Poslao: 22 Okt 2007 21:32
|
offline
- krisseb
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 20 Okt 2007
- Poruke: 9
|
Cao svima, potpuno se se slazem sa vama zato nista i ne radim, trpim sve u sebi... Danas sam ga videla, bilo je onako jer nisam htela snjim da pricam, kao da i ne postoji a on "trci" za mene pitam me sta se desava, zasto sam besna, zasto nceu snjim da pricam, zast ga ne gledam i ne bacam mu osmeh kao i dosad.... nisam mu nista rekla sem da sam umorna od vikenda....
Bilo mi je zao jer nije prestao da me podsmatra i da se pita sta je zgresio....
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 22 Okt 2007 23:11
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Ella ::@Sorelag, oprosti mi ako ti budim stare boli, ali da se kod tebe nije desilo to sto jeste, zar ne mislis da bi ti i danas zivjela u "iluzionom paklu"?
Onako jeste - boljelo je, ali si saznala na cemu si i u tom trenutku sve je bilo sruseno. Mogla si da nastavis dalje, ne kazem da je bilo lako, ali si mogla jer si znala.
Kristina ne zna, i moze ovako da zivi jos godinama i da se polako emotivno ubija. Ili to ili se suoci sa svojim "strahom" i zavrsi jednom za sva vremena.
Ja sam vec tad zivela u "iluzionom paklu" sopstvene bujne maste. Cini mi se da bih danas nekako imala vise samopostovanja da nisam obavila taj iskren do bola razgovor sa njim. Niko mi nije kriv, sama sam sebe tantala na to. Ako muskarac posle izvesnog vremena, otprilike 1-2 meseca poznanstva i druzenja, ne ucini korak u pravcu zblizavanja, onda zena tu ne treba da se nada ljubavnoj vezi. Ja sam to i onda znala, ali mi se nije svidjala ta istina, rusila je moju koncepciju o njemu kao pravom i nasem susretu kao sudbinskom (ono, dogadja se jednom u zivotu, mora se rizikovati, pitace me starost sta sam radila u mladosti, bla bla, prica o velikoj romanticnoj ljubavi i strasti koju treba doziveti jednom, pa nek se onda mre...).
|
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2007 23:33
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Sorelag ::Ja sam vec tad zivela u "iluzionom paklu" sopstvene bujne maste. Cini mi se da bih danas nekako imala vise samopostovanja da nisam obavila taj iskren do bola razgovor sa njim. Niko mi nije kriv, sama sam sebe tantala na to. Ako muskarac posle izvesnog vremena, otprilike 1-2 meseca poznanstva i druzenja, ne ucini korak u pravcu zblizavanja, onda zena tu ne treba da se nada ljubavnoj vezi. Ja sam to i onda znala, ali mi se nije svidjala ta istina, rusila je moju koncepciju o njemu kao pravom i nasem susretu kao sudbinskom (ono, dogadja se jednom u zivotu, mora se rizikovati, pitace me starost sta sam radila u mladosti, bla bla, prica o velikoj romanticnoj ljubavi i strasti koju treba doziveti jednom, pa nek se onda mre...).
uh, sve mi je to tako poznato...
krisseb,
mislim da je on taj koji treba da zapocne razgovor o vama.
ali to je samo moje misljenje
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2007 00:29
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
bocke :: Ja volim ponekad da flertnem i kad sam u vezi. Ali to ne znaci nista. Volim osobu sa kojom sam. To sto se ja zezam sa koleginicom na poslu, ne znaci da bih prevario osobu koju volim. Bez obzira koliko lepa ili slatka bila ta koleginica. U pitanju je samo nacin da lakse i lepse prodje radno vreme.
Uh, sto vas volem takve, krvi bi vam se napila . Rekoh ja na nekoj drugoj slicnoj temi pre sto godina, sportsko flertovanje na poslu medju kolegama, a kad se nadje neka hrabra da ga pricvrlji, on coolira u stilu: "ko jel ja? ma sta ti pada na pamet, pa ja imam svoju devojku (varijanta b. verenicu, c. zenu) volim je i nikad je ne bih prevario"...
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2007 02:13
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Ja sam mislila da je flertovanje davno prestalo.
Ok, sada ozbiljno - krisseb, mani se sinko corava posla.
Ne mozes ti to tako. Potrudi se da ga zaboravis i da ga izbrises iz srca (i glave) sto prije. Vjerovatno su se razvila neka mlaka osjecanja u njemu (prema tebi) ali covjek je vezan vjeridbom. Nemoj da se mjesas tamo gdje ti nije mjesto. Lakse ce ti biti ovako kad prekines sve prije nego je i pocelo, nego da upitas ... (ko zna sta se onda moze desiti).
Ajde sada, polako se skoncentrisi na svog decka, svoj zivot, svoju srecu i kazi Sebastijanu bye-bye.
@Sorelag, znam ...
---
Ja, na drugu stranu, moram da znam na cemu sam u bilo kakvoj vezi (poslovnoj, romaticnoj, emotivnoj ... ). Ja pitam ako mi nije jasno. Cesto ne moram da pitam jer mi se samo kaze. Brzo kontam neke stvari (a opet nekad nikako ). No, u svakom slucaju - nismo svi stvoreni za sve.
Sto ljudi - sto cudi.
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2007 12:30
|
offline
- delila
- Građanin
- Pridružio: 05 Avg 2007
- Poruke: 54
- Gde živiš: u snovima
|
draga krisseb,
sva ta tvoja prica mi zvuci tako poznato...
