Не бих да будем кваритељ комеморације, али ме одавно смара ова тенденција да се свако ко умре прогласи, брже-боље, легендом, иконом, итд....Када се код нас 1974. године појавило његово прво лиценцирано издање (''Дијамантски пси''), он је био трећа лига, а имиџ му је био петпарачки. Чак се неко време шуњао око тзв. глитер-рока. Просто, тако је било. Нико озбиљан га није слушао. Е, кад је кренуо да се бави музиком за филм и да сарађује са бољима од себе, почео је да брише за собом трагове почетничких глупирања.
Све у свему, наравно да је то име у свету поп-рок музике, али ајд баш да не претерујемо у његовој дивинизацији, иначе ће многи млађи и неафирмисани уметници кренути масовно да умиру, е да би некако постали легенде...
Nije se on "šunjao" oko glam-roka, već ga je izmislio, istovremeno sa Markom Bolanom (koji je svirao gitaru na nekim ranijim Bouvijevim pesmama).
Uglavnom, ukoliko neko zaslužuje najbolje epitete, to je Bouvi. Izmišljao je stilove i menjao zvuk, uvek ostajući originalan i svoj. Čovek je od prvog hita ostavio neizmerljiv uticaj na sve kasnije bendove i muzičare, i nakon njega jednostavno ne postoji neko sa više uticaja na popularnu muziku.
Pride nisam nekakav zagrizli fan, ali tvrditi da je Bouvi ikada bio treća liga je... nategnuto, najblaže rečeno.
kuntalo ::Nije se on "šunjao" oko glam-roka, već ga je izmislio, istovremeno sa Markom Bolanom (koji je svirao gitaru na nekim ranijim Bouvijevim pesmama).
Uglavnom, ukoliko neko zaslužuje najbolje epitete, to je Bouvi. Izmišljao je stilove i menjao zvuk, uvek ostajući originalan i svoj. Čovek je od prvog hita ostavio neizmerljiv uticaj na sve kasnije bendove i muzičare, i nakon njega jednostavno ne postoji neko sa više uticaja na popularnu muziku.
Pride nisam nekakav zagrizli fan, ali tvrditi da je Bouvi ikada bio treća liga je... nategnuto, najblaže rečeno.
Нисам ја то устврдио. Тако је тада било. У то време сам већ држао дискотеке и знало се шта се пушта као прва лига. Мрзи ме да ти набрајам.
У то време прва лига су били богови типа ''Цепелин'', ''Парпл'' (Deep Purple) , ''Чикаго'', итд, итд. Чак су и групе типа ''Јураја хип'', и сличне биле друга лига. Боуви је био позер који је тражио своје место спољним ефектима. Шта мислиш, зашто се та врста музике звала глитер?
Просто тако је тада било. Ја сам сведок тог времена и нисам једини. Не спорим да је после напредовао, мени је само мука од тога да , како ко рикне, сместа га прогласе за легенду. Ето, тако је и Кемал Монтено постао легенда.
Иначе, та 1974. година је историјска за нас јер су ''експлодирале'' групе ''Бијело дугме'' и ''Смак''(основане две, односно годину дана раније) , истинске легенде . Није нам нешто било потреба да стављамо ''Дијамантске псе'' на грамофон кад смо имали на располагању Хендрикса, Џефа Бека, Клептона, Рорија Галагера, итд, итд. Признаћеш, у односу на њих Дејвид је стварно трећа лига. Био и остао.
Не бих да ти кварим утиске, сигуран сам да си слушао и боље музичаре него што је он, али Боуви свакако не заслужује набоље епитете...
ПС
Од тих времена ми је остала навика да не бројим колекцију музике, већ да је мерим на метре. То радим и данас. Имам нешто преко девет метара оригиналних дискова, па можеш бити уверен да ово што пишем не пишем напамет. Наравно, уз дужно поштовање за стваралаштво блаженопочившега ДБ.
Možemo se složiti da se ne slažemo. Pride, kolekcija kojoj imam stalni pristup (hvala "starcu") ima nekih 20-ak metara vinila i nepoznatu dužinsku vrednost u ostalim nosačima zvuka.
Sve grupe i izvođače koje si pobrojao definitivno vrede i dan danas, ali ih možeš slušati i voleti samo kao produkt određenog trenutka u istoriji popularne muzike (navikao sam da i r'n'r tako klasifikujem).
Bouvi je u svojoj drugoj, glam fazi jedan od direktnih krivaca za formiranje punk zvuka. Sredinom sedamdesetih izbegava prog uniformisanost sa dva sjajna "plastic soul" albuma, a onda postavlja temelje celokupnoj pop-kulturi 80-ih sa "Heroes" i "Scary Monsters". Stalno je eksperimentisao, stalno se menjao, menjajući usput i opšte muzičke tokove.
Lično, preferiram druge vrste muzike i odavno mi pop i rok služe za prekraćivanje vremena (ne poričući dosta odličnih kompozicija), ali negirati Bouvijevu veličinu i uticaj u tim formama je stvarno čudno.
Volim ovaj forum, upravo zbog ovakvih konstruktivnih rasprava iliti razmena (različitih) mišljenja, kao što to čine drugovi Kuntalo i Sirius.
Bez usplahirenog omalovažavanja sagovornika, a temeljno.
Nikad nisam preterano slušao Dejvida. Samim tim što je Bouvi nešto što se, da kažem, dogodilo pre mene, ne mogu da sudim kao Sirius, iz prve ruke, ali...
Iako je retko puštan u kući, od malena je za mene samo ime imalo određenu težinu. Dejvid Bouvi, ne muzičar, već umetnik i neko ko i pored stečenog bogatstva nije stajao s radom, već je radio više.
Uostalom, da li se 'legendarnost' zaista meri samo u tome koliko je i kada bio slušan?
