... нека вас не збуни потпис видеа, Горшењов је вокал групе Кукрыниксы, па се често његови соло радови приписују групи...
Ово је песма Сергеја Јесењина, за коју је музику написао Горшењев. Овде су јој преводиоци чак и име мењали. Тзв. књижевни превод. Превео сам је дословно. Па каже:
Вечер черные брови насопил.
Чьи-то кони стоят у двора.
Не вчера ли я молодость пропил?
Разлюбил ли тебя не вчера?
Вече је црне обрве намрштило
Нечији коњи стоје у дворишту.
Не јуче сам младост пропио?
Престао сам волети тебе не јуче?
Не храпи, запоздалая тройка!
Наша жизнь пронеслась без следа.
Может, завтра больничная койка
Упокоит меня навсегда.
Не шкрипи закаснела тројко (запрего)!
Наш се живот пронео без трага.
Можда сутра болничка постеља
Упокоји мене заувек.
Может, завтра совсем по-другому
Я уйду, исцеленный навек,
Слушать песни дождей и черемух,
Чем здоровый живет человек.
Можда ће сутра бити савим другачије
Ја ћу отићи, исцељен занавек,
Слушајући песме киша и боровница,
Као здрав живи човек.
Позабуду я мрачные силы,
Что терзали меня, губя.
Облик ласковый! Облик милый!
Лишь одну не забуду тебя.
Заборавићу ја мрачне силе,
Што су трзали мене, губећи
Облик нежни! Облик мио!
Само тебе једину не заборавећи.
Пусть я буду любить другую,
Но и с нею, с любимой, с другой,
Расскажу про тебя, дорогую,
Что когда-то я звал дорогой.
Нека и заволим другу,
Но и с њом, с вољеном, с другом,
Рећи ћу за тебе, драгу,
Што сам некад звао драгом.
Расскажу, как текла былая
Наша жизнь, что былой не была...
Голова ль ты моя удалая,
До чего ж ты меня довела?
Рећи ћу како је текао и био
Наш живот, који није ни био...
Главо ли моја срећна
До чега си ти мене довела?
Dopuna: 11 Jan 2018 17:54
Лусине Геворкјан, група Лоуна и Слобода:
Путь у каждого свой
И куда мы идём -
Неизвестно
Ты зовёшь за собой
Только в мире твоём
Мне не место
Пут је у сваког свој
И куда ми идемо -
Неизвесно је
Ти зовеш са собом
Само у у свету твом
Мени нема места
Ты видишь, что не вижу я
Я вижу, что не видишь ты
И изменить всё это слишком сложно
Мы спорим, слыша лишь себя
И вновь кричим до хрипоты
Но нам понять друг друга невозможно
Ти видиш, што не видим ја
Ја видим, што не видиш ти
И мењати све то је превише сложено
Ми се споримо, слушајући само себе
И поново вичемо до промуклости
Али разумети једно друго не можемо
Дай руку свою
Прощай, я ухожу...
Дај руку своју
Збогом, ја одлазим...
Путь у каждого свой
И куда он ведёт
Мы не знаем
Глупо спорить с судьбой
Ведь мы сами её
Выбираем
Пут је у сваког свој
И куда он води
Ми не знамо
Глупо се спорити са судбином
Па ми је сами
Бирамо
И нам с тобой пора признать:
Мы ошибались всякий раз
Когда пытались обмануть природу
Но жизнь научит понимать
И помнить, что любой из нас
Имеет право на свою свободу
И нама је време да признамо:
Ми смо грешили сваки пут
Када смо покушали да обманемо природу
Али живот нас учи разумети
И памтити, да свако од нас
Има права на своју слободу
Дай руку свою
Нет, не надо
Кричать и обвинять кого-то
Знай, это мой путь
Моя правда
Прощай, мне так нужна свобода
Дај руку своју
Не, не треба
Викати и кривити некога
Знај, то је мој пут
Моја правда
Збогом, мени је тако потребна слобода
Мы вправе решать, какой выбрать путь
Знай, в этом вся суть...
Дай руку свою ... прощай
Прощай, я ухожу... прощай
Прощай, я...
Ми имамо право решавати, какав изабрати пут
Знај, у том је сва суштина...
Дај руку своју... збогом
Збогом, ја одлазим... збогом
Збогом, ја...
youtube.com/watch?v=u2PImslXIdQ
Dopuna: 12 Jan 2018 10:55
Антон Павлов, група Ф.П.Г из Њижњег Новгорода и Стремити:
Сколько сказано слов о любви, сколько спето,
Эта тема задета каждым поэтом,
Но я не желая им уподобляться,
Предпочитал стихам совокупляться.
