Poslao: 26 Jun 2008 01:16
|
offline
- divna_88
- Građanin
- Pridružio: 09 Apr 2008
- Poruke: 87
|
Sjecam se plaze na kojoj smo gledali zvjezde zagrljeni, sad bi najradije da te plaze nema. Dali znate taj osjecaj kad mislite, kad ste uvjreni sa svakim atomom svog bica da je nesto sto postotna istina i da ste citav zivot znali da cete doziviti?
E pa kad se pokaze da nije to ta iskonska istina, onda nastaje kaos u dusi, muka u srcu.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 26 Jun 2008 01:32
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2008
- Poruke: 139
|
Op op op, jos jedna teska tema
Pre svega,
divna_88 ::-kaze da osjeca tugu sta ja nisam bila vjerna njemu "prije" naseg susreta, odnosno cekla pravu ljubav
nezavisno od cele price, ovakvo razmisljanje je takva neopevana glupost da ja nemam reci. Prvo, izraz "verna" je u tom kontekstu potpuno pogresan, a drugo, uskracivanje iskustava radi necega u buducnosti za sta nisi ni siguran da li ce i kada ce doci je cista besmislica. To onda povlaci sa sobom i pretpostavku da on sam nije "onaj pravi" (mada ja licno ne verujem u jednu pravu ljubav) i da si ti zapravo sada "neverna" nekom drugom ko ce doci posle njega.
Zatim, imao je prilicno hrabrosti (granicnoj sa drskoscu?) da ti izgovori neke vrlo neprijatne i surove stvari koje bi svakom tesko pale.
Medjutim, ja ne mislim kao Hit-Man da on tebe ne voli (ne mislim ni da te voli, samo se uzdrzavam od misljenja u vezi s tim). Mozda te voli, ali ne na nacin na koji je tebi to potrebno. Mozda on stavlja karijeru na prvo mesto, a tebe voli, samo je (opet mozda) emotivno labilniji pa se toliko ogradjuje od zajednickog zivota.
Ne misleci da pravdam odredjene njegove reci (reci zenskoj osobi s kojom si u vezi godinu dana da imas fizicka iskusenja prema drugim zenama po mom misljenju je dno dna), ali mozda je on zaista komplikovanija osoba oko koje se treba potruditi.
Naravno, umetnost je tu pronaci granicu izmedju zdravog truda uz realisticna ocekivanja i mazohistickog predavanja drugoj osobi koja ce te emotivno unistiti.
Samo nemoj da potrosis previse vremena i energije na nekoga za koga ces kasnije zazaliti sto si to radila. U ovolikom moru mogucnosti, zalepiti se po svaku cenu za nekoga zarad (varljivih) lepih secanja moze da bude prilicno nezgodno za nase emocije.
E sad, ocigledno je da ja ovde insinuiram na nedostatak njegove paznje prema tebi, i ta misao mi zaista "blinka" u glavi kao tacna, ali ipak moram da ostavim objektivnu mogucnost da njegova emotivna nezrelost moze biti prevazidjena uz malko vise truda (obostranog, naravno!)
Srecno!
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2008 01:41
|
offline
- divna_88
- Građanin
- Pridružio: 09 Apr 2008
- Poruke: 87
|
Oti, tako si u pravu. Svaka rijec.
Vec sam zazalila.
Mozda placem nad tom velikom nadom i vjerom i srecom koju sam imala na pocetku.
A volim ga.
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2008 11:56
|
offline
- loshmi_sr
- Građanin
- Pridružio: 08 Jan 2007
- Poruke: 279
- Gde živiš: Srbija
|
@divna_88
Citat:
kaze da osjeca tugu sto ja nisam bila vjerna njemu "prije" naseg susreta, odnosno cekla pravu ljubav
Dobar film koji ti može dati odgovor na ovu konstataciju je Chasing Amy.
Ljubav!?! - "Ljubav" je često senka vezanosti za našeg partnera.
Probaj se ne vezati za partnera, probaj naučiti nešto iz ove situacije koja ti se nameće. Nije to slučajno. Sad ste u fazi preispitivanja osećanja, odnosno istine, razdvojenost je dobra da shvatite šta zaista želite, šta je najbolje za oboje.
Pusti, otpusti, nek vreme prođe, možda se ispostavi da je on bio samo partner na osnovu kojeg si trebala nešto naučiti, a da neki s kojim ćeš to i primeniti, čuči negde u prikrajku i strpljivo čeka (to ne znači da sa novim nećeš imati slične i iste situacije, ali ono što možeš promeniti je pristup u odnosu sa partnerom).
Strpljenje je pola uspeha i tek kad dođe određeni momenat mi shvatimo zašto je nešto bilo dobro, a do tad, ne verujemo da je tako... Ali, tako je.
Razdvajanje partnera, često je pruzrokovano i bolno zbog nas samih, a da toga nismo ni svesni. Treba poći uvek od sebe, upitati se šta sam ja doprineo/la ovakvom odnosu.
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2008 12:38
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2008
- Poruke: 139
|
Razmisli da li je ovo zaista ono sto ti zelis. Naravno, da bismo postigli neke lepe stvari cesto je potrebno vise mucnog truda u pocetku koji nas moze kostati gubitka nade u nekom trenutku, ali na tebi je da procenis da li ce do tog lepog uopste i doci.
Cak i nije najstrasnija stvar na svetu ako budes emotivno iscrpljena posle tog iskustva, sve se to da izleciti, jedini je problem vreme. Ako jednom zazalis potrosenog vremena i okrnjenih emocija, neces moci da vratis tu dvadesetu ili 25-u godinu i da je zamenis boljim i bogatijim iskustvima.
