offline
- MilenaNS
- Super građanin
- Pridružio: 16 Jun 2009
- Poruke: 1243
|
Voljeni,
opet se vraćam na Miroslava Miku Antića, on govori da je slabost i potištenost prisutna kod njega ako progovori o svemu što oseća... Ljubav, treba objasniti, treba je objasniti prostim jezikom, jezikom nežnim, jezikom uzvišenim...Treba reći Volim Te...Treba reći Volim Te, jer to je i prosto i nežno. Ako ja Vama ne kažem Volim Vas, kako ćete Vi znati da Vas volim?
Evo, neću Vam to govoriti, objasniću Vam to Volim Vas...
Voljeni, stvarno je teško naći reči za tebe...reči koje će biti samo moje i samo tvoje...
Vi, Vi ste mirisni cvet
Vi, Vi ste ogledalo u kojem želim da se ogledam svakodnevno
Vi, Vi ste simpatija,
Vi, Vi ste ljubav,
Vi, Vi ste sigurna luka,
Vi, vi ste komadić neba, Vi ste moje nebo u malom.
Eto, da li sad razumete da čovek može da voli, a da ne kaže Volim Te?
Ali ja i dalje tog Miroslava Miku Antića ne razumem...Zašto je slabost objasniti ljubav? Hoće li meni sad da sude što ja objasnih ljubav, a Veliki Miroslav Mika Antić neobjasni? Oooo, neka mi sude...O, neka mi sude za svaku reč...
Evo, neka mi sude i za Volim Vas, i za Vojim Te, i za VT, i za Volim Te stoko glupava. Ooooo, neka sude i za Volim Te stočno...Oooo, neka sude...
Evo, čim ovo napišem, idem da mi sude, dobrovoljno idem da mi sude, neću da dolaze po mene i vode me...
Ne znam, kakvu mi predudu spremaju...Evo, sad Vama kažem...Kriva sam, kriva što Volim Vas.
U času presude, neću plakati, ne brinite, u času presude biću ponosna i glasna. U času presude pitaću kao što pitam Vas: "Jel greh voleti? Jel Vi sudite meni zato što volim?" Evo priznajem, javno priznajem, KRIVA SAM, GREŠNA SAM, sudite i osudite me.
U času osude, Voljeni, ni tad neću plakati...plač je za one koji se boje.
U času kobnom, verujem i tada će biti onih koji će doći da vide i možda ismeju onog ko daje život voleći Vas, da baš Vas gospodine Voljeni, jer ja Vas volim.
U tom času, u toj gomili ljudi, koji me gledaju očima onog koji sudi, tražiću pogled Vaš, Vaš pogled, jer je to ono ogledalo nežnosti...Možda ću u nekom gospodinu iz prvog reda, što najglasnije osuđuje mene već osuđenu, na tranutak to videti...Možda ću Vašu ruku videti u trinaestom redu, možda ću Vaš osmeh prepoznati na licu gospođe koja sedi u šestom redu...Možda ću Vaš glas čuti iz dve hiljade devetom reda...Verujte biće ih toliko, osećam...Biće ih i više, svi oni osudu ljubavi žele da prate kao novogodišnji program na gradskom trgu...
Ne krivite ih...Oni su za mene u času osude najdraži gospodin, oni su Vi, Vi voljeni.
|