Ja sam bila u sličnoj situaciji.Tačnije ja sam ta koja je "kulirala".Mada,naravno nikada nije bez razloga.Družila sam se sa 4 drugarice i sve je bilo super,dok ta jedna par puta,u toku moje priče samo klima glavom,a ustvari me i ne sluša.Naravno,kao i uvek ja odmah kažem šta i kako mi smeta.Od tada kad god započnem priču,ona je mnogo veštački odradila to "slušanje" i vremenom to je jako počelo da me nervira i sva osećanja do tad su jednostavno nestala,izbledela,sve što je radila iritiralo me je i ja sam je izbegavala.Danas se ne družimo,ali se nađemo eto jednom mesečno da se ispričamo,jer smo se dobro družile i to je to.A od one 4 drugarice,samo je jedna ostala,za koju sam jedino i bila sigurna da će ostati. Naši prijatelji se menjaju,mi se menjamo,s toga se i naša osećanja menjaju.To će uvek biti.Ako se to desi,samo trebaš ići napred,jer nema svrhe da pokušavaš da vratiš stara osećanja,to je mlaćenje prazne slame.
|