Lepo je razmeniti misli sa nekima koji su vec na istoj talasnoj duzini.
Mozda ne treba banalizovati i kruto deliti, jer mi ipak nismo zivotinje. Greska je u nama samima sto se ipak tako ponasamo. Mada je covek ipak najsavrsenija zivotinja. Pri izboru partnera, obicno se ponasamo kao "muzjaci" i "zenke". Ali za to je danas ipak kriva sujeta u nama. Muskarcima je, priznali to ili ne, bitno koliku cenu i poene cemo dobiti od drustva, drugara, sa koliko ili kakvom "zenkom" smo trenutno ili smo bili. Zenama kao da je bitan tenutan status "muzjaka", materijalan polozaj a ne njegove odlike i potencijali koji se naziru u njemu, ne pokusavaju da shvate svog decka ili coveka, vec "bacaju" pogled, kako rekoh, na vec trenutne i vec postojece. Ovo, ako sam uspeo da najkrace objasnim, je u srzi i cestim fantazijama koje su u glavama nas samih. Zbog sujete gledamo veoma povrsno.
Medjutim, sa druge strane, ipak i sam sebi postavljam pitanje, da li je ove "nagone", koji su kod nas ljudi primarni, kao i hrana, evolutivni tok i ocuvanje vrste ili ipak ono sto sam rekao: da covek izmedju glavnih obroka, pozeli i uzme ponekad i uzinu.
Sa razvojem tehnologije, covek sada opet gresi time sto se poistovecuje sa ovim sokocalima pa kada nesto "prekine" ili "zapocne nesto novo", misli da je stvarno tako uradio. Ako je stisnuo ENTER, ocekuje izvrsenje komande ili ako je prebacio na neki drugi kanal TV-a od sada gleda samo taj kanal. E nije tako, covek funkcionise drugacije.
Ipak je psiha i razum evolutivno data coveku da obuzdava svoje nagone i pogleda neke stvari na duge staze. Stvar je u tome sto je covek retko koristi ili ne ume da je koristi.
|