|
Poslao: 21 Apr 2007 11:43
|
offline
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 34
|
Za SSpina- Zoran je bio u pravu, trebala sam ranije sortirati pesme, u smislu, kako sam koju pisala, ovako su nekako hoaticne, ali, jednog dana svakako cu naci vremena da to sredim.
Pozdrav i hvala:)
Dopuna: 11 Apr 2007 20:26
Za Likotu- hvala ti puno. Ti znas sta ja mislim o tvojoj poeziji, to sam ti ne jednom rekla.
Dobro, pokusacu ponovo na "Poezija SCG", koliko veceras.
Pozdrav i tebi, Likota:)
Dopuna: 11 Apr 2007 20:26
SENKA
Nocas u meni drhtaji nekih dosad nepoznatih snova
nocas bih htela iz svoje koze...
Nocas bih volela da sam zvezda na nebu nova
nocas bih mogla i sto se ne moze:
da na cas budem tvoja zvezda, a ti mesec moj
da budem tvom snu uspavanka
nocas svojim vlasima kose izatkam jastuk tvoj.
A nocas sam samo tugovanka.
Nocas me cudna neka neznost boli,mira mi ne da
ni spokoj ni sam mi ne dolazi,
nocas moje oko budno sanja, u neku senku gleda
sto samo mojim bicem prolazi...
Skolpicu oci, stegnucu srce,slaba ne smem biti
i ne smem reci da znam ko si!
Nocas cu rukom mahnti tebi sto promices. I zaboraviti
Noc nek ova nemire moje nosi
i neka ih u sve nemire drugih, slicnih meni
neznom svilom obvije i uspava,
neka ostanu tajna i neka se pretvore u sve seni
vecitih ljudskih zaborava.
(Bilja015)
Dopuna: 12 Apr 2007 11:25
SVI TVOJI PORAZI I BITKE
Tamo gde se zivota spajaju svetlosti i senke
mornim nekim snovima si zaspao
u casu tvoje lične i zamišljene bitke neke.
I tu si zauvek ostao.
Svi tvoji porazi i bitke, bili su samo tvoji
u svakoj si bio i izazivac i ratnik,
ja samo posmatrac nemi sto mirno stoji -
i nisam ni sekudant ni satnik...
Ti si sopstvena žrtva svog sopstvenog rata
i ništa osim toga nisi umeo da das,
žrtvovao si sebe, ne mene,dana svakog i sata,
i vreme je da ti kažem, da znaš
da te cekati neću iz boja nekog da se vratis
i da me nije briga gde si...
Da li se budis, da li spavas, da li patis
ti samo budi to što jesi -
žrtva sopstvenih zabluda,kaveza svoga zatocenik,
ptica slomljenih krila,
od dobitnika sto svojom voljom je gubitnik.
Ja ću uvek biti ono sto sam bila
zivota puna, radosti neke i zamišljene i prave.
Reka sto tece i uvire...
Glas moj će njihati zelena polja mlade trave,
glas ptice sto pevajuci i umire.
(Bilja015 )
Dopuna: 17 Apr 2007 17:54
NE POSTOJI JASNA GRANICA...
Zima ne nestaje onda kad se radja prolece.
Vecito srecu se i rastaju, zdrave i pozdrave
ne postoji dovoljno cvrst zid da se njihova neba razdvoje
pa se stalno preplicu i jedno drugom upadnu bez najave.
Oluja plavo nebo oboji, munje joj tamu paraju
pa opet plavi oblak posalju da ko nove ljubavi se radjaju
da neke stare zaborave u teskim mukama sto umiru.
K'o sto na hladno i mracno nebo, oci svetle zalutaju
svojim ga sjajem mracnog osvetle pa me prevare,
jer s prvim sjajem prolecnim k'o komete se ugase,
pa na gusara licim sto sam plovim samotnim morima
kad nocima im vrebam izgubljene tragove.
Ne postoji jasna granica izmedju zime i proleca,
niti razlike kad ledenim dahom tvoje ime na snegu ispisem
a prolece ga okopni i mislim da negde nestalo je
a ono u bokoru lala s ranim prolecem procvalo je.
I kako god da okrenem vazda pred mojim ocma je
i nijednim velom ne zelim da ga prekrijem, prerano je...
Bice dovoljno velova kad tockovi vremena pregaze me.
