|
Ljubavna ironija
Poklanjam ti ovu pesmu,
ona ti mozda nemoze reci
koliko te volim,
ali znaj da onaj koji nikad ne daje
nezna ni da prima.
Nije li ironija zivota:
Imati pogresnu u pravo vreme,
imati pravu u pogresno vreme,
i saznanje da volis nekog tek kad nestane.
Istina je kazu da neznamo sta imamo
dok ne izgubimo,
a ja nisam znao sta mi je falilo
dok tebe nisam sreo.
Mogu da zatvorim oci
pred onim sto nezelim da vidim
ali nemogu da zatvotim srce
pred onim sto nezelim da osetim.
Mislio sam da nikad necu voleti i mrziti,
a onda shvatih da volim i mrzim
u isto vreme, istu osobu.
Kazu da je ljubav zivot,
a ljubav bez nade i vere je strasna smrt,
jer kada volis nepostoji voleti malo,
nego do kraja,
i ljubav netrazi da se odreknem zivota
ali potrebne su mnoge zrtve,
i sto se vise penjem stepenicama ljubavi
teze padam.
Ono sto mora biti uvek ce naci put.
Pokusavajuci zaboraviti nekoga koga sam voleo
je kao pokusati se secati nekog kog nikad nisam sreo.
Nije li ironicno koliko ignorisemo
one koji nas obozavaju
a obozavamo one koji nas ignorisu
Najveca greska u zivotu mi je
sto je srce reklo "da" kada je pamet rekla "ne".
A sad, to smo sto smo,
kako smo to posatali nije ni bitno
bitno je da znamo ko smo.
I nebrini,
na kraju sve ce biti u redu,
ako nebude,
onda to nije kraj
|
