|
Poslao: 27 Mar 2013 21:25
|
offline
- Acid_Burn
- Moderator foruma
- Glavni moderator foruma Zabava
- Hellraiser
- Demon to some. Angel to others
- Pridružio: 07 Jan 2005
- Poruke: 25503
- Gde živiš: Beneath the Black Sky
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2013 18:29
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Не знам да ли могу ово да ставим у тему ''мој мачор''...Зашто? Циле, наш љубимац и Тодоров наследник, нестао је из нашег дворишта пре скоро три месеца. Прво смо то водили као фебруарску екскурзију, а онда - како је време пролазило, почели смо да се миримо са чињеницом да га нема и да је , можда, у најгорем сценарију настрадао.
Јуче кренем паралелном улицом (коју од нас деле дворишта и приватне куће) и - имам шта да видим: Циле ладно прелази улицу, корак по корак. Препознали смо се ! Пришао је, изврнуо се и почео да се мази. Препознавао ми је мирис, опустио се и скоро заспао на тротоару . Нисам могао да верујем. Онда сам опрезно почео да се враћам кући, како бих га намамио на траг јер сам мислио да се , у мноштву градских мириса, једноставно загубио. Ишао је он тако неко време као куче поред мене, а познаници су ме поздрављали и смешили се јер је редак призор да мачка некога прати...Онда је на једном углу стао и ни макац даље. Није помагало никакво дозивање. Укопао се и готово. После минут-два појавила се једна мачка...То је било то. Њих двоје су ''рекли'' нешто једно другом и Циле ме је напустио као да не постојим. Ладно. Стајао сам и гледао. Био сам и тужан и срећан. Срећан што сам га видео , живог , здравог и одличне форме, што живи свој живот , а тужан....ха, па знате већ због чега. Свима вама који волите та репата створења бар то не морам да објашњавам...
На срећу, сетио сам се камере на телефону и ето снимака.
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2013 07:21
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
То ти причам...Мој Циле се негде лепо удомио и снашао. У близини је велика пијаца где свакодневно продају рибу. Уме он да се снађе. Ма, нек је он мени жив и здрав, па нек води свој мачји живот. Жао ми је, наравно, али то је његов живот. Кад се само сетим колико смо се везали за Тодора (девет година са нама), почео сам већ да зебем и од помисли како ћемо туговати за Цилетом...једног дана. Овако, природа чини своје.
|
|
|
|
|
|