Filozofiranje kroz stihove – NesaDeBeli

• 5Ovo se svidja korisnicima: angelika, Dusan, DreamingStar, Prle877, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš odavno nisam napisao neku pesmu ovog tipa, a malopre mi je došla muza i šapnula mi tiho na uvce prvu rečenicu ove pesme.
Ona je odjek naše ljdske potrebe da se bar za trenutak dočepamo znanja o događajima koji nam stižu.
Ma koliko da pesma izgleda naivno siguran sam da će se mnogi od vas koji ste zašli bar u četvrtu deceniju pronaći u njoj.
Želim vam prijatno čitanje.


---------------------------------------
Poštovanje draga Sudbino ...

... počinjem ti ovo pismo
s nadom da ćeš razumeti
zašto želim da otkrijem
to što sakrivaš,
jer mislima uzburkanim
baš je teško odoleti
pa bih hteo barem nešto
unapred da znaš.

Večeras kad čvrsto zaspim
prišunjaj se u moj san
pokaži mi gde je sreća,
život bezbrižan,
pa kad novo jutro svane
i donese novi dan
da uz osmeh tamo pođem
srećan, nasmejan.

Ako li mi nećeš doći
ti lukava mudra damo,
ljutiću se ja na tebe
dokle god sam živ,
posle toga ćemo sudbo
lično da se upoznamo,
ja malecak, a ti strašna
kao neki div.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Gedza98, Prle877, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eto tako

Kada jednog dana dođem
na kraj puta
i postanem oblak beli
što nad svetom
ovim luta,
šta ostaje iza mene
sem stihova
sa dna duše izvučenih
zatim Vama
predstavljenih.

Ti stihovi možda samo
meni znače
i nikom na svetu više,
al' šta mogu kad je jače
to od mene
pa uporno sve iznova
pesme pišem.


Sa obzirom na svet ovaj
u haosu što se gicka,
kom je jošte do pesnika
koji rime doteruje
pa ih licka
da bi se pred vama sjale
k'o na nebu zvezde male.

Tek trenutak s prijateljem
kad mi kaže da sam
ludak čudni, sanjar budni,
ozari mi dušu svetlom
pa sve vešce kritičare
pošaljem da lete dalje
zajedno sa svojom metlom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Prle877, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zarezi i ostali znaci interpunkcije su namerno izostavljeni.


Ko želi može
sam da ih stavi
u svojoj glavi
i da im mesta
po želji menja
pa dobije
i druga značenja.

Igra reči

Čudom se čudim
uzalud pitam
da l' ja to ludim
ili sam čitav
u glavi
da li neku
falinku imam
čarapom mokrom
udarce primam
pa se glava
često zaplavi

• 4Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Little mermaid, Prle877, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Autobiografska pesma
(al' zamalo)

Kud odlazim kad me nema
ni tu gde sam sad,
u sve četri dimenzije
izgubljen sam ja.

Tu negde na pola puta
međ' javom i snom
pišem pesme dok se šetam
i nebom i dnom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Prle877, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poprilično shvatam lično:

One što se javno krste
i na sebe krst okače,
a ovamo svoje prste
u moj džep zavlače.

One što me s neba truju
kad otrove teške seju,
da li milost očekuju
da li mogu da se smeju.

One koji misle da su
višom silom određeni
da predvode ljudi masu
prema nekoj zloj promeni.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Večiti dečak

Večiti dečak u telu matorca
živi za osmehe onih što voli,
snagu mu daju trenuci lepi
što srećom oblače život mu goli.

Dok gleda bližnje strahuje tiho
i stalno traži snagu u njima,
kada je dobije nazad je vraća
i tako dalje dok vremena ima.

Tek kada vreme k'o zrnca peska
iscuri iz ovog peščanog sata,
znaće da li je uspešan bio
jedan sin, suprug i tata.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovali vi meni ili ne ova pesma je napisana za 10 minuta maksimalno.
Pesma je nastala na osnovu neke facebook filozofije.
Parafraziram.
Zašto bih se sekirao, ako je problem moguće rešiti sekiracija je suvišna, a ako je problem nemoguće rešiti tek onda je sekiracija suvišna.

Zašto bih se sekirao

Zašto bih se sekirao
i kožu na šiljak drao,
nema svrhe ni značaja
brinuti se do očaja.

Zašto bih se sekirao
i pred nekom frkom stao
jer sve može da se reši
i kada se čovek smeši.

Zašto bih se sekirao
uzdisao i plakao,
da se brinem prosto neću,
što da kvarim sebi sreću.

Zašto bih se sekirao
saplit'o se i padao
pa kasnije da se stidim,
uspravan ja bolje vidim.

Zameniću sekiranje
za srećnije neko stanje,
za čoveka nije briga
da ga oko srca žiga.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Let iznad prašnjavog tla

Otuđeni i od sebe gubimo kontrolu,
ne vidimo svetlost ni kad je uz nas,
prepušteni depresiji dopuštamo bolu
da nam otme priliku za nadu u spas.

Živi smo, a mrtvi u istom trenutku
jer beznađu našem saveznik je strah
što nas kletvom svojom pretvori u lutku
pa ukrade osmeh i ljubavi dah.

Da bismo se spasli verovati treba
da možemo leteti nad prašnjavim tlom
i da stvoreni smo po uzoru neba
što nam snagu daje u borbi sa zlom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: mpman, Dusan, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Maske

Ko sam, šta sam i šta mi je
svrha ovog postajanja ?

Nagađati nije lako
pa je zato vrlo bitno
sagledati baš pažljivo
svoja osećanja.

Da li volim punim srcem
il' se plašim prepuštanja
srcu svome da me vodi?
Da li svoje misli merim
novcem ili nemerljivim
uživanjem u slobodi
da sam biram putovanja ?

Put popločan uverenjem
u ispravnost starih znanja
ka sigurnoj vodi luci,
dok put šumom je učenje
da u sebi tražiš sebe
i sudbinu čvrsto držiš
u čeličnoj ruci.

Postoji li put sudbinski
il' se možda ipak svako
bez sudbine svoje rodi ?
Ni od mene pametniji
filozofi i mudrac
složili se nikad nisu
kad reč je o toj slobodi.

Kad bih nekad ja saznao
šta je život naš zemaljski
to bih znanje svima dao
pa da jednom odbacimo
s naših lica bezbroj maski
što nad našom dušom stoje.

S maskama je teret veći,
stara maska novu rađa,
na njoj nove samo boje,
boje tuge i beznađa
koje kad na dušu padnu
lako satru put ka sreći.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolo Vrzino

Od postanka sveta pastirska je ovca
kad vunu ne daje sleduje joj klanje,
sve drugo je utopija u epohi novca,
postao je život čisto opstajanje.

Dok za život goli svom silom se borim
gubim dostojanstvo k'o iz džepa siću,
u paklu beznađa krvarim i gorim
s nadom da bar nekad iz tog izaći ću.

Dok prolazi vreme sve je teže breme
koje na grbači na sve strane nosim,
tuga isplaćuje sve veće tantjeme
dok pruženih ruku malo pravde prosim.

Ponižen do bola hvatam se u kola
dok orkestar moćnika svira ono Vrzino
što nas tera da se delimo na pola
pa da jedni druge pljujemo i mrzimo.