muskaracx ::Kada premotam film vidim, da me je upozoravala, medjutim ja sam bio slep te i nisam pridavao znacaja.
Ne znam kako mi se to desilo, ali desilo se. Da ja sam kriv sto to nisam na vreme uocio.
Navika je čudo. Svima se to dešava. Zato mnoge veze propadnu pogotovo ako ne stupe u brak.
Čini mi se da bi ti trebao znati šta trebaš činiti nego da je tebi to mrsko ili te ta neka promena plaši/iritira. Vidi šta su joj želje i gde se pronalazite. Da li ti je predlagala da ide negde ili neke aktivnosti? Najobičnija kafa u kafiću čisto radi promene ambijenta može prijati (nagađam da ste se zatvorili u kuću ...).
Nemoj da si saban, trci kod nje i moli je da se vrati, kazi joj da je volis i da si najveci saban na svetu, veci i od sapketa! Pa nije ti to neka devojka vec zena 18 godina eeej. Nemoj nista da radis zbog dece ili nje, uradi to zbog SEBE. Ako mislis da ce te proci - nece, da je to tako lako i da vreme leci sve, ne bi nocu kuckao po forumu i trazio negde da napises ono sto njoj ne smes/neces da kazes.
Ona treba TEBI i zato TI ucini SVE da se vrati. Ne gubi vreme i danas idi i otvori dusu i nemoj da filozofiras, sad se hvataj za slamku a kada se vrati i kada se stabilizujete onda pregovaraj.
I njoj je tesko ali ona ne moze da popusti jer si TI njoj rekao da moze da ide! TI moras i da je vratis.
Sto bi rekao Milan Mumin:
"We must love, love, love
Never leave, leave, leave
Forever, together or apart
We must keep, keep, keep
Always give, give and give
Forever, together or apart"
Da Leonardo, bas tako. Zatvorio sam se u kucu.
Jutros me nazove starija cerka i pita za babu, odnosno njoj prababa, rekoh joj sta je i rece mi da nazovem mamu, suprugu. Nazvao sam je, pita me odmah za babu, ispricam joj sta i kako, kazem da je zena u godinama te je malo i ovo pogodilo, a znamo da je bila vezana za nasu decu, itd. Njen odgovor je bio pa da kad joj unuk (ja) oterao zenu od kuce. Rekoh joj da pricamo o babi a ne o nama, ali naravno razgovor opet krece u pravcu nase price.
Pokusao sam da budem sto kraci i rekoh da bi trebala da razmisli i razmislja malo pozitivnije o nama i nasoj porodici te da se nadjemo ne danas, mozda sutra i popricamo makar na 10-tak minuta, a eventualno prekosutra zajedno odemo u posetu.
Nije se osvrnula na to sutra da se nadjemo i popricamo vec samo rece za posetu, da ce ona ici.
Jedna stvar me jako, jako buni. Razgovor izmedju nas dvoje je ne dobar, nego kao da se nista nije desilo i da i dalje zajedno zivimo, ali cim se spomene porodica, ona zauzima onaj odbrambeni stav i pocinje pricati da sam ja kriv itd, itd. U tim trenucima ja se pocnem nervirati i razgovor zavrsavam brzo a sve u cilju da ne bih slucajno rekao nesto sto ne bih trebao.
Deluje mi kao da mozemo pricati o svemu i o svim nasim tajnama, ali da je sto se tice porodice jos uvek jako razdrazljiva, povredjena.
Pitam je gde da ostavim njen ves koji je ostao prljav te ga keva oprala. kaze pa znas gde stoji, a za njene neke bluze, oprane i ispeglane, kaze a sada ti nije tesko da peglas sam. Ja te bluze nisam ni ispeglao vec keva i samo mi donela, ali joj to nisam rekao.
Svakim danom sam ukoliko se ne varam sve sigurniji da je ovo pravi put i da ide na bolje, ali mi se cini da ce ovim tempom to dugo trajati.
