Ne znam šta da kažem za ovo. Pesma je niotkuda izronila iz onog mora estradnog treša kad je isti bio u punom naletu. Ista ima neku magiju koja me je prosto opčinila, sa pevačicom prelepog glasa i izgledom kao da je iskočila iz nekog gotičarskog filma, nekakve ekranizacije pripovedaka Edgara Alana Poa. Svaki put kada čujem pesmu, nekako me ponese nekom svojom setom, melanholijom i mističnom atmosferom. Pri svemu tome, znam iz kojeg muzičkog miljea je ispala, pa me svaki put kad je čujem, iznova iznenadi. Kako se ovakav trenutak inspiracije nikad ne dogodi kad šaljemo pesme na Evroviziju, ostaje misterija.
Da i ja dam mali doprinos temi.
Brotherhood of man - Save your kisses for me
Pobednik Evrovizije 1976. godine.
Pesma koji uvek volim da čujem i koja mi izmami osmeh na lice.
E, sad zašto je to tako kad je očigledno kič, malo je teže reći.
Mislim da je bitna stvar elemenat nostalgije, jer pesmu povezujem sa nekim starim dobrim vremenima, kad sam bio klinac i kada mi je sve bilo sjajno.
Muzika, moda, automobili...
Sad znam da nije baš sve bilo tako, ali...
Za mene će druga polovina sedamdesetih uvek biti zlatne godine.
Нисам их слушао, али сам временом схватио да су били претеча рок и метал бендова попут Piknik, односно Horror Piknik, Mortal Kombat, Seljačka buna... од ових последњих издвајам нешто што приватно имам обичај да сврстам у ''кафански метал''
Seljačka buna - Boemska raspadija (video, 2013)
... на каснијем албуму Brljantin Epik! (2016) налази се ремастеризована, и по мени, стерилнија верзија која не може да се мери са овом коју постављам...Citat:Prevarena žena koja plače
Izgubljene ruke koje ljube
Ajde sada pevaj malo jače
I pozovi cigane da trube
Stari šešir više glave nema
Šalom skrivam propale romanse
Probao sam biti mladi boem
Probao sam – nije bilo šanse
Putevi su mnogi iza mene
Ali uvek za put ja se spremam
Drotovi me pretresli za drogu
Ali droge ni za leka nemam...
Nad Mostarom prestale su kiše
Muzika je ostala bez glasa
Oj Vardare, otpevaj mi pesmu
Kako more Jadransko talasa
Pitali me šta to beše ljubav
Kad sam s voza na stanici siš’o
Nekada sam umeo da ljubim
Ali sad sam i to prevaziš’o...
Pijanac sam ili tako kažem
Kofer imam samo da bi’ krao
Tamburaši svirajte mi pesmu
Onu što joj ime nisam znao
Rekao bih – čaša poluprazna
Istina je da ja čaše nemam
Drugi tiho kaskaju kroz život
Ja uz prozor, pravim se da dremam
Bagra mi je spalila kafanu
Kaldrma se napila od vina
Voleo bih da ti nisi žensko
Ili makar da si manje fina
Ili makar, makar manje fina......чист кич - који то није... ругање народњацима који би вероватно убили да могу да сроче овакав текст...
Svaki put kada čujem pesmu, nekako me ponese nekom svojom setom, melanholijom i mističnom atmosferom. Pri svemu tome, znam iz kojeg muzičkog miljea je ispala, pa me svaki put kad je čujem, iznova iznenadi. Kako se ovakav trenutak inspiracije nikad ne dogodi kad šaljemo pesme na Evroviziju, ostaje misterija.
