Teška sudbina koja je zadesila srpski narod tokom Prvog svetskog rata, kada su pod pritiskom Bugarske i Nemačke vojnici morali da se povuku iz Srbije, dočekani su na ostrvu Krf od strane lokalnog grčkog stanovništva. U vremenima stradanja i ratnom vrtlogu rodila se ljubav imeđu Grkinje i jednog srpskog vojnika koga primarna dužnost prema otadžbini odvaja od voljene. On kreće u proboj Solunskog fronta svestan da se možda nikada neće vratiti. U jednom pismu on svojoj devojci šalje reči koje ona pravopisno i gramatički koriguje i pretvara ih u stihove. Stihovi bivaju prepevani, a jedan od najboljih interpetatora tog dela je Jorgos Dalaras. Ova pesma uzeta je kao himna grčko-srpskog prijateljstva. Reči pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je dužnost i lojalnost otadžbini i svom narodu stavljena i ispred sopstvenog života i emocije. U originalnoj verziji prepisa vojnik obećava svojoj dragoj da će se, ako ne preživi, vratiti njoj u obliku ptice. Zato je moli da se ne ljuti i da otvori svoje prozore…
~Mi mu thimonis matia mu,
pu feugo gia ta ksena
Puli tha gino ke tha’rtho
Pali konta se sena
Aniks’ to parathiri su
Ksanthe vasilike mu
Ke me gliko chamogelo
Mia kalinichta pes mu
Mi mu thimonis matia mu,
tora pu tha s’afiso
ki ela gia ligo na se do
na s’ apocheretiso
Aniks’ to parathiri su
Ksanthe vasilike mu
Ke me gliko chamogelo
Mia kalinichta pes mu~
Српски војник је поклонио ове речи Крфљанки Хондројанис Харули која је касније уз малу преправку претворила ове речи у песму. То је рођена сестричина Јануса Јанулиса који је своју једину њиву поклонио Српској војсци да би се мртви војници сахрањивали, та њива се никада више није обрађивала из поштовања према сахрањеним Српским војницима. Њива се и даље чува и постала је један од многих симбола о не раскидивим везама између Крфљана и Срба. Песма је узета и као химна Грчко Српског пријатељства. На Крфу још увек има велика фамилија Пантић, Драгомановић, Филиповић од Сидарија до Палео Кастрице, Пантократора, Като Коракиане и још многих места.
