offline
- Pridružio: 02 Avg 2013
- Poruke: 31
|
Napisano: 25 Avg 2013 17:44
Acid_Burn ::Citat:ali vidim ja, po komentarima, slikama
Ti reče da ne koristi facebook a sada odjednom komentari i slike...
Koristi facebook... ja sam uspeo na neprimetan nacin stici do njenih slika sa mora... video sam je nasmejanu, srecnu, opustenu, u druzenju sa drugaricama i sestrom na moru, prvi put isla je samostalno na more, bez roditelja, sa njih 3...
I video sam i komentare, kako se priseca divnog letovanja, sali sa tim drugaricama o utiscima sa mora...
Dopuna: 25 Avg 2013 18:22
NIKA ::Napisano: 25 Avg 2013 12:35
Drago dete, moj ritual ispijanja prve jutarnje kafe, jutros je bio zacinjen ovom tvojom pricom. Privukao me naslov u kom si, verovatno potpuno nesvesno, dao odgovor na sva tvoja pitanja. 'Neverovatna ljubav'!
Mnogo si se, duso, pogubio. Najkrace receno ti zivis u proslosti u kojoj vidis svoju buducnost onakvom kakvu bi je zeleo. Ili u proslosti zivis svoju buducnost, prosto ne znam kako to da sklopim. Ne bih rekla da si glup i da ne znas da se tako ne moze, a posebno ne valja ziveti.
Carpe Diem !
Odlicno vidim gde je tvoj problem, neko je vec to pomenuo, ali mi se cini da ga nisi najbolje shvatio.
Ocigledno je da imas problem sa realom, sa svetom oko sebe i to iz jednog jedinog i prostog razloga sto si usamljen. Nisam primetila da pominejs drugove,drugarice, bilo koga iz cega bi se moglo zakljuciti da imas normalan socijalni zivot. Takodje je sasvim ocigledno da te u tome sprecava tvoja zdravstvena situacija, ali to ti ne bi smelo biti opravdanje ni za sta. Pa zaboga, ne znam sta je u pitanju, ali sigurna sam da nisi kao onaj decak iz filma kom ne mogu da se setim naslova, a koji mora da zivi pod staklenim zvonom. Govorim (pisem) ti ovo, na ovakav nacin, po cenu da budem i gruba, jer nesto te mora trgnuti.
Sasvim je ocekivano da je ona postala sav tvoj svet, jer prihvatila te je i posle tvog priznanja o tvom zadrvstvenom stanju. Ali posle! Posto se vec bila zaljubila, jel' tako bese?!
Nisi hteo da reskiras i ranije joj kazes da je ne bi odmah oterao od sebe, a ja se sad pitam odakle ti taj zakljucak. Da li iz prethodnih losih iskustava ili sam svom nedostatku pridajes preveliki znacaj i polazis od pogresne predpostavke da te takvog niko nece zeleti?
Elem, dakle bila je vec zaljubljena kad je saznala istinu i tako u oblacima to sa lakocom prihvatila, ali veruj mi da bi sve mozda (!) drugacije bilo da se ona u tebe zaljubila sa svim tvojim vrlinama i manama. No, dobro, i posle saznanja, ona tebe i dalje voli, isto kao i pre, a kasnije jos vise, a ti to sve vidis kao Bozji znak, jer ona te ne samo prihvata, vec i voli, takvog kakav jesi. Pocinjes da je idealizujes, pripisujes joj sve one osobine koje bi zeleo da ima, u onome sto kaze (napise) cujes uvek ono sto tebi najvise odgovara, svaku sumnju u njenu ljubav odbacijes na keca, hvatajuci se sto za razloge koje ti sama servira, sto za one koje sam izvlacis iz duboke zelje da verujes da je sve tako kako mislis da jeste. Dakle, Bog te pogledao poslavsi ti nju ! Postaje ti centar sveta, ustvari, dobro bi bilo da je postala centar tvog sveta, postaje ti ceo tvoj svet. Ona i niko i nista vise! Greska!!!
