|
Poslao: 22 Maj 2006 22:34
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Hvala.. 
U poslednje vreme sam retko ovde.. Retko šta i postujem..
Dopuna: 22 Maj 2006 23:29
... kaiš potpetica
je landarao dok je stopalo
silazilo u žudnju...
dodiri su lagano klizili
niz oluke
dobujući ukus svilenkaste kože...
sve je stalo...
jedino je pogled ljubio gladno...
otrgao je svaku kap
sa znojnih žlezda...
negde u nama leži
uspavani vulkan nadanja..
Dopuna: 22 Maj 2006 23:34
"... kad potražim put u središte sebe staze bivaju tešnje i tešnje..."
Odsutnost se meri dolascima..
Kad odeš, onda znam,
nema više čokoladnih mrvica
na otisnutom jastuku...
Ostaje prazna folija
u koju uvijam
najdelikatnije kockice
uzaludnog čekanja...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 23 Maj 2006 00:55
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2006
- Poruke: 31
- Gde živiš: Srbija zemlja...
|
Isprekidanim dahom,
na staklu,
tvoje ime ispisujem...
Od topline nastajes,
u studeni nestajes
i vise te nema...
Verovatno si se vec umorila
od beskrajnih putovanja
kroz misli moje
Pa si se skrila tamo
gde se sklopljenih ociju dise...
Prstima po staklu saram,
ostavljm otiske svoje,
sa namerom,
nek se zna,
nek svi znaju,
da mi nocas nedosajes,
nek svi znaju
i nek niko ne zna...
da mi nedostajes
vise od poslednje molitve
nesrecnog coveka,
vise od decijeg pogleda
na prvo zimsko jutro
vise nego sto bi tvoja slutnja
otkriti mogla
a moja ceznja i pomisliti smela...
Rukom staklo brisem,
odlazim da oci sklopim,
da te sretnem,
da te grlim...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Maj 2006 08:18
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
svaka cast kojekude, odavno nisam procitala nesto ovako dobro! bravo:)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Maj 2006 03:26
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2006
- Poruke: 31
- Gde živiš: Srbija zemlja...
|
Ne, nismo se mi sreli
u zivotu proslom,
siguran sam...
Zar mislis
da bih ja dopustio
da mi nesto
tako trivijalno
kao sto je smrt,
izbrise secanje na tebe...
Nasao bih nacina
da te sacuvam,
preko granice
prenesem... Nekako...
Sakrio bih tvoj lik
u poslednji osmeh svoj,
zamenio bih
poslednju rec molitve
imenom tvojim...
Vezao bih te
za svoju dusu
kao sto bi mornari,
u nevreme,
za jarbol broda svog
sebe vezivali...
Ma, nismo se
u proslom zivotu sreli,
znam to...
Jer da smo se sreli
ja bih te ljubio...
Morao bih, znam,
odoleo ti ne bih,
kao sto ti odoleo nisam...
Ali, da sam te
tada ljubio,
do sada bih
sigurno umro
od neke nepoznate
cudne bolesti
prouzrokovane
prekomernom ceznjom
za usnama tvojim...
Doktori bi zbunjeni bili...
Steta, mlad covek,
govorili bi svi...
A evo, ziv sam...
Mada, za umiranje
nikad kasno nije...
Ne, nisamo se sreli pre...
Pa, valjda nismo...
Jer da jesmo,
ja te ne bih pustio
da sada od mene odes, zar ne?
Nikada te pustio ne bih...
Samo da sam u ocima tvojim
video da me prepoznajes...
Pa, valjda bi se i ti mene secala...
Reci mi, jesam li te sreo pre?
Ne, ipak nisam...
Sad sam te sreo...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2006 00:19
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Staze su ostale zakopane..
Da li sam te već srela..?
Nešto mi govori da
uzalud tražim sebe u
tvom poslednjem osmehu..
I uzalud tražim tebe
u očima svojim..
Vreme je preseklo nit..
Zlatnu nit našeg prepoznavanja..
Dopuna: 19 Jun 2006 1:19
.. neko je preturio
moj pokrivač od skrivalica
preko okna prozora..
.. kao i uvek..
ostala sam otkrivena
u svojoj užegloj boli..
kat - kad razočarano
zagledana u profil stakla..
.. možda je ovaj jun
iscrtao sunce samo za
moju crvenu majicu..
.. eto, prođe dan..
raznolik i prazan..
U noći i početku dana, 17.-og juna..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2006 00:58
|
offline
- zoranez
- Super građanin
- Pridružio: 30 Maj 2005
- Poruke: 1014
- Gde živiš: Mbabane
|
@tenderness
... e, mene jeza uhvati kada te citam bwe, tako se lako i vjesto igras sa emocijama ... uh
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2006 10:20
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
zoranez ::tako se lako i vjesto igras sa emocijama ... uh
Emocijama i recima! Kao sa kockama.. I uspevas da od njih napravih predivan zamak u koji se covek boji da kroci jer moze da ga zaprlja (oskrnavi).. Prelepo...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2006 18:29
|
offline
- Pridružio: 09 Jun 2006
- Poruke: 157
|
SUPER 
Ti tacno znas sta zelis napisati
i savrseno ga opisati
jedan kutak svoje maste
jedan osecaj koji svakome pase
budi uvek iskrena
i pesma ce biti predivna
ti ti iz iskustva kazem,
i pomazem
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2006 19:36
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
@zoranez,
nije to igra.. Više je potreba da pronađu svoj put, onaj pravi, najskriveniji i dostupan samo onima koji vide srcem..
@Limit,
hvala.. Most je spušten.. Dobrodošla si.. 
@Rebecca,
ako si čitala moje postove od početka, onda si videla da pišem jedino onda kada me emocije ponesu.. Iskren i neponovljiv trenutak koji uhvatim, zapišem.. Hvala na savetu..
Dopuna: 21 Jun 2006 2:10
Namontirala sam svoj teleskop,
i sada sam sigurna..
Kud god da pogledam,
isto je..
Oči ne vide.
Dopuna: 09 Jul 2006 20:36
..................
Izgubila sam papir
na kom su bile ispisane
dnevne obaveze lutanja..
Hoću da usporim.
Nikog ne interesuje
zašto i kuda
putujem..
Važno je da nisam tu.
Već su navikli da me nema.
A tako bih im se rado vratila..
Da li će me prihvatiti?
Već osećam da puca
vezivno tkivo svih mojih priča..
Uvek Ja, Ja i Ja.
I pukotine na sve strane
zjape prazne i plitke..
Opet, ne prestajem da pričam.
Isto.
Pomislim, možda će me
ovaj put razumeti?
Ništa.
Pauza.
Pakujem izazov u
svoj iscepani grudni koš.
Ako ništa drugo,
razumem ja njih.
Bar mislim da je tako..
|
|
|
|
|
|
|
|
