzivam, smejem se, radim sve da meni bude dobro... i u tome cak i uspevam... ali to i dalje ne iskljucuje to da stalno moram gledati njen profil, svakog dana, da mislim na nju i jako se rastuzim kad se setim nje, pomislim na nju, da je i dalje volim i da ne mogu da zamislim zivot bez nje, jer zivot jednostavno jeste samo puka imitacija i mucenje, bez ljubavi o kojoj sam celog zivota sanjao, a to predstavlja ona, samo ona je ta ljubav...
Ne znam da li vreme leci ili ne... ali ja znam da ona za mene nece biti samo lepa uspomena, ni da li ce uopste ostati lepa... ali znam jedno, da ce biti zauvek moja izgubljena sreca, ljubav kakvu sam zeleo, ali nisam bio dovoljno srecan da bih je i dobio, iako mi je bila na dohvat ruke...
|
