|
Bilo je veoma upečatljivo kako Eurosong izgleda drugačije kada nema: Slovenije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Srbije, Albanije, Bugarske, Kipra, Turske, Izraela. Sem što je, naravno, upadljivo odsustvo ovih zemalja u paketu. Ali nisam gledala polufinala, pa ne mogu da komentarišem.  Evrovizija mi je izgledala kao nekad. Iako je deo pesama bio i dalje u fazonu: Ni mi nemamo pojma kakvu pesmu treba praviti za Eurosong, opšti utisak je da počinje da se vraća stari oblik ove manifestacije. Teško mi je da komentarišem, jer mi je u glavi zbrka od: pesama koje se meni svidjaju, pesama koje su za Evroviziju, pesama koje će da pobede u odnosu na samo takmičenje. Pretpostavljala sam da će zemlje severne Evrope i susedne bivše sovjetske rupublike da prodju najbolje i da će pobednik biti izabran medju njima. Elem, kad je zapevala Finkinja, tipovala sam da će zauzeti visok plasman. A poljubac na kraju (ko nije gledao, radi se o ženskom poljupcu) mi je pretegao na tu istu stranu. Izgleda, ipak, da im to nije prošlo.  Dankinja je imala kompletan nastup za prvo mesto. Da li je pesma baš najbolja, teško je reći, ali njena harizma i vladanje scenom su, čini mi se, oduvali sve druge. Grci su mi bili super. Nemci su upadljivo ličili na prošlogodišnju pobedničku pesmu. Sve u svemu, mislim da sve treba da se odvija sporije da čovek može da stekne bar nekakav relevantan utisak. Da ima neke priče izmedju pesama da ti se slegne u glavi ono što si video. Ovako je više je šarada, nego manifestacija. I, brate mili, da glasa žiri. Ovo sa glasovima publike ozbiljno ugrožava takmičenje u svakom smislu i ne znam može li se onda uzeti u obzir zarada koju te sms poruke donose.
|