Prvo nismo kontaktirali, zatim prvi kontakt telefonom je bio hladan, drugi kontakt je vec bio daleko bolji, razgovor licem u lice, jako dobar, ponovni razgovori telefonom sve bolji i bolji, sada se vec svakodnevno cujemo, doduse jednom dnevno jer ne zelim biti napadan i pricamo sasvim normalno o deci, poslu, nekim bezveznim stvarima, ali kada se spomene porodica, kao da je pogodjena ona bolna tacka.
Dakle pitanje je samo kako tu jednu izbocinu na putu sravniti i utopiti u put, te poceti i o tome govoriti sa strane dve ravnopravne stranke, te naci kompromisno resenje.
Juce, nocu, takoreci ujutro, me nazvao prijatelj koji zivi blizu da dodjem hitno kod njega. On je upoznat sa mojom situacijom, jer je on razveden, ali on nije imao nameru da se miri sa zenom. Delovao mi je pijano, rekoh da odspava, on navalio dodji odmah treba mi pomoc. Prvo nisam hteo ali nakon 3-ceg poziva, hajd reko da vidim sta je mozda mu lose, mozda negde pao. Otisao sam kod njega, on je bio pijan, a takodje sa njim dve devojke, vec pripite. Cim sam stigao, on uhvati jednu za ruku i rece da ide u sobu da popricaju nasamo, mozda odremaju, a ja da popricam sa drugom posto joj on rekao da sam u k.r.u, te da ukoliko mi se spava, mozemo da odspavamo u drugoj sobi. Cim je izasao, pre nego li sam ista rekao, ova devojka, a koja je mozda 5-6 god starija od moje cerke, mi rece da je umorna, te da joj se spava, pa kao da idemo da spavamo i pricamo a ona ce sutra ujutro skuvati kafu,
Ispao sam sonja, jer sam se samo okrenuo i vratio se kuci. Jutros me ponovo zvao kaze dodji tu mi jos, te dve po imenima, ali naravno nisam otisao.
Vec mi rekao jednom da je to lek, te da i ako sve bude OK, nije na odmet malo promene, bice ti posle bolje u braku, ali bez obzira koliko ja njemu pricao nesto drugo, on jos uvek ne shvata da je meni do nekih drugih vrednosti stalo.
I tako eto sada ponovo sedim sam u kuci, pijem kafu i zalim se vama.
Da ti nije palo na pamet da se ,,leciš ,, drugom .
Da se vratimo na ,,vas,, .Malo me nervira sto tvoja zena sad non stop spominje tvoje greske ili to ,,e a sad mozes a ranije nisi mogao,,.Sve i da je tako,ako je videla da zelis da se neke stvari promene,da si uvideo greske,neka spusti loptu.Ne treba odmah da se vrati ali ne treba ni stalno da naglasava vas problem. Razumem da ima dozu nepoverenja u tebe ali neka se i ona malo potrudi,odnosno neka ti da malo prostora da popravis neke stvari.
Bice to sve ok,samo se strpi.Nije se haos dogodio preko noci,pa ne moze se ni resiti preko noci.
muskaracx ::Jedna stvar me jako, jako buni. Razgovor izmedju nas dvoje je ne dobar, nego kao da se nista nije desilo i da i dalje zajedno zivimo, ali cim se spomene porodica, ona zauzima onaj odbrambeni stav i pocinje pricati da sam ja kriv itd, itd. U tim trenucima ja se pocnem nervirati i razgovor zavrsavam brzo a sve u cilju da ne bih slucajno rekao nesto sto ne bih trebao.
Deluje mi kao da mozemo pricati o svemu i o svim nasim tajnama, ali da je sto se tice porodice jos uvek jako razdrazljiva, povredjena.
Sad sam shvatio da koristiš reč 'porodica' kao sinonim za vaš odnos.
Upravo joj reci tako kad povedete razgovor 'ne želim reći nešto pogrešno' (čak i da ti se omakne). A i mogao bi da vodiš računa šta govoriš u trenutcima kad si napet ili besan. Nije bitno za ovu raspravu šta umeš reći, ali zamisli da tebe neko tako časti. Koliko bi ti trebalo da ga odalamiš?
