offline
- Pridružio: 02 Avg 2013
- Poruke: 31
|
Napisano: 26 Avg 2013 16:29
Michael Samuel ::Tja. Uđeš u prostoriju i vidiš mrtvu muvu na podu. Šta možeš da zaključiš iz toga?
1. Muva je krenula na hranu, ali pošto je pored hrane bio nož, čim je prišla uplašila se svog odraza u tom nožu i poletela u drugom pravcu ne gledajući gde leti (što se kaže kao muva bez glave). Pošto nije gledala gde leti opržila se na sijalicu i tako ostala bez jednog krila. Pokušala je tako da odleti kod lekara, ali je izgubila kontrolu i sletela pravo na ventilator. Ventilator je odbacio nazad na istu onu sijalicu gde je izgubila i drugo krilo, nakon čega se zakucala u patos, jer više nije mogla da leti.
2. Neko je opaučio novinama.
Šta je verovatnie da se desilo? E tako je i kod tebe rođo. Možeš ti da konstruišeš milion mogućih scenarija, sa ili bez sestre Lurč i porodice Adams, ali je mnogo verovatnije da je u pitanju prosta stvar, a to je da je devojci jednostavno dosadilo da gubi vreme na nešto što ne vodi ničemu, umesto da izlazi sa drugaricama, provodi se, ode na more, nađe dečka kojeg može i da dodirne i sve ono što devojci u njenim godinama treba, pa je odlučila da to i promeni u svom životu. Ende.
Ovo sto si napisao... istina, jeste jako bolno... ali je istinito... Potpuno si u pravu...
Dosadilo joj je da gubi vreme samnom, da me ceka... dosadio sam joj ja samo preko neta, iako su nas pre raskida delili dani do susreta... ona ga je odlozila... verovatno jer se vec ohladila...
Ali to nije vodilo necemu, ta ljubav vodila je onom sto smo uvek sanjali, celog zivota, da jedno drugom budemo podrska, paznja, neznost, ljubav, sreca, mir, blagostanje...
Ali svakako, bolje joj je bez mene, da uziva sa drugaricama, a od danas, sigurno vise njenima nece smetati i da nadje decka... A kad je on dodirne, zagrli, pruzi sve sto joj nisam ja, i zaljubice se, i definitivno ce me zaboraviti...
Poslacu joj cestitku veceras, verujem da ce je ono sto sam napisao jako rastuziti, razneziti, pre 23h... pa cu videti njen odgovor...
Dopuna: 09 Nov 2013 2:13
Evo mene opet... posle 2,5 meseca, odlucio sam se ponovo javiti... ne znam da li cu nekom biti dosadan sa ovom porukom, ne bih gnjavio nikog, da ne moram... ali eto, moram se ponovo pozaliti ovde, pronaci odgovor, savet, ne znam ni ja sta, jer zaista mi je potrebna pomoc... Pa ko procita, nek procita...
Evo da dam kratak uvod u moje ponovno javljanje... nisam se javio nakon cestitke njenog rodjendana, vise nisam imao snage, mislio sam da nema svrhe, ispostavilo se da je nije bilo... cestitao sam joj rodjendan, uvece, jednom dugom i neznom porukom, koja bi svaku devojku raznezila, rastuzila, stagod, iako nisam spominjao nijednom nas i nas ljubav... usledilo je pitanje zasto bi je rastuzila poruka (u njoj sam joj napisao da joj cestitam uvece da joj ne bi pokvario taj dan), i pitala sta sam hteo postici ovim javljanjem... rekao sam da sam samo zeleo da je cujem...
Onda je usledilo nesto iznenadno za mene, nastavili smo dopisivanje cak 2h i pricali o tome sta nam se desilo u prethodnim mesecima, ona mi je usput rekla da se opet zaljubila i da se nikad nece opametiti, pa je rekla da se nije zaljubila, ispravljala se par puta, vec da joj je samo bio sladak decko na moru kog je upoznala i da od toga svakako nece biti nista, jer su daleko a znam da veza na daljinu ne uspeva i da se nece opet opeci...