Napravio si od sebe nista drugo do zavisnika. Ona je tvoja droga i ti se ponasas kao i svaki narkoman. Ne mozes da zivis bez nje, neprestano samo na nju mislis, sve se vrti samo oko nje, svaka tvoja misao i pomisao je vezana za nju...
Kazes, imali ste planove, stan, beba, ono-ovo.. Pitam te, sada, da li znas kako se zida kuca? Da li se prvo stavi krov, onako da levitira u vazduhu, pa onda dodaju zidovi, pa tek onda temelj na koji ce se sve to spustiti?! Ne, naravno...
Ne zelim da kazem da tu nije bilo ljubavi, naprotiv, odlicno znam da je vrlo lako zaljubiti se online, samo sto se takve ljubavi, ukoliko ubrzo ne dodje do njenog fizickog ostvarivanja, uglavnom i hrane samo takvim planovima i mastarijama.
Sasvim je jasno, drago dete, da se ona odavno o'ladila, odnosno, sto neko vec rece, probudila se iz tog sna, a osim sto ste se voleli, u sta, ponavljam, ne sumnjam ni malo, nista drugo i nista radili do sanjali. Ponavljas vise puta 'Kako moze da zaboravi posle svega sto je uradila,rekla.... posle svega sto sam za nju uradio, rekao.. ' , a ja te pitam sta je to ona, konkretno, uradila i sta si to ti, konkretno uradio?! Reci su reci, lete i brzo i lako, posebno kad iz ustreptalog srca lete..
Pomenuo si, u jednom momentu, u pokusaju da osporis jedan od 'saveta', da u pravoj ljubavi nema taktiziranja.. Hajde vrati se i lepo procitaj sve sto si napisao, ali probaj sebe da izuzmes iz price, kao da si neko treci npr.. Pokvarila se kola,pa dok su se popravila,ono-ovo.. 'pa je onda ona rekla da ce sad ona mene zavlaciti 2 meseca kao sto sam ja nju'
Znam da ce ovo zaboleti, ali.. Pa zar ti ne govori dovoljno sama cinjenica da je, pored svega, nije uopste interesovao ishod tvoje operacije?!  
Uporno ponavljas 'Ja znam, ali se nadam...' - da, jeste kontradiktorno! Ako znas kako stvari stoje, cemu se nadas? Da se varas, da nije tako kako izgleda?! A znas da jeste!
Znam i ja da je uzasno tesko preboleti, pogotovu prvu ljubav, prvu pravu ljubav, prvi put kad se srce i dusa otvore, ali ma koliko ti to sada neverovatno izgledalo, veruj mi.. Bolece neko vreme, to je relativno i nema pravila i ne mogu ti reci koliko dugo ce boleti, no sto pre se osvestis, okrenes stvarnosti, sadasnjosti, ovom danu danas, ovom trenutku, ovom sada, skratices taj period. Onda ce doci vreme kad ce te zignuti srce svaki put kad se setis i nje i vase ljubavi, zatim period kad ces se svega toga secati sa nekom setom i najzad i ono vreme kad ces, verovatno vec imati neki svoj zivot, a to sve biti nista do lepo secanje na jednu veliku, na prvu pravu ljubav.
Hajde sada, idi umij se, dobro se umij da mozes sto bolje da vidis svet oko sebe.. Veruj, toliko je divnih ljudi oko nas, samo im treba dati sansu. 
Dopuna: 25 Avg 2013 13:02
Usput, umesto da bacas vreme na razmisljanje i mastanje, procitaj ovo, lepo, pazljivo. Koristice ti, sigurna sam
mycity.rs/Blog/Ljubav-u-nama-3.html#p1569838
A i ovo ti ne bi bilo zgoreg da dobro iscitas.. Znas, nekad previse ljubavi ume da udavi..