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2008 13:53
|
offline
- DR.R
- Ugledni građanin
- Pridružio: 20 Okt 2006
- Poruke: 359
|
Sa porazima treba znati ziveti. Svako razocarenje u emocije dozivljavamo kao poraz. Kad idealizujes sliku o vezi koju imas tesko je pobeci iz te iluzije. Svojom zeljom pokusavas da kompenujes nedostatak njegove zelje i entuzijazma. Sve je to tako pogresno.
Da boli to. Bolelo je i mnoge od nas. I ta verovanja da je to ta osoba..ljubav tvog zivota...i to je pogresno. On tebe sada samo mnogo boli...boli te praznina. A to nije ljubav. Da je on ljubav tvog zivota ti bi bila sretnija uz njega.
Izbori se sa svojom iluzijom. I ja te shvatam kako ti je jer sam bila u tim cipelama...a mozda sam jos uvek po malo. Nemoj dozvoliti da i tebi previse vremena prodje vracajuci se u istoriju...tamo gde promena nema.
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2008 15:09
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
ako tebi ta veza predstavlja problem...možda bi trebala da je okončaš...dok ne bude jako kasno, i dok ne ostavi prevelike oželjke na tvom srcu...a opet, ako te stvarno voli, treba da doooobro promisliš....staviš lepo sve na papir, sabereš i oduzmeš, i vidiš da li postoje razlozi zbog kojih bi trebala da budeš sa njim, ili razlozi zbog kojih bi trebala da raskineš sa njim...
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2008 15:13
|
offline
- divna_88
- Građanin
- Pridružio: 09 Apr 2008
- Poruke: 87
|
Njegove zadnje rijeci su: "Ako ti zelis mene da ostavis, ako ne mozes da me volis, ja te ne silim. Ja tebe volim, mislim o tebi stalno, ali imam puno da radim, nemam vremena za paznju."
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2008 15:30
|
offline
- loshmi_sr
- Građanin
- Pridružio: 08 Jan 2007
- Poruke: 279
- Gde živiš: Srbija
|
Citat:
@DR. R
tamo gde promena nema
Delimično tačno, promene mogu nastati snagom volje i iskrenim otvaranjem prema svom partneru. Ako toga nema, lako je svoje postupke opravdati mišlju "...možda i nije bio/la za mene...".
Ne kažu stariji ljudi da se čuda ipak mogu desiti, a verovatno to govore iz svog iskustva. Pripadam onoj grupi ljudi čija ideologija nije menjanje partnera, nego sa onim kojim si idi dotle dok zaista ne postoje šanse da se taj odnos ne promeni (ne poboljša). Obično ljudi lako odustaju, a to je zato što nisu bili otvoreni prema partneru dovoljno da ga on zaista i čuje, nego spas za svoju neobjektivnost gledaju u drugim partnerima. Tome doprinose i učestale svađe, potreba da se vređa, etc.
Kad bi se ljudi samo malo zapitali koliko su oni začina dodali da čorba bude presoljena i dok je sole, ne bi bilo bola i patnji koliko ih ima danas. A bol i patnja nisu ništa drugo, nego opomena da se nešto dešava i da ne treba propustiti tu priliku i izvući pouku iz toga.
Ukoliko partner i ode od nas, jer nije pogledao istini u oči, treba smoći snage te pustiti ga, otpustiti, i čuda se dešavaju. Ako je svojevoljno otišao, ako mu damo vreme, vrlo je moguće da će uočiti svoju neobjektivnost i kako je otišao, vratiti se.
Probaću dati jedan primer. Uzmimo traktor i njegovu snagu na jednoj strani, a močvaru na drugoj. Ako traktor maximalnom brzinom uleti u močvaru i pri tom i dalje koristi svoju jaku snagu da se iščupa, močvara svojom mirnoćom još više ga uzima sebi i time se traktor još više zakopava. To sve traje do momenta dok se traktor ne ugasi jer je ostao bez goriva i ne naiđe drugi traktor, napuni rezervoar, pošlepa onog koji je zapao i izvuče ga. Ali traktor je morao potrošiti svo gorivo, sačekati drugi i kad ga je ovaj povukao uložiti ponovo tu istu snagu ali sada u drugom pravcu.
Po meni, gde žene greše, al ne sudim niti krivim, jer ko sam ja da dam sebi to pravo, ako od muškarca dobijaju malo pažnje, počinju preispitivanje, ne govore partneru ništa, on se osili jer ne vidi, te žena upoznaje drugog, gaji lažnu nadu jer je ovaj drugi nežan ("želi je smotati"), napusti prvog hladno, i jedno jutro se probudi, shvati da još uvek voli prethodnog partnera, da je prenaglila i da se kaje (nije raščistila sa onim što zaista oseća). Tad se dešava da prvi partner je već otišao u drugom pravcu te šansa da se neke stvari isprave gotovo je svedena na minimum.
Možda grešim, ali ne treba odluke donositi naglo, ovo govorim pogotovo ženama, recite svom partneru kako se osećate (jer u prirodi muškarca i nije da on neke stvari oseti kao žena al vi ste tu da ga naučite tome dok suprotno od muškarca treba poprimiti racionalnost) i videćete.
Ja sam jedan od tih kojem se to moralo crtati...
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2008 15:36
|
offline
- divna_88
- Građanin
- Pridružio: 09 Apr 2008
- Poruke: 87
|
Ja sam mu nacrtala, ali ipak nista. On gaji nadu dacemo jednom u "buducnosti" kad on uspije biti sretni. Ja msilim da se seraca gradi sada, i sa uspjehom.
To je velika razlika. Ne vjerujem u obecanja, jednog dana.
|
|
|
|