Priznao sam joj ono sto verovatno nisam trebao, da je i dalje volim, kad me je pitala imam li devojku i kakvo mi je stanje, posto zna da sam bio slomljen nakon rastanka... ponovo sam joj govorio i govorio, koliko je volim i koliko sam slomljen i dalje... Ona mi je rekla da mi moze ponuditi samo da se ponekad dopisujemo na fbu, ali kao drugovi, a ostalo ipak ne, da zapamtim da mi nikad i nismo bili zajedno u pravom smislu, da je odljubila od mene jos u dopisivanju, jer sam je gusio... i na kraju te veceri, kad je vec bilo kasno i morala na spavanje, rekla mi je da joj obavezno napisem sutradan rezultate ispita, da je to naravno ipak zanima, jer nismo mi kratko vremena bili ˇzajednoˇ...
To sam joj javio tek za vise od nedelju, jer je odlozen, u mwdjuvremenu smo pisali povremeno, ne bas malo, i to bi mi se ona prva uvek javila, o nekim obicnim stvarima, zavrsili bi kad bi morala ici negde ili joj neko doci... i da, ispostavilo se da nije ni imala proslavu punoletstva, dobila je poklone samo, ustedela je da bi polagala vozacki za par meseci, i da je samo donela tortu u skolu 1.9...
I onda je, dan-dva nakon mog javljanja njoj oko ispita, koji sam polozio, a prethodno se nisam javio citavu nedelju prvi, a nije samim tim ni ona... jer mi je u zadnjoj poruci rekla da joj ne pisem nista dok mi ne javi, da njena sestra ne vidi da joj pisem...
Onda, u tih par dana dopisivanja, dok smo kretali pisati u dobrom pravcu, ja to prihvatio i nisam puno ni izokola spominjao uopste nas... ona meni kaze, jel bi mi bilo ok da se ovako ponekad cujemo povremeno, ali samo kao prijatelji... i da bi to bilo bolje nego da prekinemo svaki kontakt... ja sam rekao da bi, i prijalo mi je ovo pisanje sa njom, ali opet, ne znam kako bih to podneo ipak, da je gledam samo kao drugaricu, a zna sta osecam prema njoj... i da je onda bolje da se zavrsi svaka prica, ona je rekla, onda neka se zavrsi svaka prica...
I takodje, one veceri mi je rekla da mi nije cestitala 18-ti, jer je bila na moru... One veceri me je i pitala me je kako sam proveo rodjendan, rekao sam lose, nista nije odgovorila... Kroz par dana kad sam joj to prebacio izokola, rekla mi je velikim slovima da shvatim da nije mogla jer je bila na moru i da ni tati nije cestitala, njegov je rodjedan nakon mog nedelju dana...
I rekla mi je da verovatno nikad vise ne bi stupili u kontakt, da joj se nisam javio... jer nije me mogla naci na fb-u (obrisao sam ga) i nije mi znala broj (zaboravila ga je valjda, nije ga imala u fonu, ali opet u to ne verujem... )
Dopuna: 09 Nov 2013 2:42
Ono sto se sledece desilo je bilo na kraju kobno...
Prekinuli smo kontakt dan-dva nakon sto sam joj javio za ispit... Iznervirala se, blokirala me, sa dva profila, posto sam nakon prvog bloka i drugi otvorio da bih joj poslao poruku... naime, rekao sam joj da treba polagati vozacki, jer ipak svi u njenom razredu dolaze u kolima sem nje (mada je njoj skola na 2-3 ulice od kuce), i da je to in sad, u sali, sa saljivim smajlijem... pa da je sad skupila pare za to jer nije organizovala proslavu, i na kraju joj rekao da ce joj sigurno biti lepo u subotu na maloj proslavi sa par drugarica koju ce organizovati, umesto rodjendana, na kojom joj nije bio niko sem porodice, jer ga nije ni pravila...
Ispostavilo se da sam pogresno procitao, da u subotu (prekinuli smo kontakt u sredu) ide na proslavu rodjendana ali drugarice iz razreda... To je naljutilo, sve to, sto sam pisao... pa je odgovorila da ne polaze zato sto je in vec jer joj treba dozvola i bice valjda skuplje sledece godine... da nije skupila pare za to, odakle da skupi... i na kraju da je to bio problem izmedju nas, da ja nikad ne citam sta ona pise...
Odnosilo se na to da sam se ispravio da sam pogresno procitao i nastavio pisati o tome...
Potom me je jednostavno blokirala, i to nisam ocekivao, iako se naljutila, jer i dalje je smajlijima i sa zainteresovanoscu pisala... Ali kad sam joj poslao poruku sa drugog, da joj je ovo bilo jako bezobrazno, i da ako sam joj bio dosadan, mogla je to odmah reci, otisao bih, ona mi je rekla, citiram ˇA sta treba, da ti ljubim noge?ˇ, potom ˇNe javljaj mi se vise nikadaˇ, potom ˇMolim teˇ, i to je bilo to, blok...
