Погледам ове песме и сетим се свог детињства и чини ми се да сам имао много сретније детињство пре 30 година него моја деца сад и поред свог напретка света за ове 3 деценије. Моја генерација је некад била сретна и са веома мало. Некада је био богатији дечији програм на само 2 канала, него данас на 50. Кад добијеш слаткиш једеш га до задње мрве, док сад кад одведем клинце у школу, корпе за смеће у школи пуне допола поједених слаткиша. У моје време био је Џон Вејн, Тарзан, Брус Ли, а сад у разговору са мојим сином схватам да он нема неког јунака свог детињства неког са ким би се поистоветио у игри. Једна учитељица је рекла да су већина деце у ствари стари људи, или су безвољни или агресивни или су опседнути материјалним стварима, а да су врло мало деце у ствари права деца.
Опростите за ОТ, али нека лепа сећања из давних времена су ме натерала да ово напишем.
Uf, moram i ja nešto da kažem. Jednu anegdotu koju volim da prepričavam. Devedesete, živim u Beogradu, radim u Art tv. Dolazi koleginica koja radi emisiju o džezu. Muž, inače, svira džez. "Sinoć mi se dete vratilo sa ekskurzije. Mi s vrata zapeli: Kako si se proveo? Je l' bilo lepo? A on počne da se dere na nas: Jeste vi normalni! Ne znam nijednu pesmu koju pevaju druga deca! Ne znam nijednu Cecu, ni nšta! J...o vas džez!"
Dakle, roditelji, ako nema dobrih dečjih emisija, ima You Tube, pa skidajte. I Kockicu, i Tobogan, i stare crtaće. Iskoristite taj internet onako kako vama odgovara.
Mala sirena - Under the Sea
p.s. ovde je svaka pesma za lajkovanje, pa sam zato odustala da toliko klikam.