Ne postoje jasna granice izmedju zime i proleca -
k'o sto ne postoji granica izmedju lepih i tuznih secanja
pa ako bilo koja obrisem, ja uspomene svoje izbrisem
samo srce je spomenar najbolji, u njega sve se utopi.
Svaku ranu koju zima otvori, ni prolece svako ne zatvori.
Jer, toplina proleca sve rane ne leci, samo poneke,
zato preostale tunelima prepustim, iz kojih ja cu pobeci.
Ne postoji jasna granica izmedju zime i proleca.
Ja ne mrzim zimske oluje i mecave, ja divim im se,
iako me poneke bez daha ostave ali dan naslute
kad ce s prolecem da se sastave...
Zima s prolecem preplice, ko moja ljubav s tvojom
pa bitke teske ja vodim. Ili cu pobediti ili potonucu,
na svom polju izgubicu ali mozda na tvom pobedicu.
Istina svaka k'o prolece i zima, nanovo se obnavlja
zato je moja pesma toliko neshvatljiva
iako je situacija opisana - ipak je nerazumljiva
i samo onda bice jasna i meni samoj prihvatljiva -
kad suzom toplom poneki snezni breg odlomim
a da hladnom bokore prolecnih lala ne zaledim.
(Bilja015)
Dopuna: 21 Apr 2007 11:43
Poleteo si na ruzu u brzom hodu i prste si raskrvario
u zurbi da je sto pre uberes. Samo si joj lepotu video
a da pre toga njen miris nisi osetio, ni trn primetio.
Zaboravio si ili nisi znao da lepota boli, pa si se cudio
i besan bezao , svoju ranu besom vidao
i slep si bio da bi video da si oboje potpirivao
i ni od jegnog nisi ozdravio.
Ne nadmece se miris sa lepotom, kao sto se nikad
ne nadmecu sunce i mesec, ali se sa zapada i istoka gledaju
i svako u svoje vreme zemlju svetloscu obasjavaju.
Zrtva si postao onog loseg u sebi, onog sto ti je snove pokrao
vid pomutio, osecaje umrtvio, pa sve tananosti njene nisi video.
Zrtva je i ruza posle tebe ostala, i dugo posle tebe plakala,
na trnu joj kap tvoje krvi ostala, otrovom joj dusu trovala
i dugo nekog ko srcem vidi i dusom ljubi, cekala...
*************
Prolece je iz prikrajka posmatralo, tihim korakom hodilo,
toplinom svojom osvajalo, mirisom vazduh natapalo,
rosom je umivalo, vetricem njihalo, dahom milovalo...
Zaspalu je budilo i probudilo, boju i miris joj vracalo
otrovnu kaplju u kap rose srebrne pretvorilo,
njome joj tvoje tragove spiralo, u oblak neznosti je sakrilo
i sa njom ljubav vodilo.
(Bilja015)
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2007 14:15
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Bilja015 ::JEDAN DUG RAZGOVOR S TOBOM
Zauvek, nije ipak samo rec kao sto govore mnogi
i da neku gresku imaju sve velike reci.
To kazu oni, dusom ucmali, ciji su putevi hladni i strogi
ciju noc nijedna zora ne leci.
Znam da mnogo kasne ove reci, izmedju njih je daljina
i vreme, vreme koje ne htede stati...
Tebi ih saljem, Tebi jedinom, koji si svake te reci istina
sto nekad ne mogoh znati.
Bez toplote i razumevanja Tvoga, samo sam andjeo pali
i ne umem da snadjem,
i da poletim visoko u nebo, onako kako smo mi znali
i lutam, put do sebe ne umem da nadjem....
Ti bi razumeo zasto sam naucila lagati sebe i jos uvek lazem
i kako znas da se nista ne gradi na njima,
rekao bi da znas, da se lazi preklapaju na meni,da ih slazem
i da je zato svako moje prolece- zima.
Ma ne vredi, rekla bih, i sta bi mogao promeniti sada
kada nas deli proteklo vreme,
kad si sve te reci ocutao, kad si ih ocutao tada
pa sve te istine ne stigose do mene.
A Ti bi i ovaj ispad razumeo, i znao bi da me neki teret kosi
slican ponekom kad je bilo tebe, kad je bilo nas,
i znam da Ti ne moram cak ni reci, da ga jos uvek nosim
da mi je lakse kad i Ti znas.
