Ovo me podseca na one 'teske' ljubavne romane, gde je motiv neuzvracena ili pak da kazem nemoguca ljubav, sto ovo sve cini jos romanticnijim i lepsim. Vidis, tu veliku ljubav si doziveo a mnogi nisu i nikada nece. Bogatiji si za iskustvo i iako, posledice nisu dobre po tebe. Zivot nije zao nego ti je podario poklon, a to je da dozivis nesto ovakvo. Znam da ga sada proklinjes i zalis sto si to doziveo, ali i kada vozis bicikli padas i pokusavas da ustanes. Jednom ces pasti jako i bice krasta danima ali ces se ponovo vratiti i teraces ga kao nikada ranije, zaborvljajuci na sve padove, uzivajuci u voznji do kraja zivota. Otprilike je sve slicno.
On jeste doziveo ljubav, ona nije. Zato i kazem neuzvracena. On je toliko oseca, a kao posledice stizu ove poruke. Ljubav nije obostrana, ali je to ne cini nemom. Doduse kako ko to sagleda.
Nije mi ni do pisanja, ni do pesme, zelim da patim, da placem, da budem tuzan. Zelim da je sanjam, da mastam ma napisacu nesto sigurno. Za sada cu da patim, da slusam tuzne pesme o ljubavi, ali necu se opijati. Boricu se da je imam za sebe.
Dopuna: 24 Avg 2012 0:16
ЖЕЛИМ
Желим да те волим,
желим да те љубим,
желим крај тебе,
јутром да се будим.
Желим твоју љубав,
желим своју срећу,
волим те заувек,
одрећи се нећу.
Желим да си моја,
и ничија више,
да моје срце,
тугом не мирише.
Желим те за себе,
и ником те не дам,
желим твоје лице,
крај себе да гледам.
Моје срце,
на љубав мирише,
мила моја,
волим те највише!
Napisao sam nesto, mozda vam se ne svidja al to vam je sad, bolje ne mogu.
Pravi zivot i ljubav nije americki tinejdzerski film gde se sve zavrsava srecno.
Ali opet ja ti pricam nesto a pravio sam slicne greske kad sam bio mladji. To je valjda nesto sto moramo da prodjemo svi. Koliko te sad boli toliko ce da te ojaca za sledeci put. I opameti.
Ajde bez brige, prihvati poraz muski i nastavi dalje.
Rekao bih ti da se sad udaljis od nje, dok ne raskrsti sa bivsim, ako se ne pomiri sa njim mozda se i seti tebe, ali budi musko i ne lizi pod pred njom, ako se pomire, kreni DALJE BEZ OSVRTANJA!
Citat:Danas sam devojci koja mi se svidja izjavio ljubav, reko da je volim, da ne mogu bez nje da zivim i ona me je odbila. Rekla je da jos uvek voli bivseg decka, da ne moze lako da ga zaboravi, da se svakodnevno s njim cuje... jaoo sta da radim?
Ja sam ti odmah rekao da te onim rečima odbija na kulturan način a ti navalio pa navalio pa si sada popio korpu pred celom njenom familijom....
Citat: Kada smo polazili kuci, ljudi su cudno u mene gledali
Toliko o onome da te jako cene i ostala ubedjenja koja si imao...
Citat:Toliko je zelim i volim sve bih joj od srca dao, samo da bude moja a ona me nece i sudbina nas nece spojiti.
Kako sad neće? Do juče si verovao da ste sudbinski predodredjeni da bude zajedno i da ti bude žena sada odjednom "sudbina nas neće spojiti"....
Jedino da kažem "dobro" u celoj priči što sada znaš na čemu si.
Ako nastaviš da patiš za njom koja te neće nećeš nigde stići.
Pa gledali su u mene cudno, jer su mi oci bile pune suza. Pa ja nju zelim, za mene druga ne postoji, ona je za mene sve. Ja ceo dan nista jeo nisam, samo sam popio 2 case soka, jer ne mogu da jedem. Nemam apetit za nista, a najmanje za hranom. Proklinjem sudbinu, proklinjem zivot. Ja mojima to ne mogu reci, jer vrlo lako posle ovoga moze doci do pogorsanja odnosa izmedju mojih i njenih. To bi jos teze podneo, jer mi je jako stalo najvise do nju, a onda do sve sto je vezano za nju. Rec selo, rec paprika, rec njiva, rec medicina, rec plivanje, svako slovo njenog imena me na nju asocira i podseca. Da li ona razmislja kako je sad meni? Da li misli na mene? Da li se njeni pitaju kako je meni? Jao boze sta sam ti skrivio, da me ovako kaznjavas?
