offline
- milan77
- Građanin
- Milan Popovic
- Doktor medicine
- Pridružio: 23 Okt 2007
- Poruke: 85
- Gde živiš: Beograd
|
Prolece u tvojoj kosi
Zvezde u ocima
Proslost koja otima
Sebicno
Srecu
Nadu
Da skricemo se ponovo
Pod senama jasena
U parku snova
Gde pociva vecno
Srce moje
Zeljno tvoga
Odes li
Postoji trag od ruza
Obrastao trnjem
Po kom bosonog
Gazicu
Do trena
Kada kise jesenje
Snegovi
Skriju uspomene daleke
Do tada
Skricu ponos u srcu
Suzu u oku
Tajnu u dusi da volela si
Jednog decaka
Prepunog sna
I zaboravila
Ono sto bili smo nekada
Jedina moja.
Dolazi zima;
Snegovi zamecu
Tvojim stopama trag,
Trazim te srcem,
Jer znam da blizu si,
Izgubljena.
Oslusni mila moja,
Moj glas te doziva
I u tisini zimske noci,
Dok snevas;
Pronadji put
Do moje duse,
Oslusni otkucaje srca moga,
Neka te vode meni,
Usnulom,
Pijanom od tvojih usana,
Mirisa tvoje kose,
Sto naslucuje novo prolece
I nas.
Volim te
Nisu vazne reci
U oku sjaj
Odaje svaku iskru ljubavi
Sebicno cuvajuci je
Za tebe
Za cijim srcem ceznem
Koju sanjam budan
Hodeci ivicom
Zelja I stvarnosti
Nad bezdanom
Siguran da pasti necu
Sve dok moje srce
Kuca za tebe
Dok moje ruke tebi hrle
Dok disem vazduh
Pomesan sa mirisom proleca
Koji nosis u kosi
Dok ruke tvoje grle me
Usnama pripijenim uz moje
Dok volis me.
Samoca okiva
Srce za prostor
Oko mene
Tih, polumracan
Oh, kako me ova
Jesen stipa za srce
Kako mi steze dusu
Pijanu od tebe
Mokru od
Kisa sto u dugim mlazevima
Ispusuju
Jedno po jedno
Slovo tvoga imena
Na prozorima
Zamagljenim od
Pogleda uprtog u daljine
Iz kojih te ocekujem
Nasmejanu
Sanjivu
I cekanju nema kraja
Premda vreme
Tako juri
Ne znam kuda
Ali cekam te.
Zidovi oko mojih htenja;
Snovi kao varka,
Otelotvoreni u dugim
Cekanjima
Tvojih usana,
Kao zig
Stoje na dusi koja
Utiskuje zelje
U svaki novi dan ,
Rodjen da bude tu,
Bez jasnog cilja,
Pijan od kisa;
U Sunce sto budi me
Bojom nade,
Da glas tvoj iznedrice
Osmeh na licu
Prepunom briga,
Sjaj u oku
Snenom,
Zeljnom tvoga pogleda.
Nemiri bujaju
U traganju za dodirom
Tvojim,
Iscekivanju nadolazece
Srece;
Gde si
Voljena moja,
U kom kutku ovoga grada
Svila si svoje misli,
Na kojim plocnicima
Skrila si korake svoje;
Snevas li snove,
Kao ja,
Ili budna si negde,
Daleko
U noci.
Bozicno vece
Usne tvoje skriva
Usnule
Boje meda
Zelim da sretnem ih
Negde
U tami koja krije
Zudnju
Miris neprolazne
Ljubavi
Okovane srecom
Za moje srce
Na mestima koja
Cuvamo jos uvek
Za nas dvoje
Mamim ti reci
Neme
Od daljina
Od vecnosti u kojoj
Volecu samo tebe
Neizrecivo
Bezgresno
Bas kao sto bezgresan
Ovaj dan je
Ljubavi moja
Sanjam ulice
Koje odzvanjaju tvojim
Stopama
U besanoj noci
Zudim za tvojim koracima
Koje si zaboravila
Nekada davno
Tisina mami
Tvoje reci
Prisustvo koje
Nedostaje
Koje
Zaboravila si
Na koje si stavila katance
Tvoga nepostojanja
U mome zivotu
Zudnjom zadojenim
Praznim plocnicima
Poplocanim
Mokrim od vremena
Koje nema nista
Sem uspomena
Koje skriva
U kojima
Sam se zatekao
Pijan od reci
Od ljubavi
Izgladnele
Koja ne bira nacin
Vec trazi
Srce tvoje.
Skrila si se u magli
Secanja,
Nepostojanja
Za moje srce;
Recima sladis odsustva
Svaki tren,
Gorak za moju dusu;
Iza
Pogleda tvog
Dalekog,
Nepristupacnog,
Za slepca koji trazi put,
Kojim je
Iznosio svoje zelje,
Suze
Razapete na krstu
Sopstvene osude,
Krijes se
I dalje nema te,
Mada tu si,
Prikovana za misli
Zalutale u noci
Koje traze san.
Zvezde kuju nesanicu.
Noc je siroka
I duga
Poput moje
Zelje za tobom,
Zarasla u razdaljinu koja
Nade pokadkad gasi;
Poput vetra
Sto plamen svece
Izgara,
Bez savesti,
Uspemena rasprsenih
Po danima,
Koje mu nista ne znace;
Poput tuge koja
Cilj je sebi,
Bez namene.
Zidovi placu,
Suzama koje jecavo
Prizivaju slova
Tvoga imena,
Oblicje tvoga osmeha.
I cekam ozarenost
Na tvome licu,
Neznost u barsunastom glasu,
Duge kose,
Koje samo ti sa ponosom
Prkosno znas nositi,
Pogled od hiljadu godina,
Za nama rasutih
Naokolo,
Po snegovima,
Talasima,
Mirisu sume u prolece,
Svelom liscu
Jecavom od kisa…
Cekam te jedina moja.
Nedostajanje
Ceznjive noci
Radjaju nespokoj
Lice I nalicje
Istih zelja
Nizu se u nedogled
Eho tvoga imena
Odzvanja
U jutrima sto ne bude
Snove
Nedosanjane
Mokre od kisa
Pomalo zaboravljene
U svakom kutku
Ovoga grada
Tisina slama
Zidove
Nada se probija
Nemocnim vapajem
Srice slova
Imena tvoga
Prikovanog mi
Za svaku rec
Svako slovo
Jecavo I golo
U tvome odsustvu.
|
.Čitala sam sve tvoje pesme, sve mi se dopadaju! Ako su autobiografske, probaj da se zaljubiš 
, a ako nisu onda su predobre 
.
!
