Prije nego sta je kasno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@DR.R

Hvala što si uočila ove stvari. Dešava mi se nekad, kad radim više stvari istovremeno, da ne budem precizan i jednostavan u izražavanju misli.

Izvinjavam se zbog toga. Neko će možda pomisliti zašto se izvinjavam, razlog je jednostavan, nepotpune i nerazumljive reči mogu čitaocu predstaviti sliku drugačiju nego što jeste te ako isti nije dovoljno stabilan može doneti pogrešne zaključke i rukovoditi se njima, tj. napraviti si štetu.

Ali, zato postoje ljudi koji to uoče i reaguju, stoga nepodobni zaključci su izbegnuti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@loshmi_sr
It's cool
Izvinuti se kad si svestan svojih propusta nije za losu kritiku vec za pohvalu. U ovom slucaju nije bilo neophodno da se izvinjavas ali u svakom slucaju dokazuje tvoj visko nivo svesti i kulture.
Podstaknuta ovom prepiskom jasnije shvatam da muskarci i zene neretko pricaju o istom ali se izrazavaju drugacije. Nivo svesti je jako bitan faktor.

Kada su razliciti "stilovi" izrazavanja u pitanju u nedostatku vremena, strpljenja,...pozitivnih okolnosti....moze doci do nesuglasica i do razilazenja misljenja...ali tada je mnogo lose praktikovati inat, tvrdoglavost, lenjost i sl mane. Graditi nivo svesti znaci i uocavanje nasih mana i korekcija istih. Kad ti je stalo do nekoga pitaj koliko god je puta potrebno sve dok ne resis nesuglasicu. Resavanje problema u povoju je prevencija. I mi svi to znamo....ali neretko se desi "Pa ja nisam takav...ne znam sta mi bi...ne mogu ti objasniti zasto sam to uradio" a to nije fer za onoga ko je kolateralna šteta u toj prici. Kad pogresis umno si ogranicen ako za svoje postupke ne pronadjes razloge. A ako osobu koju povredis uskratis za razloge svojih postupaka to moze samo da znaci da si mozda cak i ubedjen da ti je stalo ali da to nikako nije slucaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DR.R ::Podstaknuta ovom prepiskom jasnije shvatam da muskarci i zene neretko pricaju o istom ali se izrazavaju drugacije.

Slažem se i mislim da je u tome bit odnosa, da se različitosti kroz praksu stope u jedno. Ali, iskustvo nas je naučilo da to nije jednostavno i zato kad se dosegne nivo te svesti radost i blagostanje su nemerljivi...

Polako, svi težimo i idemo ka tome, mada, nekad toga nismo ni svesni (al idemo ka tome)...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne teze svi da dostignu odredjeni pocetni nivo svesti za razumevanje, koji se dalje gradi zajedno. Neki ljudi jednostavno smatraju ili da su Bogom dani pa ne moraju ili su previse lenji. Ali kad se crta podvuce svi znamo gde su zivotni gubici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DR.R ::Ne teze svi da dostignu odredjeni pocetni nivo svesti za razumevanje, koji se dalje gradi zajedno.
Smatram da smo svi rođeni sa tim početnim nivoom svesti koji se gradi svakodnevno što kroz roditelje, prijatelje odnosno okruženje, što kroz različita iskustva. Kroz život, spram navedenih okolnosti, svaki pojedinac ponaosob razvija svoju svest kroz svoju slobodnu volju i poteze koje povlači.

Kao u sportu, ako se ne trudiš i ne vežbaš, džaba talenat, propadaš. Isto tako i u školi, ako si marljiv i učiš, završićeš je. Neko može reći da poređenje nije dobro jer nema svako talenat za sport, jasno, al zato ima sigurno talenat u sebi za nešto drugo, npr. može biti dobar učenik. Sve se svodi na isto, rad.

DR.R ::Neki ljudi jednostavno smatraju ili da su Bogom dani pa ne moraju ili su previse lenji.
Obe vrste ljudi ne žive istinu nego egoizam i to tako ide do određenog momenta, kad im se nametne nešto novo, novo iskustvo, posle kojeg hteli to ili ne, menjaju svoju svest. Na žalost, to počinje tek kad nastanu problemi, da ne kažem nesreća. Tad je čovek primoran da razmišlja o svojim postupcima koji su ga i doveli u tu nezavidnu situaciju. Ako tad shvati šta i zašto, prihvati to i primeni na dalje, iskustvo se isplatilo.