Naravno da je distancirana i samo pokazuješ da ti je razvijena emocionalna inteligencija. Koristiš li je kada ste u dobrim odnosima pa vidiš da je sva nikakva ili loše volje? Pitaš li je kako si draga u tim trenutcima? Ne moraš nama odgovoriti.
Ne trebaš ti da čekaš da ona promeni svoje unutarnje stanje i onda reaguješ. Našao si se pogođen zbog toga. Budite jedno uz drugo.
muskaracx ::Pitam je gde da ostavim njen ves koji je ostao prljav te ga keva oprala. kaze pa znas gde stoji, a za njene neke bluze, oprane i ispeglane, kaze a sada ti nije tesko da peglas sam. Ja te bluze nisam ni ispeglao vec keva i samo mi donela, ali joj to nisam rekao.
Majka me je osposobila da peglam sa 11 godina. Ubrzo sam naučio da se peglaju samo košulje, majce i pantalone
muskaracx ::Dakle pitanje je samo kako tu jednu izbocinu na putu sravniti i utopiti u put, te poceti i o tome govoriti sa strane dve ravnopravne stranke, te naci kompromisno resenje.
Ovaj problem ne zahteva poravnavanje već međusobno razumevanje, a tu morate jedno drugom pomoći. Ne čučite jedno drugom u glavi stoga je potrebna komunikacija.
muskaracx ::Juce, nocu, takoreci ujutro, me nazvao prijatelj koji zivi blizu da dodjem hitno kod njega. On je upoznat sa mojom situacijom, jer je on razveden, ali on nije imao nameru da se miri sa zenom. Delovao mi je pijano, rekoh da odspava, on navalio dodji odmah treba mi pomoc...
Njemu dosadno pa mu treba pajtos. Uradio si onako kako bi postupio svako normalan otac i muž.
Davno sam gledao jedan film. Ništa posebno, običan-holivudsko-tinejdžerski. Ima jedan deo kada je devojka ostavila dečka zbog ponavljanja njegovih grešaka. I, naravno, on je moli da bude opet sa njim.
Ali ona sa sumnjom, puna nepoverenja, pita kako da mu veruje i kako da bude sigurna da on neće greške ponoviti. E, odgovor koji je dobila je, barem za mene, izdvoji taj film od gomile njemu sličnih. Rekao joj je da ne mora da mu veruje, neka sumnja, ali neka mu dopusti da joj svaki dan iznova dokazuje svoju ljubav. Tako nekako.
Jeste ovo film sa srećnim krajem, ali ako ne znam zašto se takav stav ne bi mogao primenjivati i u stvarnom životu?! Ponajviše rutina, i neobraćanje pažnje na osobu sa kojom bi trebalo da delimo dobro i zlo, dovode do nesuglasica.
Setih se i jedne serije, australijske, "Nestašne godine", takođe tinejdžerska.
Deo koji me je naveo na razmišljanje, nema veze sa ljubavlju i sa ovom temom direktno, ali može poslužiti za rešavanje problema koji vi imate.
Naime, dvoje učenika su započeli raspravu oko istorije njihove zemlje. Oko toga koliko su ljudi koji naselili Australiju bili nepravedni prema starosedeocima. Jedan od učenika u raspravi je poreklo vodio od tih koji su bili doseljenici, a drugi učesnik, učenica, bila je Aboridžinka.
Profesor im je dao zadatak, da oboje saznaju i spreme što više istorijskih činjenica i dokaza o svemu što se zbivalo, i da to iznesu pred razred koji će biti u ulozi suda. Ali! Najvažnije je bilo to što im je zamenio uloge. Doseljenik je morao braniti Aboridžine, a učenica da stane u odbranu onih koji su se doselili. Tako su oboje mogli da vide da nije sve tako crno-belo, već da postoji i dobro i loše sa obe strane.
