GRIVINA - Девочку несёт
+ TekstТвоя девочка не спит ночи напролёт
К тебе тянет, как магнит, девочку несет
Ее прёт не от любви, прёт не от тебя
У малышки нервный срыв и ей хочется огня
Вверх-вниз, ближе к телу, хочется ещё
Мальчик делает движения, девочку несёт
Вверх-вниз, ближе к телу, хочется ещё
Хочется ещё, хочется ещё
Красная помада, девочка на каблах
Отжигает на танцполе, значит это надо
Красная помада, девочка на каблах
Отжигает на танцполе, королева бала
Красная помада, девочка на каблах
Отжигает на танцполе, значит это надо
Красная помада, девочка на каблах
Отжигает на танцполе, королева бала
Грустная, грустна я, а он искусственный
Бесчувственный
В квартире пустота, и скучно так
А он не стоит твоих слез, летим на тусу, да!
Вверх-вниз, ближе к телу, хочется ещё
Мальчик делает движения, девочку несёт
Вверх-вниз, ближе к телу, хочется ещё
Хочется ещё, хочется ещё
Красная помада, девочка на каблах
Отжигает на танцполе, значит это надо
Красная помада, девочка на каблах
Отжигает на танцполе, королева бала
Красная помада, девочка на каблах
Отжигает на танцполе, значит это надо
Красная помада, девочка на каблах
Отжигает на танцполе, королева бала
Песма ''Свети рат'' налази се као позивни тон у мом телефону. Да се подсетимо како је настала, мада то већина зна.
Велики отаџбински рат заувек ће остати у сећању не само совјетског народа као један од најтрагичнијих догађаја 20. века. На несрећу, број живих учесника у тим далеким биткама сваким даном постаје све мањи, ово легендарно време иде све даље у дубину прошлости и све су драгоценије странице јуначке хронике за потомке. Један од делова ове импресивне и незаборавне хронике су и ратне песме. Када се Деветог маја на руским улицама појави „Бесмртни пук“, сви певају ове песме.
Легендарна песма појавила се крајем јуна 1941. године на музику А. В. Александрова и речи В. И. Лебедева-Кумача 1941. године, истовремено у новинама Известија и Краснаја звезда. Одмах након објављивања, композитор А. В. Александров написао је музику на њу, а већ 26. јуна 1941. године „Свети рат“ је први пут изведен на чувеној железничкој станици Белоруски вагзал у центру Москве. Зашто је та станица легендарна? О њој је снимљен филм јер одакле су возови кретали на фронт и у совјетском , посебно московском колективном сећању ''отићи с Белоруског вагзала'' значило је често пут без повратка. У песми Александрова и Лебедев-Кумача није било ''ура'' и ''о-рук'' патриотизма, нико није мистификовао непријатеља , већ је само позивао совјетски народ на „народни рат“. Од 15. октобра 1941. године, када су се Немци приближили Москви на опасну и претећу близину, „свети рат“ је почео да се емитује сваког дана у 6:00, након традиционалних кремаљских звона.
Нажалост, што смо даље од догађаја тих година, све више има људи који нас провоцирају да нешто преиспитамо, да сумњамо у одређене чињенице Великог отаџбинског рата, да нам намећу друга тумачења. Дакле, деведесетих година почели су да се појављују „научни“ чланци у којима је Лебедев-Кумач оптужен за плагијат: кажу, песник је позајмио песме из Првог светског рата. Међутим, унука аутора песме, Марија Деева поднела је тужбу, а у децембру 1999. године на суду је потврђено ауторство Лебедев-Кумач.
А мој добри пријатељ , генерал Анатолиј Харков лепо је говорио: ''Само поражени имају потребу да нешто поново објашњавају, доказују, доводе у сумњу''. Код нас је, нажалост, та стратегија успела, па ће се ускоро потомци жртава извињавати потомцима џелата.
vitez kojo2 ::Надам се да ће неко мочи да ми помогне. У видеоу прво татари нападају село и убијају све осим дечака који иде у манастир и тамо прави иконе. Након неког време татари нападају и масатир и убијају све. Дечак бежи али један од нападача га стрелом наизглед убија. На крају мали устаје и вади икону у којој је стрела.
Хвала на помоћи.