P.S. Nisam uspela da nadjem temu, pa evo ovako, iz privatne arhive 
Hvala ti na ovim savetima, hvala ti na svemu... Veruj mi, razmisljao sam o mnogo toga sto si napisala, pokusavao dosta toga sto si govorila, znao sam i pre nego sto si mi sve ovo rekla, da moram nastaviti dalje... Puno toga si zaista pogodila, i potpuno si u pravu... Ono sto znam je da moram jos jednom pokusati... da joj cestitam rodjendan... i da je tom cestitkom raznezim, setim na nas, sve sto smo imali, sto smo zeleli imati, sto smo mogli imati... i da mi se vrati... a ako taj pokusaj bude neuspesan... definitivno cu se okrenuti buducnosti bez nje... znam da ce ona biti neizvesna, na pocetku jako bolna, i da ce dugo trajati patnja za njom, ali ja moram krenuti napred, moram se nadati da cu je kad-tad preboleti... i da ja u stvari jos nisam nasao svoju pravu ljubav... i da ce kada je stvarno pronadjem... ova ljubav prema njoj nestati...
Inace, ovo nije bila moja ˇprva ljubavˇ, kada su se moja dusa i srce prvi put otvorili... ja sam mastao i nadao se toj ljubavi otkad znam za sebe, od 10-te godine otprilike... i bio sam zaljubljen... jos tad... i do nje, nekoliko puta... ali ovo je svakako bila prva realna, moguca ljubav... a prvi put sam i zaista zavoleo... Pitas, sta smo to uradili jedno za drugo... to smo radili je i razlog zasto smo toliko zavoleli jedno drugo, planirali susret, i sto smo jedno drugo toliko dugo cekali... postali smo bliski, sve tajne i probleme jedno drugom otkrivali, davali savete, tesili jedno drugo... ja sam uvek bio tu za nju, kada bi imala problema sa svojima, kada bi je nesto bolelo, kada bi zbog nekog plakala, kada bi je nesto ili neko povredio... isto tako, ona je uvek bila tu za mene, da me saslusa, da savete, da me utesi i da me oraspolozi, da me ohrabri, da nadu i zelju da se borim, da ce bolje sutra doci, da cemo mi konacno biti zajedno, da cemo istrajati, izdrzati sve i da ce nasi dani srece uskoro doci, a kada dodju, nasoj bajci nece nikad biti kraja...
Potvrdio bih mnogo tvojih reci... istina je da ja zivim u proslosti, jer tako mi je lepo, jer se plasim buducnosti, i jer je to sto je proslo, a ja se i dalje nadam i cekam da ce se vratiti, bilo najlepse vreme mog zivota... iako je bilo puno turbulencija, svadja... bilo je i puno divnih trenutaka, a najbitnije, ja sam imao nju, imao sam ljubav mog zivota, koju sam sanjao, i koja me voli... i koja je uvek bila tu za mene... bar neko vreme... i zato i dalje cekam, nadam se... iako se trudim da tako ne bude, da zivim, da pocinjem smisljati i planirati zivot bez nje, ne ide mi... misli i dalje idu ka njoj... zato cu poslednji put dati sansu nama... ako je ona, moja ljubav, ne prihvati... to ce biti definitivan kraj... iako ce ona zauvek ostati u mom srcu, vise joj necu smetati, necu je gnjaviti...
I nikada nije bilo, veruj mi, nije, da je samo ona, i nista drugo nije bitno... istina, ona je postala moj centar sveta, sve si u pravu, ona je moj sav svet postala, pomislio sam da nas je Bog spojio, da je sve ukazivalo na to i da konacno krece moj divan zivot sa divnom ljubavi, koju sam sanjao... i da sam to zasluzio, nakon svega sto sam preziveo... ali ja sam u zivotu vrlo malo toga prosao, bez skole, bez drustva, i iako bih svakako sa njom kreirao zivot, i ona bi bila moj centar sveta, iako smo planirali vrlo brzo ziveti zajedno... ja sam imao jos dva velika cilja u zivotu... zeleo sam i dan danas zelim, zavrsiti obrazovanje, propustiti sve sto nisam naucio, nauciti... iako sam dosta toga sto bih ucio u skoli, a i van nje, sam naucio, postao jako zreo i pametan za svoje godine, sto je i jedan od razloga sto me je ona zavolela... to svakako nije dovoljno... drugi cilj je drustvo, da konacno dobijem drugare, da mogu uvek da racunam na njih, oni na mene, i da se provodim i uzivam sa njima, da prozivim ono sto nisam, da to nadoknadim, ali da uz to budem sa njom...
