offline
- momsab
- Ugledni građanin
- Pridružio: 02 Maj 2003
- Poruke: 430
- Gde živiš: NBG
|
uh, sad cepam dobre stare narodnjake
sta ucini ova tema
vidim da niste spomenuli neke Tomine pesme
Buket belih ruža
(ovu pesmu uglavnom ne znaju, posvecena njegovoj prvoj ljubavi koja je umrla mlada a on nije bio pored nje)
Majko draga, uberi mi buket belih ruža
Zavij ruže, divno cveće u maramu crnu
Da odnesem svojoj dragoj, pokraj odra njenog
Da ljubim usne njene, mrtve potamnele
Zbog čega si tako mlada morala da umreš
I mrtvu te volim, dušo, moj zeleni cvete
Moj će život uvenuti bez ljubavi tvoje,
I u grob ću s tobom leći, najmilija moja
Sad na grobu dvoje mladih majke oplakuju
Otvori se crna zemljo, vrati decu našu
Još su mladi da im lice crna grudva skriva
Otvori se zemljo crna, vrati moga sina.
Tamburaši, tamburaši
Tamburaši, tamburaši,svirajte mi malo,
zbog nje svake noći lutam zbog nje pijem stalno.
Cigani, tiho, tiho svirajte dušu mi moju mladu smirite,
Cigani tiho, tiho svirajte dušu mi moju jadnu smirite.
Tamburaši, tamburaši ime joj je Mira
ne svirajte pesmu njenu, što u srce dira.
Tamburaši, tamburaši, nju jedino volim
zbog nje moja duša vene kako da prebolim.
sad da ne kopiram tekstove (osim ako ne budete insistirali), samo cu vam navesti nazive jos nekih TOminih pesama:
Kad se voli što se rastaje; Rastajemo se mi; Dete ulice; Sto je tuzna tako ova noc; Odlazi, odlazi; Idi zauvek; Zena je plakala; Sto te veceras nema; Dva smo sveta razlicita; Kafana je moja sudbina; Prokleta nedelja; Danka; Pesme moje; Umoran sam od zivota; Tuzno leto
Od Miroslava Ilica mogao bih da izdvojim i sledece:
Devojka iz grada
Ja sam rođen u cveću livada,
čuvah stada pokraj reke Gruže,
al' zavoleh devojku iz grada,
sa usnama ko pupoljak ruže.
Bele ruke a prsti ko dirke,
pričahu mi najnežnije bajke,
[zalud uzdah iz grudi pastirke,
zalud uzdah moje stare majke.]×2
Sin sam plavih šuma i livada,
gajih dobre konje i volove,
zbog lepote devojke iz grada,
zaboravih brda i dolove.
Zvao sam je ulicama dugim,
i venuo ko trava jesenja,
[jednog dana spazih je sa drugim,
zagrljenu u senci kestena.]×2
Šta sad mogu već bol svoj da patim,
mladost moju da tužim za celo,
morao sam kući da se vratim,
svome domu u rođeno selo.
I sad opet svoga vranca jašem,
i u krčmi krčmim svoja stada,
[kitim svirce i razbijam čaše,
i proklinjem devojku iz grada.]×2
Bili smo drugovi
Toliko toga cujem o tebi,
cini se svakoga dana po malo.
I kada neme govore usne,
i kad mi oci po suzu puste.
A ko me terao da te zavolim ludo,
bili smo drugovi, pa ljubav probali,
a sada ni jedno, ni drugo.
Toliko bola nosim na dusi,
molim se nocima da krace budu.
Gledam u dugu kako se slama,
jer je i ona ko i ja sama.
Lud sa bio mlad; Dajem rec...
I, naravno, Dzej: Uspori malo sudbino sestro
Do juce jos na kraj sveta,
vidi sta smo danas.
Nigde mosta, nigde duge,
niceg nema za nas.
Do juce jos na kraj sveta,
vidi gde smo danas.
Ni povratka ni leka,
sve je stalo za nas.
Uspori malo sudbino sestro,
idi na neko drugo mesto.
Sta smo ti krivi,
sta smo ti duzni,
juce srecni, danas tuzni.
Do juce jos dva druga,
vidi ko smo danas.
Na licima nam tuga,
sve je proslo za nas.
Svi snovi svi ideali
umorni su, pali.
Svi planovi za buducnost
sad su tako mali.
|