Ja sam uvijek vjerovala da ako upoznas nekog za kog pomislis da je ''to-to'' onda jednostavno slusas svoje srce, ides za tom osobom i ostavljas sve drugo iza sebe.
Ali nisu svi isti... Neki ljudi se povode navikom i razmisljaju u stilu: ''Pa sa svojom curom/deckom sam vec x vremena. Kako da je/njega sada ostavim? Ne bi bilo fer... Ne ide to tako...vec sam se navikao na nju/njega. Zao mi je sto te nisam sreo prije...Stvari bi garant drugacije izgledale.''
Na kraju shvatis da su sve to bila samo prazna naklapanja nekog kome ili nije bilo dovoljno stalo do tebe ili nekog ko nema dovoljno hrabrosti da prati svoje srce (za koje nikad ne znas sa sigurnoscu gdje ce te odvest).
U svakom slucaju, nijedna od takvih osoba ti ne treba.
(Ovo iz mene iskustvo govori)
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2007 12:45
|
offline
- bellatrix
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 18 Okt 2007
- Poruke: 4
- Gde živiš: Banja Luka
|
krisseb,3 god sam se zamajavala i bila luuuudo zaljubljena u jednog momka,koji mi je sad dobar prijatelj.Bio je neumoran sto se tice flertovanja,svi su govorili kako cemo biti zajedno,sve super extra divno krasno,i meni vise pukne film na kraju,i kad smo se skupili(moje i njegovo drustvo) i otisli kolektivno na more, posaljem najsmjeliju drugaricu,koja inace bila extra s njim da mu kaze sve,jer ja sam bila paralizovana od straha(kako mi je to sad smijesno...)i tako,ode moja drugarica kod njega bla,bla,bla,znas ti se njoj svidjas,a njegova reakcija.."JA SAM SOKIRAN,POJMA NEMAM CIME SAM JA TO NJOJ DAO IDEJU DA BI MI MOGLI..."epilog?gospodin se isto vece na moje oci ljubio s drugom djevojkom a poslije dosao kod mene u sobu i smjeskao mi se u lice.pred svima,naravno...Mada,ko se zadnji smije najsladje se smije.Tako je sudbini trebalo relativno kratko vrijeme da okrene situaciju...Ja se jos uvijek smijem.Sebi,sto sam ispala glupa,i njemu koji je slinio za mnom godinu dana poslije toga.I sad,kad uporedim koliko patim za ovim momkom s kojim sam imala nesto opipljivo godinu i 4 mj(za nas su govorili da smo najzaljubljeniji par u gradu),i kad pomislim na ono sto sam trpila 3 godine,shvatam da ono uopste nije bila ljubav vec strast i privlacnost,iako je trajala duplo duze.
E sad,TI mozes da uradis ovo:
1.da izgubis obojicu,zbog prolazne privlacnosti,i poslije da ne mozes gledati sebe u ogledalo zbog stida.
2.potiskivati u sebi svoje nezadovoljstvo,sto ce se negativno odraziti i na tebe i na tvog momka,
3.napravi mali eksperiment,cisto da vidis kako bi se osjecala bez svog momka(nemoj nista ekstremno da ne zavrsis kao ja),vjeruj mi,brzo ce te proci zelja za nekim drugim,jer u ovom imas oslonac,sigurnu luku i uspomene koje vrijede mnogo.Meni se prije par mjeseci svidjao jedan momak i on je bio spreman da se bori za mene,privlacio me i ja njega i otvoreno mi je stavio do znanja,pozvao me na pice,ja sam rekla da cu razmisliti i to vece mi je sad vec bivsi,za kojeg sam mislila da ga uopste ne volim, umalo poginuo pred ocima.I sta bi?NEEEEEMA privlacnosti i nicega vise ma sama pomisao da izgubim ovog me uzasavala.Eto,i opet sam klasnije krenula po starom sa svojom hladnocom,impulsivnoscu i scenama i konacno....izgubila ga.Definitivno.I jutros sam srela tog momka koji me privlacio...Mislis da je bilo nesto?Jedva sam ga prepoznala!Kazem ti opet,NEMOJ RADITI NISTA STO BI MOGLO SKUPO DA TE KOSTA.Mnogo vise mozes da izgubis nego da dobijes,vjeruj mi.
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2007 02:06
|
offline
- tatjanaaaa
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Okt 2007
- Poruke: 20
- Gde živiš: Liliputan
|
Moj savet ti je da sedneš lepo i razmisliš šta hoćeš. Da li je to što ti trenutno osećaš ljubav ili je to samo ono što se svima dešava u dugim vezama da se zalete kada se pojavi prva fina, lepa, privlačna... osoba koja ti posveti pažnju i uputi neki kompliment koji svima godi? Mislim da ćeš pogrešiti ako zbog njega raskineš vezu od 4,5 godina koja mnogo više vredi nego neka prolazna faza kroz koju trenutno prolaziš. Ipak se on ŽENI, da li si razmislila o tome da bi on u slučaju da mu se sviđaš na taj način već nešto preduzeo povodom toga. Razgovorom bi se najverovatnije obrukala pred njim i uništila život njemu, sebi i momku koji te voli, a uz sve to ide i promena posla tvog ili njegovog jer se u takvom okruženju ne radi. U tom slučaju bi samo postala ona druga koja će biti tu da mu pruži "utehu" kada mu je potrebna, jer si se sama ponudila takvim postupkom. Lepo ti uzmi odmor i idi negde sa dečkom, radite nešto što ste nekada radili, a što je činilo oboje srećnim i povrati svoje samopouzdanje i sve će doći na svoje mesto. Zaboravi Sebastijana ipak on nije tvoj.
|
|
|
|