Poslao: 12 Nov 2005 01:19
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Pa, Diamond, na koliko godina bi procenio moje iskustvo u žvrljanju, ne uzimajući u obzir da sam ti već rekla da pišem oko godinu dana...? xe xe xe....
_______________________
Limit, vidi se da ih i ja volim..... I, komentar tvoj mi se dopada... Hvala....
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 15 Nov 2005 15:31
|
offline
- Blondier
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 15 Nov 2005
- Poruke: 10
- Gde živiš: Moon Ze
|
Tik
tak
Tik
tak
Još jedna sekunda...
- otkucava je mali sat -
još jedna sekunda...
još jedna sekunda...
i Još jedna sekunda...
... A ja sam i dalje s tobom,
i vremenom sačinjenom od sitnica...
|
|
|
|
Poslao: 16 Nov 2005 21:18
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Divno...
Tako jednostavno, a tako... hmm... ne umem da pronađem prave reči...
Hvala ti, obogatio si me jednom saznajnom sitnicom....
Ako ti ponekad dođe, žvrljaj malo ovim stranicama, bilo bi mi drago...
Dopuna: 16 Nov 2005 21:18
Upalih svetiljku
da opečem svoje nadlanice...
Osetih kako bol
intenzivno razara kožu...
Samo da se podsetim
da nervi još uvek funkcionišu...
Da i paralisana shvatim
da još uvek dišem, gledam, molim...
I sve je prazno...
kao dodir prolaznosti...
kao konačni polet rode....
Hvatam se za obraze
i tresem glavu...
Moram, moram se trgnuti
i nastaviti da koračam.
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2005 22:03
|
offline
- Blondier
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 15 Nov 2005
- Poruke: 10
- Gde živiš: Moon Ze
|
Siv je dan.
Ljudi u odelima zagasitih boja,
umornih lica,
ljuljaju se u autobusu - oldtajmeru,
pričaju prigušenim glasom,
odmeravaju tuđe bore,
gube pogled kroz prozor
tražeći svoje snove.
Jure mislima bolja vremena
isceđene duše,
ali autobus je brži,
on će ih odvesti do stanice...
A na stanici će, u redu vožnje,
njihova zgasla srca
uzalud tražiti tramvaj za Iznad Oblaka.
Dopuna: 18 Nov 2005 21:58
Afrika je crna,
Afrika je velika,
Afrika nam je majka,
i pustinja.
Uđi u Afriku,
oslobodi dušu,
seti se predaka,
prepusti se srcu!
Dopuna: 18 Nov 2005 22:03
Pih, ovo drugo sam bio zamislio kao zaseban post...
|
|
|
|
Poslao: 20 Nov 2005 01:14
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Zašto ne otvoriš svoj post....?
Divni stihovi... Mislim da zaslužuju posebno mesto, tj. odvojeno od mojih žvrljotina...
|
|
|
|
Poslao: 20 Nov 2005 23:34
|
offline
- Blondier
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 15 Nov 2005
- Poruke: 10
- Gde živiš: Moon Ze
|
Puno mi je drago što ti se sviđa moje pisanije Pišem ovde jer me je upravo tvoje "žvrljanje" nadahnulo, bez njega sigurno ne bi ni bilo ovih mojih stihova. Ali, ako hoćeš, mogu da se preselim negde drugde...
|
|
|
|
Poslao: 21 Nov 2005 00:35
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Oh, ne, pogrešno si razumeo.... Drago mi je da te je baš moje žvrljanje nadahnulo, to je velika čast.
Ostani tu, ako ti se dopada ono što prožima ove stranice...
|
|
|
|
Poslao: 29 Nov 2005 23:23
|
offline
- Blondier
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 15 Nov 2005
- Poruke: 10
- Gde živiš: Moon Ze
|
Zamisli da si matorac,
da nosiš teške godine na leđima,
pa se setiš zelene livade, i brda,
i sunca, i mirisa rodnog kraja.
Zamisli kako, uplašen,
čekaš bednu penziju,
sabiraš neostvarene snove,
dok ti iz drhtavih, osušenih ruku
ispada vreme.
Zamisli da šetaš parkom sporo,
imaš više prijatelja na groblju nego živih,
pa se setiš kako, zapravo,
nikad nisi ni bio mlad ...
Dopuna: 29 Nov 2005 23:23
Šest milijardi ljudi,
Šest milijardi duša,
Šest milijardi ćudi,
Šest milijardi ludih...
...A samo jedna Ljubav...
Jedna velika Ljubav
Za jedan veliki Svet!
|
|
|
|
Poslao: 30 Nov 2005 01:39
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Šuma je ličila na odbrojavanje
minuta u letu ka suncu...
Vreme je stalo da uhvati
tek opupeli cvet trešnje...
Živimo...
Ali, živimo kao da se
svaki dan ponovo rađamo...
Okupani prvom rečju
koju izgovaramo...
I renesansno hvatajmo
polenov prah za ponovno otelotvorenje..
|
|
|
|