DR.R ::Ali kad se crta podvuce svi znamo gde su zivotni gubici.
Da li sam dobro razumeo!?! Životni gubitci, su samo spoljašnji faktor koji ljudi uočavaju, ali, ako se pogleda suština gubitka, tj. ukoliko se nivo svesti podigne na viši nivo posle istog, shvatamo da nismo doživeli gubitak.

@DR .R

Tema polako prelazi na tvoju i moju prepisku!?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@loshmi_sr pa uzdam se u korisnost nase prepiske. Nadam se da ce @divna_88 imati bar malo mira citajuci sve ovo. Da ce uspeti da sabere misli. A i mi sami...zasto da ne...svaka kristalizacija uma je stepen vise.
Zivotni gubici = nepostizanje nivoa svesti kroz iskustva. Ako neko ko ima prejak ego ili izrazenu lenjost nauci nesto iz svojih postupaka to je dobro. Uvek mi se namece koliko to kosta onog ko je strpljiv da saceka da egoista ili lencuga shvati...Hmmmm. Postoji inercija ka duhovnom miru. Cak i kod ludaka. Pitanje je samo koliko je ko sposoban da prepozna svoj put ka tome. Problem se javlja kad previse zazelimo da se neko uzdigne iznad svoje gluposti a to ne bude tako...pa cak i olako poverujemo u reci "promenio sam se" jer emocije su varljive.

Evo sad cu da cekam @divna_88(u) da pise malo i ona

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DR.R ::Uvek mi se namece koliko to kosta onog ko je strpljiv da saceka da egoista ili lencuga shvati...Hmmmm. Postoji inercija ka duhovnom miru.
Ako iskreno voli, pritom je i strpljiv, ili ako nije al uči se strpljenju, ima milost i ne košta ga ništa, naprotiv kad dođe na kasu i dobije račun ostaće mu preko ceha...

Strpljenje je više od pola puta ka uspehu i onome čemu svi težimo, priznali to ili ne, duhovnom miru.

Citat:Evo sad cu da cekam @divna_88(u) da pise malo i ona
Pridružujem se.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DR.R ::@loshmi_sr
Ja sam stekla utisak da si hteo reci da ako su okolnosti naklonjene ta neka duga veza bi se povoljno zavrsila i da je u pitanju samo istrajnost. Istrajnost i upornost su odlike pojedinih ljudi bez obzira na emocije.

DR.R.

To je istina. Sustina je u odluci (bez obzira na emocije). Procitah ovde negdje na forumu da je zaljubljenost stvar osjecaja, a ljubav stvar odluke. Ta izjava stvarno prodire u srz istinske ljubavi. Jer da bi se takva ljubav "imala" covjek se uz zaljubljenost treba na nju i da odluci. I da u svojim mislima nema sumnji. To je posvecenost duse dusi. To je hrabrost, snaga karaktera. Jer kao ljudi svi smo slabi, ali kad se nesto odluci to je pravi test karaktera. Naravno, treba prvo biti zaljubljen i "euforican" do neke mjere, ali ti osjecaji kao sta svi znamo ne traju. I onda se prava ljubav bazira na jakom temelju; iskrenosti, posvecenosti, odluci.
Cesto se sjetim Will Smith-a i njegove zene Jada-e, iako su holivudski par Bez obzira na to njih dvoje su odlucni da odrze svoju zajednicu, rekli su na svom vjencanju "never no" (nikada ne): nikada nece odustati jedno od drugog. To je primjer odluke.

Moj decko je cesto znao govoriti da jedan dio njega zna da sam njegova snaga i njegova odluka, ali ima toliko drugih misli... Sada ima priliku da razmislja.

Ono sta ja znam je da trava nije zelenija na drugoj strani. Isto tako znam da ljudima treba neko vrijeme da dostignu taj stupanj odlucnosti, iako mnogi nikada to ne dosegnu i citav zivot provedu lutajuci od"ljubavi" do "ljubavi" ( i.e. avanture).

