Filozofiranje kroz stihove – NesaDeBeli

2

Filozofiranje kroz stihove – NesaDeBeli

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Pesnici


Nekad behu pesnici cenjene persone,
kraljevima pesme pisali su fine,
a sad pesnik zajedno sa državom tone
u tamne i strašne duševne dubine.

Nekad behu pesnici luča ovog sveta,
nadahnuće onima koji ljubav traže,
a sada su deo moralnoga geta
u kom svako svakog bespoštedno laže.

Ipak tu i tamo iskra se pojavi
da obasja nama nametnutu tamu,
da donese maštu ogoljenoj javi
i naslika sliku u starome ramu.

Moćnici i vođe lude nam planete
sačuvajte pesnike bar za pelcer samo
jer mi uvek možemo biti kao dete
i ljubav svim ljudima nesebično damo.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Moje malo razmišljanje


Niko nikad ne dobije
sve što kao mlad poželi.
od premije do robije
život svakome podeli.

Nekada si pobednik
nekad luzer glupi,
nekad igraš perfektno,
nekad si na klupi.



offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Odlasci

Da li je teže odlaziti
ili čekati dolaske ljudi
koje ti život znače ...
Da li je teže ostavljan biti
sa srcem što za dodirom žudi
i dušom koja plače.

Kad u snove ti svi mili dođu
i kad se s njima smeješ u snu
pa se probudiš i zaplačeš ...
Pozovi me dok te tuge ne prođu,
za tebe ću uvek da budem tu
i tad u sreću verovaćeš.

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Vetrovi stanite.


Vetrovi stanite.
Želim da znam ...
ko sam i gde se nalazim.
Želim da znam ...
srce mi gori, šta ću sa njim?
Vetrovi,
ne skrivajte mi snove,
oni me vode,
oni su fitilj moj
što plamen sveće moje
uspravnim i jakim drže.
Želim da nađem put
koji vodi ka zemlji
u koju samo izabrani kroče,
u kojoj ću ja biti samo deo ljubavi
koja postoji svuda dokle mi
pogled dopire.
Vetrovi stanite ...

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Život pran Perwolom
( crno i posle mnogo pranja )

Umoran od poniženja
hodam svetom k'o kroz trnje,
kada bih da nešto menjam
svanjiva mi jutro crnje.

Po ušima tuku dani,
u tunelu svome sedim,
od svojih se misli branim
da nimalo ja ne vredim.

Baš mi mnogo snage treba
da se tužan ne udavim,
iz septičke svetske jame
želim da se sad izbavim.

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Ne ...Ja nisam pisao pesme


Ne ...
Ja nisam pisao pesme...
Pesme su pisale mene
i stihovi su krv moja bili
i svaka je rima moja kost
i svaka strofa mali most
što spaja deliće života mog.
Ne ...
Ja nisam pisao pesme ...
Pesme su pisale mene,
razbijale me o stene,
vodile bespućima sudbine,
slale po kafu u supermarkete
i usput pronađem gde sam ostavio
šklombocne moje duše.
Ne ...
Ja nisam pisao pesme ...
Pesme su pisale mene ...

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Skretničar

Osećam se kao skretničar na pruzi
kojom vozovi odavno ne prolaze,
jer tvrdoglavo odbijam da priznam
istinu i svoje poraze.

Dišem po inerciji, plačem bez razloga,
čekajući da s neba rešenje padne,
tvrdoglavo ne želim da menjam
dane isprazne, jadne.

Na gajbi plastičnoj sedim
u ruci dok pivo držim,
znam da slabo šta vredim
i sa istima se družim.

Ne, više nemam nimalo volje
da sanjam, da volim, da želim,
razočaran u svet oko sebe
tupave savete delim.

Sapatnici meni slični gledaju
i slušaju svu muku moju
i kako sam gubio bitke
u svome životnom boju ...

Osećam se kao skretničar na pruzi
kojom vozovi odavno ne prolaze,
jer tvrdoglavo odbijam da priznam
istinu i svoje poraze ...

A možda ... možda će ipak naići voz
koji će me odvesti toliko daleko
da više neću gubitnik biti
već neko ...
neko ... neko ... neko ...

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Posle duže vremena odvojih 10 minuta da nažvrljam pesmuljak
o lutanju kroz ispraznost materijalnog sveta.

Luka


Kad iza sutra dođe mi juče,
kad ispred sebe vidim pozadi,
znam da k'o Sokrat baš ništa ne znam.
Kud da se denem i šta da radim.

Bez sidra plovim nemirnom vodom,
jedra su odavno sva polomljena,
nekad sam žudeo za slobodom,
a sad bih luku za sva vremena.

Možda će struje nemirnih mora
da me dovedu do pristaništa,
jer bejah svuda, ne bejah nigde,
jer radih svašta, ne radih ništa.
---------------------------------------------

Laku noć vam želim sada,
znate da ste meni bliski,
ne dajte biserju da padne
pred svinje sa svojih niski.[b][b][/b][/b]

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 617
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Jutarnje novine

Kada zimsko jutro svane,
depresivno, sivo, tmurno,
gledam ljude namrštene
kad hodaju nekud žurno.

Po navici štampu kupim,
imam svašta i da vidim,
zbog naslova s glavne strane
mesto drugih ja se stidim.

M.Ž. umro je od gladi.
T.R. ubio svog komšiju.
Dr uzeo je mito,
za tuđ život proviziju.

Sa terase šestog sprata
sa detetom u rukama
skočio je jedan tata,
prognanik iz prošlog rata.

Evropljani podnaduli
od sopstvenog dekadenta
kažu za njih nismo dobri.
Čudna je to bulumenta.

Tužan čitam i razmišljam:
"Šta na ovo vele preci?
Šta ostaće k'o amanet
svoj nesrećnoj našoj deci."

Valjda će bar oni moći
da isprave greške naše,
a ne da se k'o mi sada
od najmanjeg miša plaše.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 809 korisnika na forumu :: 3 registrovanih, 0 sakrivenih i 806 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: doloress, Kenanjoz, nazgul75