Visina romba

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Molim vas da mi resite ovaj zadatak.
Izracunaj povrsinu i visinu romba ako mu je stranica 1.3dm,a jedna
dijagonala 1dm.
u mojoj knjizi u resenjima pise da je P=1.2dm^2,h=13/13dm.

Dopuna: 07 Okt 2008 17:16

ja nemogu da dodjem do tog resenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opet ti i romb

Hajdemo ovako: Imas formulu za povrsinu romba preko duzina dijagonala. Ona glasi:

P=(d1*d2)/2

Uz pomoc formule iz onog problema koji smo danas resavali vec, mozes da izracunas duzinu druge dijagonale:

(d2/2)^2=a^2-(d1/2)^2
(d2/2)^2=1.3^2-(1/2)^2
(d2/2)^2=1.69-0.25
(d2/2)^2=1.44
d2/2=1.2
d2=2.4dm

Sad mozemo da izracunamo povrsinu romba:

P=(d1*d2)/2
P=(1*2.4)/2
P=2.4/2
P=1.2 dm^2

Ostalo je jos da se izracuna visina h. Postoji jos jedna, cesce koriscena formula za povrsinu romba i ona glasi

P=a*h

Posto znamo koliko je P i koliko je a, mozemo da izracunamo h:

h=P/a
h=1.2/1.3 (pomnozimo i brojilac i imenilac sa 10 i dobijemo konacno resenje)
h=12/13 dm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ako sam dobro shvatio, H=d1-d1^2/2a?
Ja nemam nikakve brojke u zadatku, za slučaj da neko ima zbirku čika Venea - za treći gimnazije, 120. zadatak

• 1Ovo se svidja korisniku: vasa.93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pero Petkovic:
P=(d1*d2)/2 ili
P=a*H
Sledi: (d1*d2)/2=a*H
Sledi: H=(1/a)*(d1*d2)/2

Primetio sam da matematicari cesto izostave jedinice mere. Na primer fizicari takav zadatak ne bi priznali kao tacan.
Dakle:
P=d1*d2/2
P=(1dm * 2.4dm)/2
Ceste greske se javljaju i kod sinusnih funkcija:
sin(pi/2) nije 1, bez informacije o uglu ovo se ne moze izracunati (argument sinusnih funkcija je ugaona velicina, jedinica mere ugla je ili stepen ili radijan),
sin(pi/2 rad) jeste 1 ili sin(90°) jeste 1

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je tačno da su matematičari dosta opušteniji od fizičara po pitanju izostavljanja jedinica mere, ali radijan baš i nije dobar primer za to. Naime, fizičari radijan smatraju neimenovanom jedinicom, budući da ugao izražen u radijanima nije ništa drugo do količnik luka (koji predstavlja dužinu) i poluprečnika (koji, takođe, predstavlja dužinu). Zbog toga fizičari skoro nikad i ne pišu radijan kao jedinicu, a primer za to je, recimo, kružna brzina, za koju ćeš vrlo retko videti da se u fizici izražava u jedinicama rad/s, već skoro isključivo u s^(-1).