Jer na kraju, ljubav je radost duse,a za odrzati tu radost treba imati odgovornosti prema sebi i prema drugom. Ali , nikada bas nikad ne biti u vezi u kojoj jedan daje vise a drugi manje. Ne balansirana veza kad tad ce da pukne. I zato se tako jako slazem sa izrekom : The purpose of a doormat is to wipe your feet on it, not to love it or respect it. Nitko ne zasluzuje da bude doormat, niti bi to trebao da dopusti.

DR.R.

Ja ga jos uvijek volim i tesko mi je kad sve sta vidim me posdsjeca na njega i najradije bi da je u mom zagrljaju i ja u njegovom. Ali ne mogu, necu, bas necu da budem doormat Necu mrvice ljubavi, hocu cjeli kruh

Dopuna: 10 Jul 2008 5:31

Veceras mi je tako tesko, znajuci da ga mozda vise nikada u zivotu necu vidjeti. Na pocetku smo mislili, bili uvjereni, da nas nista ne moze rastaviti. Strasna bol.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

divna_88 ::Veceras mi je tako tesko, znajuci da ga mozda vise nikada u zivotu necu vidjeti. Na pocetku smo mislili, bili uvjereni, da nas nista ne moze rastaviti. Strasna bol.

Vezanost, Divna, vezanost. Jedini lek je da otpustiš svoje misli i pustiš ga. Ako imaš stvari koje te asociraju na njega u svom okruženju, stvaraju ti bol, možda ne bi bilo loše da ih privremeno skloniš u neku kutiju, na tavan npr. ili slično, verujem da će ti biti lakše posle nekog vremena. Ako nekad poželiš ponovo vratiti ih, one će te strpljivo čekati, a ako ne neka ih, ništa im neće biti što su u kutiji... Naravno, uklanjanje asocijacija na prethodnog partnera neće ukoniti svu bol i patnju, ali će podosta pomoći da se izborimo sami sa sobom.

Stvari koje najviše vezuju i asociraju na bivšeg partnera su nakit i donji veš. Preporučljivo je da te stvari se nikako ne koriste u kontaktu sa novim partnerom, jer prisustvo bivšeg partnera je duboko vezano za te stvari.

Ovo sam naveo na osnovu ličnog iskustva, tj. pomoglo mi je da prebolim i da se razvežem. Danas, kad pogledam te stvari, ne osećam nikakvu bol nego se setim lepih trenutaka koje želim pamiti ceo život.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@divna_88 oh kako te razumem da samo znas. Navikne se covek na kuce a kamo li na coveka. Ali nisu to samo navike. Jesu i navike ali ne samo navike. Kad raskinemo sa nekim jer je to bilo racionalno ne prestajemo tog momenta da volimo. Um i emocije neretko idu razlicitim putevima. Potrebno je vreme da ta distorzija umine.
Znam da ga volis i da ti je tesko ali razmisli malo koga ti to volis. Da li "onog" koga si zamisljala ili "onog" koji je on stvarno. Bas zato sto nas emocije cine slepima i "navedu" nas da nekoga idealizujemo vise se zaljubimo u nasu predstavu o voljenoj osobi nego u realne karakteristike te osobe. Tu idealizaciju osobe trebamo mudro iskoreniti jer nas sprecava da blagovremeno uocimo i svoje i njgove propuste i korigujemo ih. Tacnije usporavaju ili skrecu tok zdrave evolucije emocije i veze.
U pravu je @loshmi_sr stvari znaju da evociraju emocije. Znaju da nas trgnu nazad kad um kaze "napred". Ja sam u besu rekla da cu sve da pobacam ali nisam. Ni jednu sliku zguzvala i ni jednu stvar bacila. Odlozila sam ih. One stvarcice koje su me vezivale za 8 godina me sada ne bole. A one stvari vezane za 3 godine jos me bole jer se ta veza zavrsila proslog septembra. Ja sada pokusavam ici napred. Novu emociju doziveti na pravi nacin. Postoji neko do koga mi je dosta stalo a i njemu je extremno mnogo stalo do mene. Kad god me nesto zaboli u vezi bivseg ili bilo cega drugog ja mu kazem. On mi je i prijatelj i sagovornik i emocija. Svesna sam da to zaboli i njega ali kako mi je i sam rekao bolje da mu kazem i da se izborimo sa time jer ako budem cutala samo ce mo se udaljiti. On je prva osoba u mom zivotu koja sa mnom prica o svakom mom strahu i o svakom mom bolu i ima svoj stav o svemu...prica sa mnom. Pre sam se u vezama osecala usamljeno jer sam o svemu morala da razmisljam sama i da sazvacem svaku situaciju kako bi taj neko ko je lenj mogao sto bolje da shvati i da odluci da li ce da me cuje ili ne. A sada nas dvoje nismo u vezi a ja se ne osecam usamljeno.
Ja nisam placipic...ali i sada bi mi suze krenule kad bi se setila situacija gde sam se pored divne (stvarno lepo vaspitane osobe i prijatne i dobre ali i egocentricne i razmazene) osobe osecala zapostavljeno...kad mi je potreban na deset minuta on ne mari i ako me celo telo fizicki boli vec mu je prioritet da tih 10 minuta provede sa drustvom. A da ga je neka drugarica pitala da je odveze kuci on bi odma ustao....no...necu o tome...mrzim suze... I nije problem kad covek neceg nije svestan. Kad nije svestan da gresi. Kazes mu. Problem je kad on to posle ignorise i kaze ti "pa necu ja sada da ti se uvlacim tako sto cu da ucinim nesto extra lepo za tebe"...pa ok ali ne bi trebalo ni da ga ja primoravam da se izvine...a to je tako uporno islo.