Колико је речено слова о љубави и колико је спето,
Задата је та тема за сваког поета,
Но ја не желећи уподобити се њима,
Наклоњенији сам био од стихова парењима.
Но какое-то чувство в момент нашей встречи
Озарило глаза мои нежно-зелёным,
Пошлость потеряла дар речи,
Наполнив мне лёгкие чем-то влюблённым.
Али неки осећај у моменту сусрета нашег
Озарио је очи моје нежно зеленим,
Вулгарност је изгубила дар речи,
Напунивши моја плућа нечим заљубљеним.
Сердце в груди как только начало биться -
Стремиться быть с тобой рядом,
Ощущая тепло влюблённого взгляда –
Лучшее, что могло со мною случиться.
Срце у грудима одједном је почело бити
Стремити поред тебе бити,
Осећајући топлоту заљубљеног погледа
Ништа боље ми се није могло десити.
Я устал от сучек, лжи, запаха псины,
Ты - счастливейший случай быть самым красивым.
Так устав от зимы, я нашёл в тебе лето.
Я вышел из тьмы – значит, я иду к свету.
Уморан сам од кучкица, лажи, мириса псине,
Ти – срећан си случај, постала си најлепша
Тако уморан од зиме, нашао сам у теби лето.
Изашао сам из таме - значи ја идем ка светлу.
В этом мире жестоком, где нежность как слабость,
Где, чтобы выжить, ты вынужден биться,
Я набрался неслыханной наглости –
Я позволил себе влюбиться.
У овом свету жестоком, где је нежност као слабост,
Где, да би преживео, ти си принуђен бити се,
Ја сам постигао неслућену наглост –
Дозволио сам себи заљубити се.
Сердце в груди продолжает беситься,
Стремиться быть с тобой рядом,
Ощущая тепло влюблённого взгляда –
Лучшее, что могло со мною случиться.
Срце у грудима продужава бесити се,
Стремити поред тебе бити,
Осећајући топлоту заљубљеног погледа
Ништа боље ми се није могло десити.
Сквозь покрытые дымом конопляные степи
Я прошёл, переплыл океаны спиртного,
Искушён всеми бесами, но обошёл их,
А любовь оказалась сильней их намного.
Кроз покривене димом конопљине степе
Ја сам прошао, препливао океане шпиритног,
Искушан свим бесовима, али обишавши их,
А љубав се показала силнијом од њих на много.
И словно голодный, капризный мальчишка,
Узнавший, как просто унять этот голод,
Нашёл в тебе повод быть самым счастливым,
Если для этого вообще нужен повод.
И као гладни, каприциозни дечак,
Сазнавши, како је просто ту глад смирити,
Нашао сам у теби повод да будем најсрећнији,
Ако је за то уопште потребан повод.
Сердце в груди стучит словно молот
И голым засыпать с тобой рядом,
Ощущая тепло влюблённого взгляда –
Лучшее мне и не надо иного.
Срце у грудима удара као чекић,
И го заспати поред тебе,
Осећајући топлоту заљубљеног погледа
Бољег ми и не треба другог.
Сердце в груди стучит словно птица,
Стремиться быть с тобой рядом,
Ощущая тепло влюблённого взгляда –
Лучшее, что могло со мною случиться,
Лучшее, что могло со мною случиться.
Срце у грудима удара као птица,
Стремити поред тебе бити,
Осећајући топлоту заљубљеног погледа
Ништа боље ми се није могло десити.
Ништа боље ми се није могло десити.
youtube.com/watch?v=e9rBPQHiq-U
Dopuna: 12 Jan 2018 13:55
Песма Експонат, групе Лењинград, коју пева Алиса Кондратјева, познатија као Алиса Вокс. Сергеја Шнурова овај пут нема. Јулија Топољницка у незаборавној улози спонзоруше која се спрема за изложбу Ван Гога, на коју ју је позвао Серјога...
Он ме уопште не разуме. Живела сам тамо као птичица u кавезу. Али најзад, знаш, скупила сам снагу, пришла му и и рекла:
"Ћале, не требају ми твоје паре, аута, дијамантии, мерцедеси... Све у животу морам да добијем сама. И отишла сам..."
- Сјајно!
- Па сада изнајмљујем гајбу. Мало сликам.
- У ком стилу сликаш?
- Ma, уопште у разним стиловима. Па тако знаш више „постељним“ тоновима. Такве волим. Само, врло је тешко објаснити човеку који се у то не разуме.
- Слушај, можда да се сретнемо лично? Да одемо некуда?
