Svakodnevnica
Crne me misli more
i ne znam kome je gore,
meni il' mislima mojim,
da l' one su tu zbog mene
il' ja zbog njih postojim.
Stislo me sa svih strana,
a ja se nekako borim,
stres dođe k'o prirodno stanje,
osmehom krijem probleme
jer život smrdi na sranje.
Budućnost me vrlo plaši,
diže se kosa na glavi
svaki put kad laži vidim,
lažni se ljudi ne stide,
a ja se od njih stidim.
Budim se u moru znoja,
sanjam gluposti razne
i nema gore kazne
nego da imaš dileme
kako da rešiš probleme.
Kakav zaključak reći,
nijednom sličan, a ličan?
Zaključka naprosto nema
jer šta god da kažem sada
isto zlo nam se sprema.
Dolazi vreme biranja strane
na osnovu sopstvene vere,
popravnog ispita nema,
pobeda biće svetla il' tamna
pa kako ko odabere.
|