Jer, Ti jedini znas da me povredjuju lazi i da ih se bojim
k'o sto od proleca strepi zima...
Znam, rekao bi- ne okreci ledja greskama svojim
one su ujedno i tvoja istina.
I rekao bi josh,ne postoji savrsenost, postoji samo ljubav
koja je spremna svaku nesavrsenost voleti
i da u meni ima ljubavi za citav jedan grad, milionski
i da me svaka moze zaboleti
I rekao bi mi, da i Ti vodis borbe protiv svojih vetrenjaca
da zivot nije bajka, ni tudja ni nasa,
da ni u jednu bajku ne mogu stati snovi satkani od placa,
da se jednom prelije svaka casha...
tek sada sam procitala sve pjesme koje si objavila do sada... ove stihove sam morala da izdvojim, predivni su... zaista si mnogo talentovana, samo tako nastavi...
...Ti ne znas,a necu ti reci sad kad si isplovio
kada jedra nemirna na put ti barku opet krecu,
da, kad se od nekih tudjih radosti budes umorio -
tvoja sigurna luka i tvoje utociste biti necu...
Necu biti ni tvoj svetionik, ni zore srebrne trag
gde si uvek sigurno sidrio svoja jedra.
I, kao nikada pre, pozeleces da si putnik drag
i da ti luka u noci bude opet sjajna i vedra...
I prvi put ces shvatiti da si usamljen ostao,
da nam je zivot zauvek uloge promenio:
dok sam te cekala, Nojevu barku mi poslao
a tebi ulogu usamljenog svetionika namenio.
u ovim stihovima se posebno pronalazim...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2007 18:59
|
offline
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 34
|
Hvala mnogo:)
Svaka cast na odabiru stihova.
Srcem sam ih pisala onda kad je bilo ranjivo, a kad sam napisala, ono je ozdravilo:)
Proslo je otad...
Neka stoji "svetionik" bolje nije ni zasluzio, a cemo (ili smo) za necim lepsim....
Pozdrav
SVICA JEDNOG, TRAG...
U kom si grmu spavao sve do veceri ovih
kad fenjer tvoj spazih?
Kad krenuh tragom tvojim,mimo puteva svojih
po utabanoj stazi..
Stidljivo mamis u noc,obecavas puteva sirine
sto samo sam snila
da srca grudvu snega stopljenu od miline
polozim na tvoja krila...
Da krenem s tobom putevima sto nov svet nudi
dok jasike trepere tanke,
gde srce ne zna za svet sto i snovima sudi,
gde ne ubijaju uspavanke...
Nemoj se plasiti za svoja nezna kirla.
Ja sam pahulja samo
od koje se tajna u mraku nekom skrila :
da je jedno drugome damo!
Znam, ne traje dugo tvog fenjera let -
leta,noci,il' trena samo...
Svejedno, u njemu se ogleda citav svet
kad tajnu znamo..
I kad odes, kad tvojih fenjera ugase krila
znacu u kom si grmu zaspao
citavi fenjeri drugih,sto ce doci i sto su bila
u fenjeru tvom' je ostao.
Kad dodju neke veceri tuzne,kad dusu svije mraz
znacu gde da te nadjem
znacu za prekidav let fenjera tvojih moj je putokaz -
umecu da se snadjem...
Umecu da u svakom mraku put svoj ugledam
sledeci tvog leta trag...
Umecu da cuvam od zivota duze,trenutak jedan
u kom' si postao drag.
(Bilja015)
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jun 2007 02:21
|
offline
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 34
|
Bila sam opravdano odsutna:)
Niste me, valjda, zaboravili?
Ovako izgleda kad se ja naljutim"
EVO TI I MOJA KARTA
Ti mislis da sam pomalo dosadna? Možda, ali nikad kao ti lažno umiljata
a zlonamerna. Najmanje sam, slično tebi - plasticno dobronamerna.
Ja umem da budem uporna i da stojim dugo a ne zakucam na tvojim vratima
da ti budem gost krenuli, a zelja da te izbegnem da uvek bude namerna.
Ja nisam od onih koji će kvalitet da zamene kvantitetom pa da sabiram
i mlatim praznu slamu samo zato što je takve mnogo vise ima,
pa da svojim napabircenim slamnatim brojkama odbacujem ili odabiram
hoću li servirati nešto samo za tvoje uho, ili onima, ovima, .ili svima.