- Еее, па, `ајде... А куда ћемо?
- Судећи по теми, на изложбу...
- На изложбу?
- Ја ћу доћи по тебе око шест сати... У реду?
(A, ммм... Алилуја!)
- Ммм, јесте. У реду je. Дођи!
- Aaaaa!!! Хвала! Хвала! Хвала!
Ko je царица? Ја сам царица!
Ko je царица? Ја сам царица!
Ko je царица? Ја сам царица!
Ja сам царица! Ja ...
- Шта је!?
*******
Водио ме је Серјога на изложбу Ван Гога.
Тамо је било тетака много. Нерви су ми као канап.
Ал` нисам недодирљива па сам дала на знање још са прага
На изложби Ван Гога ја сам главни експонат.
*******
- Хало, мацо! Мацо, ћао! Где си ти? A-a! A тако! Да ли се ћаш оних твојих... Ма оних знаш...Лабутена. Серјога ме је позвао у музеј. У музеј, мацо, шта ти је!? Укратко, хитно су ми потребне. Баш си ме спасла. Велико ти хвала!
*******
На лабутенама, ма ...
и у јебеним панталонама
На лабутенама, ма...
и у јебеним панталонама
На лабутенама, ма ...
и у јебеним панталонама
На лабутенама, ма ...
и у јебеним панталонама
Панталонама
*******
- Хало мацо! Ти си већ овде? Шта , који к....? Ја сам ти објаснила да ми требају хитно и овде. Шта не разумеш? Да ли се уопште сећаш поступака које сам ти досад направила? Нека те момци тако давали ..... као што ти мени дајеш лабутене!
- На, удави се!
*******
Са Генком и Маринком смо отишли у "Марињку" (Марински театар у Питеру)
Да слушамо Глинку. У партеру је овамо онамо.
Тамо одмах без оклевања у партеру "Марињки" су укапирале плавуше
Да сам ја Прима без пизде.
На лабутенама, ма ...
и у јебеним панталонама
На лабутенама, ма...
и у јебеним панталонама
На лабутенама, ма ...
и у јебеним панталонама
На лабутенама, ма ...
и у јебеним панталонама
Панталонама
*******
- Па доста, престани да се занимаш будалаштинама. Боље би било да одеш и купиш хлеб.
- Шта?
-`Леба. `Леба нема код куће.
- Аха... Трчим... Са косом уназад. Да нисам никад више видела усрани хлеб у кући!
- Немој тако да говориш за хлеб! Баба нам је преживела блокаду (Лењинграда 1941-44.)!
- Баба је преживела, али сам се ја сј.... ! Зашто си ме родила са таквим дупетом?
- Па шта ти је са дупетом? Нормално дупе! Устани! Удахни! Максимално! Максималнo!
- Да
*******
Водио ме је Серјога на изложбу Ван Гога.
Тамо је било тетака много. Нерви су ми као канап.
Ал` нисам недодирљива па сам дала на знање још са прага
На изложби Ван Гога, ја сам главни експонат.
На лабутенама, ма ...
и у јебеним панталонама
На лабутенама, ма...
и у јебеним панталонама
На лабутенама, ма ...
и у јебеним панталонама
На лабутенама, ма ...
и у јебеним панталонама
Панталонама
Текст Песни Алиса - Небо славян
Звездопад, да рокот зарниц.
Грозы седлают коней,
Но над землей тихо льется покой
Монастырей.
А поверх седых облаков
Синь соколиная высь.
Здесь, под покровом небес
Мы родились.
След оленя лижет мороз,
Гонит добычу весь день,
Но стужу держит в узде
Дым деревень.
Намела сугробов пурга
Дочь белозубой зимы.
Здесь, в окоеме снегов
Выросли мы.
Нас точит семя орды,
Нас гнет ярмо басурман,
Но в наших венах кипит
Небо славян.
И от Чудских берегов
До ледяной Колымы.
Все это наша земля!
Все это мы!
За бугром куют топоры,
Буйные головы сечь,
Но инородцам кольчугой звенит
Русская речь.
И от перелеска до звезд
Высится Белая рать.
Здесь, на родной стороне
Нам помирать.
Нас точит семя орды,
Нас гнет ярмо басурман,
Но в наших венах кипит
Небо славян.
И от Чудских берегов
До ледяной Колымы.
Все это наша земля!
Все это мы!
Нас точит семя орды,
Нас гнет ярмо басурман,
Но в наших венах кипит
Небо славян.
И от Чудских берегов
До ледяной Колымы.
Все это наша земля!
Все это мы!
