offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Nisam to ja...
Ne nalazim se ja
u tvom dodiru...
osecam...
strujanje uspomena
u tvojim prstima....
tragove okamenjenih osmeha...
Pun si nemira,
skrivas rasutu proslost
koja isplivava....
ne, to se ne obuzdava
surogatom
u koji sam pretvorena.
Nisu meni namenjene
pescane oluje
u staklenom satu
tvog pogleda....
dok uzimam
tek po neko zrnce peska
bol me razbija.
%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%
I ako...
I ako oslepim
jer necu trepnuti
dok upijam sjaj
tvog pogleda
sjajniji od osuncanog
Velikog Mogula
rasutog po mojim
rasirenim zenicama
ispravicu se
podici glavu
i hodacu
pravim putem
srce ce pratiti trag
trenutka ljubavi
u kom sam oslepela.
I necu biti izgubljena
nego ponovo nadjena.
%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%
Za nju
Odnesi je u polje usnulu,
polozi je na zemlju krilatu
pokazi joj kako
zito sija u rana jutra.
Skupi u dlanove
neznost ,divljinu,svetlo, rosu
probudi je pitkom ljubavlju
spasi je ,ona moli te.
Neka ne postoji nista
osim ona, ti i priroda.
Mozda ce retke ptice zastati
da nauce nesto o ljubavi
mozda ce vetar podivljati
i zaplesti u vatrenoj postelji.
Bez zala
bez pokore
bez srama
obuzmi sve vidike,
oduzmi dah prolecu
sapni rec , dve
dok joj dajes zivot,
otvaras vrata svemira
prokletstva se sklanjaju
njene oci se utapaju
u sva vremena tvoja.
Mogu da prodju vekovi
ona ce te pamtiti!
************************
Neka vas oboje bog cuva, lepoto!
************************
%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%
Ne plasi se...
Borba
kao list
koji se jeseni
otima
ali
avaj
vetrovi sa severa
jaci su
od svakog
prolaznog
nemira.
%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%
REKA...
Reka
je odnela
strah
da reci mogu
slomiti srce
spaljeno
neumerenim
snovima.
Isijava reka
energiju
kojim srce zraci
gasenjem
rastopljeno.
Dopuna: 29 Mar 2006 21:50
Sleepless evil...
Rascepljene lobanje
na kolcu trulom
klimaju se
kao umoreno vreme
kaplje crveno nebo
na duse
prognanika
stalno dozivan
krvlju podojen
Lucifer
podize glavu
medju zubima
ostaje mu
deo
sasusene
dojke covecanstva.
(J.F.)
%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%
Arhandjeo...
Jos jedna umorna noc u kojoj zanesena svojim hrapavim emocijama, ispijam duhovnost iz vec raskupusane knjige. Tisina , sada i ja to mogu reci, dok sedim kraj lampe, opasno uklopljena u podsvesno tumaranje izmedju redova, pocinje glasnije da govori nego hiljadu grla nezadovoljnih radnika, cesto, tako cesto okupljenih ispod starog prozora mog stana, u centru malog, bezocno zapustenog grada. Uspevam da ukotvim svezha secanja u staru luku zaborava, tako lakse podnosim nova iskusenja, kao dete koje nehotice prenebregava savete, i penje se na opasne visine po ko zna koji put, iznova.List knjige meko pada na pod, sum me navodi da se sagnem, i po osecaju podignem ga sa poda. Umesto lista, sa poda, podizem delic svetlucavog papira, i u zurbi, pogledom na njega, moja dusa odlazi ka nezeljenim dubinama, munjevito, bol prisutan, neizlecen , kao tuberkulozna kaverna, puca i otvara se. Delic aluminijumskog omota od cokolade! Stojim pred njim, mladja celu prokletu vecnost, u suzama.
Toplina njegovog zagrljaja otapa me kao komadic leda u pustinji u kojoj sam, ljubav zagubila. Sve brze teku suze, dobuju po listovima, ali, ako pomaknem ruke i sklonim knjigu, nestace carolija. Ni jedna bujica, koja je potekla nije bila tako snazna, kao nocasnja. Zasto bas nocasnja? Zato sto je svetlo kojim je njegov lik isplivao u imaginaciji, osvetlio tamne uglove mog zivotarenja, po kojekakvim opustosenim starim ljudskim krpama, koje se cepaju i keze krivim zubima, liche na ofucane djonove blatnjavih cipela, lica zguzvana koja izviruju iza tih djonova. Shvatam gotovo arhierejsku svetlost njegove cistote. Kako sam smela da uprljam svoj zivot dajuci dusu marionetama, klovnovima, bednim visestrukim likovima koji gamizu i sami sebe velicaju u svom ocaju, i povlace za sobom nevine i naivne duse.
Greh je to bio, duso moja, koja preko okeana vecnosti sada gledas ka meni, i verujem, tugujes.
Ne, znam da nije izgovor ako ti kazem da nisam vidovita, niti imam dovoljno maste da u svojoj glavi smislim monstruozne scenarije kojima pribegavaju ljudi dostojni samo zaljenja. Secas se Save, nase maskote, koji i danas po gradu ide i sam sa sobom razgovara, pa sam sebi ljubi ruke i podilazi, secas se da smo mu uvek dali par bombonica, ili koji dinar da ode do kafane i spoji se sam sa sobom.
Znam da nema za mene i moju naivnost opravdanja, ni za moju vecnu zelju da te nadjem u nekom drugom, u nekom cija aura moze da osvetli zivot od rodjenja do poslednjeg izdaha.
Za to sam kriva, mili moj, za to.
|
Nisam slutila koliko snage ima u ovom srcu, i kako ce da se otme svemu, i da nastavi da kuca po taktu ljubavi, sada shvatam, da je prava snaga bas tu, ugradjena u sve nas. Ljubav je lek... Hvala ti 
