|
Žao mi je što sam tek sada primetila ovu temu koju je Satencica otvorila....inači bih pre ostavila neki svoj komentar....
Prvo slažem se sa jednom od prethodnih konstatacija vezano za Dušku Vučinić.
Nezavisno od konstatacije, nekako je potpuno neinteresantna (da ne kažem ''smaračica''), lošikav komentator, iako je šef srpske delegacije za pesmu Evrovizije.
Nisam pratila pesmu Evrovizije. Par pesama sam čula. Na zvuke Moldavije, pomislila sam da su možda pobegli sa neke naše svadbe, jer je zvuk upravo takav, ''svadbarski''. No zbog pozitivne energije izvođača i melodičnosti pesme, nekako sam ih zapazila. Takođe, neka prava Evrovizijska pesma je bila pesma Islanda. Ostalo nisam čula...
Što se tiče Konstrakte, na prvo slušanje, stih koji me je pokrenuo na razmišljanje je bio :''ne moram kontrolisati otkucaje srca, srce kuca srce samo kuca...., dajem poverenje neka samo kuca''...Spadam u one koji pesmu doživljavaju na način:''Nisu bitne reči, biitna je muzika'', pa reči često i ne primetim...Međutim, ovde su me reči pokrenule....Takođe, dopala mi se i muzika. Nastup sam u startu doživela simbolično (čiste ruke i čist obraz), međutim ipak me je iznenadio na jedan intigrantan način. Pokrenuo me je na dalju analizu. I to je ono što je najvažnije, pesma je intrigantna, gura te u razmišljanje, preispitivanje, ali je i pevljiva. Takođe, privlači pažnju i ljudi koji vole dobre fazone. Može se i u žargonu rećii, da je pesma ''dobar fazon''.
Samu pevačicu sam scenski upoznala kroz Zemlju gruva i njihove spotove. i u njima je svoja. Odmerena, opuštena, inteligentna i zna šta radi....Ume da bude i oštra, ali sve u nekim granicama. Potpuno osveženje na našoj sceni.
Mislim da nikada niko nije napravio ovakav ''bum'' na muzičkoj sceni...Mada je i slušaocima bilo potrebno nešto novo...
|