Imam zdravstvenih problema koje dok skroz ne resim, a nadam se da hocu, do kraja godine, ne mogu puno ucestvovati u nekim drustvenim aktivnostima, na okupljanjima, ne mogu upoznati nove drugove... moram se socijalizovati na pravi nacin potpuno sam, tek tad...
Pa ja sam tada pomislio da je ona to rekla u besu... tek sam kasnije shvatio da je govorila istinu, nisam ni sanjao da moze to uciniti... uprkos tolikoj voli i zeli za susretom...
Da... nije... iako to svakako nije bila neka operacija od koje bi mi zivot zavisio... bukvalno... ali kvalitet zivota i dalji zivot kao takav, da... ali eto, i dalje se nadam da ona zaista jeste dobra, da nisam samo stvorio tako savrsenu sliku o njoj, kako si rekla... vec da stvarno jeste... i da ipak ima razloga zasto mi se nije javila... jer stvarno, u prvom periodu je tako izgledala, i dok nisam bio toliko ludo zaljubljen u nju, kao devojka iz mojih snova... bila je tako zaljubljena u mene, volela me...
I ja verujem, znam da je tako kako ne zelim, ali i dalje se nadam, jer je volim... sta cu...
Hvala ti na ovim linkovima... dosta tih stvari znam, pokusavao sam ih postovati... i zaista, hvala na tome...
I jos da dodam... ona nije postala moja droga... istina, zeleo sam samo nju i voleo samo nju, nista mi drugo nije bilo vazno... ali to nije bilo nista novo za mene, jer ja sam tako zeleo, ja sam to sanjao, da imam devojku kojoj sam ja celi svet i kojoj sam celi svet, sto sam njoj i bio... da mi pridaje ljubav, paznju i neznost koju nikad nisam imao...
Ono sto ja znam, da su ti planovi bili mastanja, to smo znali oboje, jer smo znali iz iskustva, da zivot nije jednostavan i da nece ici tako lako u zivotu, da cemo morati proci kroz jos mnogo trnja do istinske srece, mira i blagostanja, cime smo jedino tezili kao nasem cilju u zivotu i nasoj ljubavi... ali su ti planovi bili plod pre svega nase velike ljubavi, jer smo oboje zeleli i hteli da mi samo shvatimo i znamo, a i da onaj drugi zna, koliko je ta ljubav ozbiljna i bitna za nas...
Da, ja znam da bi me ostavila, i ohladila se, pre svega, da sam joj to rekao... na tom forumu su me svi znali kao normalnog momka bez tih problema, pa samim tim i ona, tako se i zaljubila u mene, u mene takvog, decka koji se druzi, bavi sportom, dobar je u skoli, a usput i taako pametan i zreo za svoje godine, kulturan, dobar, vaspitan, koji kao retko koji mlad momak danas ceni prave vrednosti... sve ja to posedujem u stvarnosti, sem prva tri, za nju jako bitna... posebno ovo trece, a i prvo... Znam da bi joj se srusila savrsena slika o meni, ostavila me, a ja sam u njoj imao poverenje, sigurnost, nisam zeleo da me ostavi... nisam imao ranije losih iskustava sa devojkama u vezi toga, ali znam da su svi drugovi iz bolnice bili drugaciji prema meni, skoro svi mislim, kad bi posumnjali da imam problem koji imam... to je stvorilo nesigurnost kod mene, veliku...
Ostaje mi da cekam, i nadam se...
|
