|
Hm, moram se sloziti sa vecinom da upravo iz straha od nekog blama, cistog odbijanja ili samo malo sramezljivosti, u takvim situacijama ne uradimo nista. Naravno, puno puta sam bio u situacijama tipa prevoz, kafic, rodjendan, itd. gde ugledam neku devojku koja mi se svidi, ali se sve zavrsi na letimicnim pogledima, i mislima u principu 'what if?' Retko sam prilazio takvim devojkama, jer u principu ne volim da budem nametljiv, a i posedujem jednu malu dozu nesigurnosti u takvim situacijama; svega par puta sam zbog okolnosti, raspolozenja, ili cisto radoznalosti, prilazio takvim devojkama, i u vecini slucajeva se zavrsavalo na nekom kracem razgovoru, picu, eventualno razmeni telefona. Jedan jedini put je situacija bila u firmi u kojoj sam nekada radio, kada sam prisao devojci, i upustio se u opusten razgovor, a da se cela prica odmah razvila u zblizavanje i prijateljstvo. Eto, ponekad i uplatno mesto ima svojih prednosti 
|