A ti, u svojoj samodopadljivoj lepoti, sejes svoju posebnu ali jeftinu pamet
i mislis da ćeš zeti pohvale od mene misleci da sam nesnadjena?
A sto ih ne sejes onima sličnima tebi, krpeljima i smaracima? Njihov si domet!
Daj, njima trabunjaj svoje mudrosti iz petinih zila? Neću biti iznenadjena...
Slični se sličnima raduju, a ja se tebi ne radujem, mada deo tebe takvoga
poznavao je i poneku moju neznu reč. Pamet ustukne pred srca ludovanjem...
Evo ti ,dodeljujem ti i svoju kartu pa s njom putuju po svetu i trazi nekoga
kome možeš da uvalis silo za ognjilo, da s njim upali uvelo suvo granje.
(Bilja015)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jun 2007 13:43
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Bilja015 ::Slični se sličnima raduju, a ja se tebi ne radujem, mada deo tebe takvoga
poznavao je i poneku moju neznu reč. Pamet ustukne pred srca ludovanjem...
lijepo receno!
podsjetilo me na ove stihove - `jos ti se radujem, a nemam zasto biti ponosan na nas...`
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Sep 2007 01:48
|
offline
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 34
|
DA MI JE
Da u meni vecno zivi ceznja a ti da ne znas za kim
kad pomislis da je za tobom, da strepis da nije,
da me dozoves u svoj svet a da ceznes za mojim,
da te zelja za mnom mori a samo od nje da zivis.
Da me ne napustis onda kad ja napustim tebe,
da mi dozvolis da se vratim, onda kad ti napustis mene.
Da mislis kako sam uvek nova, i kad svoje dronjke krpim,
da budem jedino tvoje pravilo, onda kad iskocim iz sopstvenih.
Da pobegnem od onog sto mi nudis, a ti da vecno nudis.
Da me zatvoris u svom srcu,ali da mi ostavis alat da probijem zid
i da odletim, a ti da ne znas da sam letela tvojim krilima...
Da me pustis da ti recima kazem sve sto ne zelim reci.
Da budis moje nemire, makar zbog njih i vecno zaspala,
da moje vozove usmeravas na pogresne koloseke,
a ja da kradom iskacem u predele gde stanuje tvoja dusa,
da ne trazis a da prihvatish sve kristalne posude
mojih suza, da u njima plivas a da obalu nikad ne sanjas.
Da snovi bez stvarnosti budu stvarnosti pune snova.
Da mi dozvolis da te uzmem za ruku, ali da je ispustim
onda kad tvoja ruka pojaca svoj stisak,
da budes sa mnom kad u neke prostore zelim sama,
da me gurnes u ponor, a da kraj njega cekas da me spasih,
da mi dozvolis neznost kojom me neces za se vezati,
i da se radujes sto u sebi nosim jedan delic tvoje tuge
sto me vise nikad neces videti,
(Bilja015)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Sep 2007 01:49
|
offline
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 34
|
NASE SENKE DVE
U senci senke tvoje dugo me varali dani i zamisljene ulice
i nikad mi ne sapnuse da tvoja senka moje korake broji
i zato se ne osvrnuh i ne stigose me koraci tvoji...
Sad je jesen, put juga se spremaju laste, prve selice.
Dani sto me varase sad misli mi cesto skrecu na perone...
Koji vagon je poneo u zaborav dve lude senke nase,
pune nepopijenog nektara ostase dve nedodirnute case
svaki mehuric sjajni jos u osmehu setnom pamti dane one.
Al' uzalud je. Senke nasih sena oboje nas danima mamile
dok smo se jedno od drugog skrivali. Sad pusto je i prazno,
senke nas u stupicu nesretanja vecnog mamile i namamile
Proslo je zauvek ono sto se cinilo da je vecno i neprolazno.
Neka te na tvom putu prate pozdravi moji. U nebo pogledaj
nek uvek za te oblaci beli budu, nek tvojim nebom ptice lete.
Budi mi dobro. Gde god te sada nosili tvoji puti, bez sete
misli na me. Koracaj uvek sigurno, ljubav nikad ne propustaj.
(Bilja015)
|
|
|
|
|
|
