Moje interesovanje za muziku je počelo kada sam krenuo u prvi razred osnovne škole.Pošto su moji roditelji imali veliki broj ploča na kojima je bilo svega od narodnjaka, disko muzike, roka, bluza, a pošto sam visio na gramofonu uz moje veliko interesovanje za muziku, oni su me uporedo upisali da pohađam i osnovnu muzičku školu za gitaru. E sad ono što je se učilo u toj muzičkoj školi u to vreme bivše Juge kao ponosni Titov pionir, su bile bile pesmice " Druže Tito mi ti se kunemo ili "Računaj te na nas" i tome slično.
Svi moji drugari sa kojima sam pohađao tu školu, svi su kao za svoju dušu sa strane učili da se odsvira neka i Rok pesmica. Pogotovo posle dve godine provedene u muzičkoj školi,koja je meni fantastično išla i kada je se već steklo neko znanje.
To sam i ja radio učili smo te neke pesmice od Riblje Čorbe, Bajage, Divlji Jagoda i tome slično. Ali to meni nikada nije bilo ono što sam želo, u stvari nikada se meni nije sviđala naša domaća muzika, i to do dana današnjeg je tako retko je slušam a niti je baš volim. Kada kažem naša domaća mislim sa prostora biše Jugoslavije. Uvek me je više zanimala neka Disko, Dance, Pop muzika i uvek sam i vukao na tu Dance stranu.
Negde kada sam bio Sedmi razred , osniva se nekakav tamburaški orkestar u sklopu osnovne škole i po odluci mog profesora trebao sam da uletim tu. Pa čak i da krenem svirati Tamburicu, e to je prelilo čašu, plus čitavo vreme pohađam i učim da sviram nešto što ne volim pa sam to batalio. U stvari ostao sam do kraja osmog razreda samo da bih završio tu osnovnu muzičku školu, i kad se sad skontam i to je bilo na nagovor roditelja, sam je verovatno nikada ne bih ni upisao.
Krajem 80-tih kad se se pojavile muzičke skupine kao što su: Snap, KLF,C+C Music Factory taj nekakva Dance-pop, Alternative dance, Acid House to je bio pun pogodak u to vreme za mene i ono što mi je se sviđalo.
Kad sam krenuo u srednju školu 1990 i kada je MTV televizija i sama satelitska televizija bila u ekpanziji kod nas i kad sam već mogao čuti šta sluša u svetu što se tiče Dance i Elektonske muzike, ozbiljno se počinjem interesovati za Elektronsku muziku. I tada sam znao da ću ostati na njoj, jer to je ono u potpunosti što mi je odgovaralo i što je prijalo mojim ušima.
Jedini problem u svemu tome je što sam u to vreme kod nas bio potpuno ne shvaćen, svi su me gledali kao čudaka nekog ko sluša nekakvu čudnu muziku. Dva čoveka u to vreme sam znao koja su bila zainteresovana za takvu muziku, a i to je verovatno cena koju plaćaš kada živiš u maloj sredini u srcu Balkana.
Sama Elektornska muzika mogu slobodno reći u meni je dosta toga promenila, u stvari ona je jedan i to dobar dio život bila i sam način mog života. Znači ne samo da je slušaš nego živiš kroz nju.
I u samoj Elektronskoj muzici sam skakao sa pravac na pravac. U početku je to bio nekakv Trance, pa dugo vremena Techno, pa Progressive, i na kraju što i da danas volim je nekakav Tribal. Mada u suštini sve pravce elektronske muzike volim i mogu da slušam.
I dan danas je slušam i veoma retko bilo koju drugu vrstu muzike slušam,i ako slušam šta pored nje recimo volim čuti nešto iz 80-tih nekakav Pop, Dance, Pop-Rok iz tog vremena ili ako naletim na nešto što su moji imali na pločama pa mi je nekao lepo to čuti ono što je me zanimalo kao dete. Ili nekog ko je dobar u živim svirkama na koncertima i ko zna napraviti dobar performans, neko poput Mike Olfielda recimo ili Blue Men Group.
To bi bio taj nekakav moj muzički put, u suštini ništa se i ne dešava u zadnjih 20 i kusur godina, ono u čemu sam se pronašao na početku 90-tih i do danas slušam.
|