Ljubav je jedna iskonska prica, jos ne ispricana, nedovrsena, mutira kao virus gripa. Seti se, koliko je samo pesnika, knjizevnika, slikara i ostalih velikana drugih provijencija pokusalo da da priblizno neku definiciju. Neko u kratkim crtama, neko malo dublje, i svi iz nekog svog ugla - iskustva. Ne mozes pricati o necemu ako ti "materija" nije poznata. I sta su to rekli? Jesmo se i mi pronasli u nekom pesnikovom stihu? O da, jesmo .. i pronasli se, i shvatili neke poruke, ali smo i pored toga doziveli nesto samo svoje, mozda se to nesto i ne da bas tako lako opisati recima. Mozda se to nesto prosto udise, stapa sa necim skrivenim u nama. Kazu da prava ljubav jeste nesto sto se desi samo jednom. Pa zar nismo voleli vise puta? Dobro, neko jeste .. neko nije. Ne mislim ovde na skolske simpatije. I zar nismo sami sebe uhvatili da smo pogresili, kad smo pomislili da je bas ona prethodna bila ona PRAVA! I sta nam to govori? Pa to da su sve ljubavi prave, ne mogu da se dele na dobre i lose! Ma znam ja da iskustva govore da ima tu i tragike, i niz drugih losih ili dobrih iskustava. Medjutim, nije tu greska u ljubavi .. greska je u nama. Seme je baceno .. tlo neplodno!
|