Dopuna: 10 Jul 2008 9:33

Mrzim kad za tog bivseg (3god) kazem ista lose....jezik, prste bih sebi odsekla...volela bih da nije bilo tako...da je bar malo zeleo da me upozna, cuje i shvai...malo vise paznje da mi posveti a sebe ne stavi kao prioritet u nasoj vezi... Ali preboljevam ja to...prolazi...prosli su dani kad mi je glava trnula od pitanja "Zasto", "Kako moze da tvrdi da me voli a da bude sam sebi prioritet", "kako moze da me uvredi pa da me ignorise"....."Sta sam ja u toj vezi?", "Zar on vise vredi od mene pa mu treba vise paznje a meni i kad se izjasnim ne treba...ja sam tu i necu nikud pa moze da me ignorise"....sad sam u fazi isceljenja uma i duse...boli me..preispitujem se...takva sam...uvek bih volela da vratim vreme pa da nesto izmenim ili bolje uradim....i onda se setim priznanja "Jeste bio sam lenj, ne znam zasto, ali ti si trebala da budes upornija pa bih se ja pokrenuo"...ja sam cinila za tu vezu poprilicno...a on se "suncao" u toj vezi...i ja sam trebala vise da uradim da bi on mozda nesto...i cekala sam skoro godinu dana da vidim da li se promenio...i kad sam u suzama pricala o svemu telefonom sa njim on je upalio Tv...slucajno? Kad je trebao sms da mi napise (jako bitan) boleo ga je palac....jesam li ja mentol ili to nije logicno....i popizdeh totalno i uvedoh totqalne sankcije na komunikaciju. Ja se pokidah...zbog cega? Kad mi je stalo do nekoga ja nemam izgovore i ne postoji nista da me spreci...a on mene voli i ima milion decijih izgovora....kida me a opet kad me (pre) nazove prica o sebi i koliko ga boli i kad zavrsi prekine razgovor. Ne pita me kako sam....ne prica mi o resenjima...nema inicijativu...mozda ja negde gresim...ali to ne vidim...Dugo su se nizale serije problema koje nije zeleo da resava sa mnom...i nije se plasio da ce me izgubiti dok nije shvatio da me neko drugi voli a da ja to primecujem. Sta je to u ljudima...kad ih konkurencija budi.
Mozda ja nisam strpljiva...mozda ja tek ucim o strpljenju...ali sve sto ucim zar treba sve sama? Godinu dana sam mu govorila i skretala paznju kako sam znala...niko nikad nije predpostavio da mi imamo problema...a on je majstor da se praci slep na probleme. Na kraju je uvredio srz mog bica i iskretenisao se i ignorisao svaku moju rec i bol na tu temu...i ja vise nisam mogla da odem kod njega...to je bilo pocetkom proslog septembra...od tada ja se uvek bar po malo najezim kad cijem ime njegovog grada.