|
Prema nekom mom iskustvu, svaki raskid je imao svoj smisao, tako da, u krajnjoj liniji sve je uvek ispalo kako je najbolje moglo.
A da li je bolelo, jeste, ali samo zbog saznanja da je ljubav posejana na neplodno tlo, bez obzira da li je tlo bilo moje ili od druge polovine ...
U svakom slucaju, da ostavis , a volis, moguce je, ako u toj vezi osetis da nisi dobio ono sto si trazio , i onda boli i boli i boli, sve dok ne shvatis da jednostavno to nije bilo to,i , u tom magicnom trenutku sve prestaje.
Medjutim, ima i onih raskida tipa, raskines a molis Boga da ne ode....Znas, kao, ja sam sad kao nesto ponosna i tako to.Naravno,posto sam patila nenormalno zbog toga sto od sebe teram nekog koga u stvari volim, skontala sam sav apsurd takve situacije, i nije mi bilo tesko da se izvinim (kako samo ja to umem  ) , a na moju srecu i druga strana je malko zgazila svoj ponos i tako je ljubav cvetala i dalje (moze se reci mozda jos jache )...
A o dumpiranju tipa nejavljanje i tako to, malko mi se cini to vec klinacki i nezrelo...uostalom, kakav odnos je taj koji zavisi od toga da li ce ti se vise ikad neko javiti ??
U svakom slucaju, za ljubav je potrebno dvoje savrseno uklopljenih, i ako jedna strana smatra da to nije tako, a ja na primer mislim da smo idealan par, pitam se , sta tu ima da boli?
Ako volis tu osobu, zelis da bude srecna na bilo koji nacin, pa makar sa drugom osobom.
A ako je ne volis, kazes joj to, jer zelis da bude srecna sa osobom koja ce nju voleti
Jednostavno
|
Sramota 
