offline
- the_man!
- Građanin
- Pridružio: 30 Maj 2007
- Poruke: 59
- Gde živiš: Ne živim...
|
Izgleda da ja imam naopake stavove i da sam loše ljudsko biće i ne umem u potpunosti da volim (ovo kažem najozbiljnije, bez imalo ironije, jer sam vrlo samokritičan). Hajde da uradimo nešto - vi mene postavite u situaciju u koju sam ja nju, pa da vidite moju reakciju, tako ćemo sigurno bolje razumeti jedni druge. Jer da je ona meni rekla, na primer, hoću da budeš ovakav ili onakav za mene, ja to ne bih doživeo tako tragično i sigurno bih uradio sve što mi traži. Hteo sam na primer da uzimam neke preparate slične steroidima, to se njoj nimalo nije dopalo i odustao sam od toga. Jednom joj se neka narukvica koju sam nosio učinila pederska, ja sam je odmah bacio. A i ona je meni rekla da bi učinila sve za mene, i da je njen jedini smisao da mene usreći, pa zašto to onda i ne uradi? Ja potpuno razumem potrebu da budemo prihvaćeni kakvi jesmo, ali šta je sa onim - učiniti sve za voljenu osobu? @Girl from nowhere, pogrešno si razumela, nije to meni zasmetalo odjednom posle dve godine, to sam joj praktično odmah rekao, ali ne na način da je to nešto KRAJNJE bitno, već nekako (bar po meni) samo usput. (A kako ti misliš da sam to mogao reći na suptilniji način?) Znam da svako ima svoju predstavu o pravoj ljubavi, i ja ne želim da "iskušavam sudbinu", već mi je bitno da znam da sam sa osobom koja bi uradila sve za mene, kao što bih i ja za nju. I nije mi toliko bitno da me neko prihvati kakvim jesam (mislim ne u potpunosti, jer lako mogu da podnesem neke stvari, poimenice, ovu). Nemam pojma, možda sam ja loše vaspitan, možda sam ja plitko ljudsko biće, jer mi je važan i izgled (ali ne SAMO izgled). Čovek je jednako duhovno koliko i telesno biće.
Ella, sve sam čekao da se i ti uključiš, ti nekako uvek imaš pametne komentare (mislim, ne uvlačim ti se, samo konstatujem). I gotovo sve si tačno pogodila.
Ella ::Sta ona sada misli - to niko od nas ne zna. Mozda joj se vrti po glavi kako nije dobra za tebe takva kakva jeste, pa onda da si mozda sa njom samo dok ne nadjes neku "adekvatniju", pa mozda sve te godine ljubavi da su bile lazne, pa ko ce ga znati.
Rekla mi je da sam ja učinio da se zbog mene oseća najbolje i najgore na svetu, da joj ni zbog koga drugog nije bilo tako dobro i tako loše. Kad sam je pitao da mi kaže zašto, rekla je "zato što sam je razumeo, zato što je znala da joj se neću smejati, zato što je prihvatam i zato što ću biti tu za nju". A najgore zato "što je izgleda, ne prihvatam takvu kakva jeste". A sada da kažem i način na koji sam rekao to što sam rekao. To se desilo možda na pola godine od kad smo zajedno. Ona me je pre toga zvala na njen rođendan i rekla da se smatram "apsolutno rezervisanim" za te dane oko njenog rođendana, i meni se to nije dopalo, jer je odlučivala umesto mene. Mislim, naravno da mi nije problem i naravno da ću joj posvetiti i celu nedelju ako treba, ali želim da ja budem taj koji će odlučiti, a ne da budem neka roba koja mora tu da bude prisutna zato što je neko tako odlučio, i pritom nemam nikakvu mogućnost da je iznenadim i da joj kažem da sam odlučio da otkažem svima i da to vreme posvetim samo njoj. Inače je strašno osetljiva na svoje rođendane i sve mora da ispadne apsolutno savršeno, jer u protivnom nije zadovoljna. (Vidim već da mi na ovo "neka roba koja mora da bude tu zato što je neko odlučio" možete reći, "a šta misliš kako je njoj bilo kad si joj ono rekao?", i sasvim ste u pravu, razumem to, ali samo da ispričam šta se i kako dogodilo.) Ja sam odgovorio da mogu i sam da odlučim da li želim da dođem i da ne želim da me ona rezerviše, želim da imam svoju slobodu, tako nekako, ne sećam se tačno, na to se ona mnogo uvredila i okrenula i otišla, što zna često da radi, čak i za sitnice. Međutim, uvek se vrati i pokušamo da izgladimo stvari. Ja sam se izvinuo, ali ona je imala stav "ne moraš da dolaziš ako nećeš, neću da se osećaš sputano". Jednog od sledećih dana, ona mi saopštava kako "ne zna da li želi da bude sa nekim ko neće biti tu za nju", i ja krajnje iznerviran, posle svih puta kada sam bio tu za nju, i jednog jedinog kad nisam jer sam imao upalu mišića, iznerviran jer je u stanju da tako generalizuje i