Sediš kraj prozora u pola dva ujutru (ili uveče) dok svetlost odnekud izvana prolazi kroz staklo. Ne pada kiša, ali je sveže, u sred jula. Sediš pored prozora jer ne možeš spavati. Vrti ti se ista pesma u glavi, bez ikakvog razloga. Staviš slušalice jer ne želiš da probudiš ukućane. Sediš kraj prozora u pola dva ujutru i gledaš u mirne ulice, prazan autoput u daljini. Planine se ne vide, već samo tačkice poput zvezda na nebu; trepere. Ne možeš spavati jer si upravo ustao iz kreveta. Pre toga si gledao u plafon i analizirao svaku izrečenu reč sa devedest dva ugla shvatajući da je svaka od njih do slovce bila pogrešna ili izrečena na pogrešan način. Pitaš se, da li i drugi tako čine. Melodija ti prolazi kroz uši, ali reči ne registruješ. Puštaš neki svoj film u glavi. Ne možeš da spavaš, vrzma ti se po glavi poslednja poruka koju nisi hteo da otvoriš pre jutra. Sećaš se onog jednog dodira kada si je spasio da ne udari u banderu dok kuca poruku. Mami ti osmeh. Pesma je na 'repeat' jer je jedina u plejlisti, produženo, koncertno izdanje. Sam si ga snimao 2014, skidao sa radija... Čini ti se da je publike malo i pitaš se zašto je tako. Gledaš kroz prozor, ne možeš da spavaš i suze ti oči zbog nekog iritirajućeg plavog svetla u okolini. I, odjednom, padne kap, pa još jedna, i još jedna... Gledaš kako pada. Imaš sliku nemaš ton. Ton je iz nekog sasvim drugog vremena... Razmišljaš kako ima mnogo pesama sa istim imenom...
Oh little darlin' don't you look charming
Here in the eye of a hurricane.
Real or imagined - what does it matter?
Come inside, can I get you to stay?
Oh little darlin' don't you like falling down
Through the sky like a diving plane.
Real or imagined - what does it matter?
Come inside, can I get you to stay?