Mislim da većini problema treba prilaziti na taj način.
Moramo poći od sebe!
Ti pokušaj da promeniš ono što njoj smeta, i nadaj se da će i ona tako uraditi.
MuskaracX napusti forum smesta
Treba ti zena a ne mi.
Pomiri se sa zenom, pa se registrujte jovo nanovo i ti i ona pa da svi lepo krenemo iz pocetka.
Ajde sto pre to bolje.
Kazem to zato sto ako si ti odbio neku devojku ne znaci da ce tvoja zena odbiti nekog ako joj se ukaze prilika. Ona je ranjena i lako ce poverovati nekom ko joj sada uputi nekoliko toplih reci koje od tebe ne cuje.
I njoj treba paznja i ljubav, ako je ne dobije od tebe, mozda dobije od nekog drugog. Ne cekaj da se to desi nego HITAJ! Ova prica mora da ima srecan kraj!
Rumba King ::MuskaracX napusti forum smesta
Treba ti zena a ne mi.
Pomiri se sa zenom, pa se registrujte jovo nanovo i ti i ona pa da svi lepo krenemo iz pocetka.
Ajde sto pre to bolje.
Kazem to zato sto ako si ti odbio neku devojku ne znaci da ce tvoja zena odbiti nekog ako joj se ukaze prilika. Ona je ranjena i lako ce poverovati nekom ko joj sada uputi nekoliko toplih reci koje od tebe ne cuje.
I njoj treba paznja i ljubav, ako je ne dobije od tebe, mozda dobije od nekog drugog. Ne cekaj da se to desi nego HITAJ! Ova prica mora da ima srecan kraj!
Podrzavam....
Reci cu ti jedno...mnogo se pravis pametan,tebi kao da nije bitna porodica tako se ponasas,ne trudis se ni malo,a to zene ne vole...
Sve sam procitao sto ste mi napisali od mog prethodnog posta.
Da mi supruga posecuje forume, vec bih joj sve rekao. Naravno lakse je pisati nego govoriti, tacnije uvek se nesto zaboravi.
Ona i ne ide na net, tako da ne postoji sansa da je vidim, no i ne treba, bolje je u cetiri oka, samo kada bi htela.
Sto se tice toga da je i ona ranjiva, da naravno da jeste ali ne postoji mogucnost da je neko tako ranjivu uhvati pruzajuci ruku podrske i razumevanja.
Naime, ona na poslu radi iskljucivo sa zenama, nema ni jednog muskarca, dok povratak sa posla je iskljucivo vezan za autobus, kuca i uvek je u minut tacna.
Druga stvar niko to ne poslu ne bi uradio jer se svi poznajemo. Jednostavno kulturna sredina gde se svi medjusobno postujemo i cenimo.
Ono sto zelim reci je sledece. 18god. braka je iza nas i za to vreme ukoliko nisam upoznao svoju suprugu sa te strane, onda ne znam ko je.
Verujte mi da je ona izuzetno, ali izuzetno verna osoba. Znam za onu narodnu itd, da nikada ne verujes jednoj zeni 100%, ali ja joj zaista verujem tih 100% Poznajem je u dusu sto se tice takvih stvari.
E sad....
Kao sto rekoh, mislim da je ovo pravi put, medjutim kao sto sam vec napisao, plasim se da ce biti izuzetno dug.
Gubim strpljenje, te se plasim da cu ga izgubiti i zavrsiti ovu pricu zauvek iako to ne zelim.
Voleo bih samo da cujem jednu rec, jednu rec koja bi mi dala ohrabrenja, nade, ali to izostaje.
Znam da ce neki reci da to sto ne zeli da se razvodi, ta rec, ali meni to nije dovoljno. Ja ne mogu biti u braku sa zenom koja mi puno znaci, a pritom ne ziveti sa njom.
Videcu sta dalje, ali bih voleo kada se sve ovo zavrsi, kako god se zavrsilo, da bude nauk drugim ljudima.
.