kaže da sam ja neko ko nikad nije tu za nju, ja onda njoj kažem: (i to je bila najveća greška, način na koji sam to rekao, a ne šta sam mislio) "ja želim da budem sa tobom ako nećeš da smršaš za mene", a ustvari sam mislio "ne želim da budem sa nekim ko neće uraditi sve za mene". Ako se sećate, to mi je i rekla, da bi učinila sve za mene i da se ja osećam dobro. Znam da ćete sada osuti po meni (naročito devojke) kako sam to mogao reći, da je ne zaslužujem, da sam šugavi gad, i tome slično, razumem vas. I možete da pretpostavite kakva je bila njena reakcija. Suština je da nisam mislio da ona mora da smrša, već da znam da sam ja sa osobom koja bi učinila sve za mene, jer jednog dana može reći, neću to da uradim za tebe, šta god to bilo. I hteo sam samo da sa tim budem načisto. Nisam ja toliko prizeman (iako bi se iz ovoga možda dalo zaključiti drugo). Uglavnom, ja sam joj se posle toga izvinuo, otišao sam na rođenadan, strašno se potrudio za poklone (prešao ceo grad da bi našao nešto što ona voli, i mnogo joj se dopalo). Međutim, posle toga nikako nije bilo dobro, ona je stalno strepila od mojih dodira, pitala se šta stvarno mislim. Ona zna da je ja beskrajno volim (rekla mi je to, nije to samo moje mišljenje), glavna je stvar to što se pita da li ću zbog toga što je toliko volim pristati na nešto što mi se ne sviđa. Jednom mi je i rekla, Ella, da li sam s njom samo dok ne nađem bolju, ja sam joj rekao da je strašno ružno to što je rekla, jer želim nju. Mislim da joj se vrti po glavi to da li je dovoljno dobra za mene, ali sigurno ne misli da su te (skoro) dve godine bile lažne, to znam. Još jednom smo ozbiljno pričali o ovome, i to nakon što je ona mene kao ljudsko biće krajnje uvredila, nešto nevezano za ovo, da ne pričam sad, osim ako vam je baš stalo da vam kažem. I tada sam pokušao da joj objasnim šta ja u stvari mislim. Nije meni do tih 5 ili koliko god već kg, već do toga da znam da će ona da se trudi da izgleda lepo za mene, kao što ću i ja za nju. Jer jednog dana može da se desi da se zapusti, da se načisto udeblja (ili smrša, ili šta god, isto je), i da očukuje od mene ne da to prihvatim, nego da mi se to sviđa. Meni je to previše. Možda sam zbog toga loše ljudsko biće, ali takav sam. I nemojte me pogrešno razumeti, ja ću je uvek voleti šta god ona radila i kako god izgledala, i sigurno je neću zbog toga ostaviti zato što se udebljala ili smršala, i normalno, prihvataću je, jer će ona uvek biti sve moje, ali isto tako očekujem od nje da se malo potrudi za mene. Ne govorim ja ovde o nekim kilogramima, to mi nije bitno, jer ja stvarno osobe ne merim tako, već po ono što ih zaista određuje, po njihovom karakteru. Verovatno je reč o nekom iracionalnom strahu. Ili kako bi ste se vi devojke osećale da vaš dečko počne da loče ko lud, da se svake večeri vraća pijan, da je više sa svojim društvom nego sa vama, da zaboravi vaš rođendan ili godišnjicu, ili da vam ne posvećuje pažnju? Nemojte mi reći da bi vam se to svidelo. I da to nije isto, jer jeste...
I kako nam tako jedno dugo vreme ne ide kako treba, samo se vučemo, i kad se vidimo ona kao da nije kraj mene, ja sam joj rekao da mora da odluči: ili da zaboravi i pređe preko toga, kao što sam i ja prešao preko one njene uvrede, i da budemo zajedno kako treba, ili da me otera u tri lepe, ako ne može da se nosi sa tim i ako nikad neće moći da bude srećna sa mnom. Pre toga kad smo pričali, rekla mi je da nije srećna, ali postoji samo taj mali problem da me beskrajno voli, i da ne zna šta da radi. I meni je nekako postalo jasno - ili ćemo biti zajedno i biće nam dobro, ili ako to ne može, nećemo biti zajedno, bez obzira koliko se voleli, jer nismo srečni zajedno. I onda je poželela da bude sama, i evo to traje već par dana.
Kao što lepo kaže Gwen Stefani u "4 in the morning", želim da budem sa nekim ko će mi dati sve, jer ću i ja njemu dati sve:
And all I know is
You've got to give me everything
Nothing less cause
You know I give you all of me
I give you everything that I am
I'm handin' over everything that I've got
Cause I wanna have a really true love
Don't ever wanna have to go and give you up...
|
Znam da treba da poradim na sebi, to ću i da uradim... I hvala svima na iskrenim komentarima...