Nisam otvorio i treci profil da bih joj se javio, to sam uradio nakon 4-5 dana, poslao joj dugu i tuznu poruku u kojoj sam se oprostio od nje, rekao da je ovo definitivno i da se vise nikada necu javljati njoj, da je volim i cuvam i kad god joj bude tesko, da zna da sam tu... i da znam da vise nema nas, da se njena ljubav ugasila i da znam da nasi snovi nece biti ostvareni, da ona hoce ostvariti nase, ali sa nekim drugim... I da se moram pomiriti sa tim...
Eto, na to nije odgovorila, nakon otprilike mesec sam taj nalog deaktivirao, a nije se videlo da je i procitala, nije pisalo ˇseenˇ, tako da mozda i nije, tu poruku sam joj poslao sa profila gde nismo prijatelji...
I eto... to je sva prica, do dan danas, nakon toga, ja sam odustao od nje, svega, pokusao provoditi lepo dane i biti stalno raspolozan, naci razlog za to... za osmeh, uspevao sam donekle, a i bio previse fokusiran na novi odlazak u bolnicu i korigovanje mojih problema...
Bio sam u bolnici 10-tak dana u septembru, vratio se u oktobru, taj period je prosao mirno, bez nje u mislima vecinu vremena, i bio sam srecan jer se sve zavrsilo dobro nakon bolnice, i vise nego sam ocekivao...
Ali evo, danas, par dana nakon tacno 10 meseci otkad nismo zajedno, ja se ponovo javljam ovde...
Nije dugo trajalo to, nisam mislio mnogo na nju, a opet, jesam, ali nisam bio tuzan, odmarao sam se, oporavljao, zabavljao, i evo, sad to polako prolazi... A meni ponovo dolazi onaj osecaj, ovoga puta, jos jaci nego sto je bio, mozda najjaci otkad smo se rastali...
I danas opet mislim na nju, danas je toliko volim, danas me sve vise steze srce na pomisao nje, danas se jos vise rastuzim, kad shvatim da nas zivot polako ide, bez nas, da snovi tonu u nepovrat, i da sam jos jedan tezak period prosao bez nje...
I ne znam vise sta da mislim, koga da trazim, koga da molim da mi pomogne, da je izbacim iz srca... Zadnjih par dana poceo sam citati poruke koje smo pisali jos pre fb-a, na forumu, u avgustu, septembru, oktobru, novembru, decembru 2011... Boze, to je bila potpuno druga devojka, kad bi vi samo znali, sve sto sam danas ja prema njoj, bila je ona prema meni, kad bi vi samo procitali sta je ona pisala... koliko je bilo ljubavi i srece u njenim porukama samo jer smo zajedno i jer sam joj uzvratio ljubav koju je toliko zelela i cekala...
Ali i tuge, mnogo smo se i svadjali, ali zato smo se mnogo voleli, i zato sto ja na pocetku nisam hteo davati svoju sliku njoj, svoj broj, a ona je htela i susret, sve je trazila, sto pre...
Boli me srce, boli me dusa sto ona vise nije takva, ili se bar tako ne predstavlja meni vise... sta li sam to uradio, ljubav svog zivota sam izgubio... oterao sam je od sebe, ugusio je, a bas tako je ona mene te 2011, ali eto, nisam je manje voleo, nego sve vise... Osecam se tako prazno, sve mi manje stvari daje osmeh na lice, sve manje stvari me interesuje... prosto se osecam da mi dodje da vristim, da placem, da cvilim, da molim od tuge, da mi se vrati, da sve prestane, jer ona je moj san, sve sto sam zeleo, jer ne mogu bez nje... Ali sve i dalje drzim u sebi, ne zelim da moji saznaju i delic toga... ne zelim da iko zna, mada nikog sem njih i nemam... i evo, odlucio sam se opet ovde pozaliti... da li neko zna resenje za ovo... da li ima da mi pomogne...
Osecam da polako venem bez nje, ne telesno, ne psihicki, vec u dusi, toliko sam tuzan da bih plakao, a opet, necu ni da placem, suzdrzavam se, jedva, pokusavam ostati jak...
Hvala svakom ko procita ovo...
|
