|
Poslao: 05 Okt 2008 12:49
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Pokazi mi put
Rekao si:
moze covek da ostane svoj,
ako se ne boji,
ako nadje nekoga
kog ume da voli,
ako nadje nesto,
sto ne zna da boli,
ima svoje sve.
Rekao si
"ali",
to je teska rec,
rakao si:
ali,
da to spoznas,
moras da se prepustis
i upustis u to,
i da si se plasio,
jer si bio lud...
Rekao si,
rekao si svasta,
a sad se prepusti,
jer sad imas mene
i pokazi mi taj put!
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2008 12:51
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Sve cu ovo jednom tebi reci
Ja pakujem ljubav u cudnovat stih,
od tebe je cuvam u prikrajku sebe
i pomislim onda da prodajem bajku,
i pomislim onda: sta se tice svih-
to je tvoja prica i tice se mene,
to je moja prica i tice se tebe!
I dok kopam po srcu
da pronadjem jedan lepsi stih,
nove snove trazim:
pomislim ponekad:
volim svoje lazi
i stidim se njih.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2008 15:14
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
energija84 ::Cekacu te
Cekacu te,
Cekacu te dugo,
bice to najvrednije vreme na svetu,
cekacu te,
jer znam da ces doci,
cekacu te u istoj onoj noci,
u najsvetlijem mraku,
na onom zraku sunca
koji pise tvoje ime,
cekacu te,
stvoricu ti najdivnije rime...
Idi, upoznaj svet,
upoznaj ljude,
pronadji sebe,
cekacu te
skrivena od sveta
naplacivanja i placanja,
cekacu te dugo,
jer znam…
…ja sam vredna vracanja…
procitah u jednom dahu sve sto si napisala, i nemam rijeci, tako je poseban nacin na koji pises.
ps. ne znam zasto sam bas ovu pjesmu sada izdvojila 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2008 16:28
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
hvala:), ne znam, ali i ja tu pesmu izdvajam, valjda zbog kraja...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Okt 2008 22:40
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Stvorila sam Frankenstajna
Vracas mi se kao bumerang I opet me ubijas mojim sopstvenim recima…
Kazes: ne znas sta se jos krije u Petru Panu, nemas plan, da ne gubim nadu… Mogao bi da mi kazes da idem, da nastavim sa svojim zivotom, da me izvuces iz ove kolotecine koja pise tvoje ime... A ja?
Ja sam presrecna sto mi ne govoris da idem, da nastavim sa svojim zivotom i sto sam zarobljena u kolotecini koja pise tvoje ime...
Ne zaboravi da nisi znao ko si, ja sam ti rekla da si Petar Pan, ja sam ti rekla da te vetar vodi, da se plasim, jer znam, kao sto i jesam znala, da ce te oduvati najlaksi nemirac...
A ti?
Ti si mi onda, dok sam plakala, jer mi se rusi svet, koji je, medju svim tim strancima, bio ogranicen na tebe, rekao: vec me je oduvao najlaksi nemirac... Kao da si lik iz crtanog filma, koji sam licno animirala... Al’ sam htela tacno takvog, to je cudna podudarnost...
A ja?
Rekla sam ti: vrati se, podsetila te hiljadu puta da ces uvek imati nekoga kome mozes da se vratis, da te cekam gde god, I kada god…da mi je dovoljno znati da postojis…I jos hiljadu puta ti se zahvalila na bajci…kao da si ti stvorio tu bajku, kao da to nije bila nasa bajka…Dala sam ti preveliku ulogu I ti je savrseno igras! Svaka ti cast! I posle svega…I uvek…volim te…
A ti?
Tebe vetar vodi… Znas sta je najlepse kod vetra? On ima svoj sopstveni tok i niko ne moze uticati na njega, nikad ne znas kuda ce te odvesti...i kuda ce te vratiti... I vraca te sa recima: jos nisam otisao, ne gubi nadu...
A ja?
Ja se radujem! Iskreno, bolesno se radujem... Umalo me nisi ostavio bez teksta, ali ne, dragi moj, moras mnogo vise da se potrudis da mene ostavis bez teksta...ali...ne gubi nadu...
Stvorila sam te. Kreirala te u sebi kao neprolazni osecaj, kao neotklonjivi nemir, kao misao, kao sliku, kao rec, kao...vecnost... Stvorila sam te! Stvorila sam Frankenstajna! I volim ga... Eto ti sad...
A ti?
A ja?
A ti?
A ja?
A ti I ja?
Mozda jednom prestanem s pitanjima…
Ne gubi nadu…
Ne gubim je ni ja…
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Okt 2008 13:15
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
velike reci... hvala... drago mi je ako si stvarno toliko uzivala u mojim recima...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2008 14:25
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Tek tako
Pitali su,
ako ti je stalo,
cemu tvoje "ne"...
I hiljady zvezda
sa neba je palo
da objasni sve...
Pitali su
kako tako malo
moze biti sve...
Nista nisam rekla
i samo tek tako...
...ja znala sam sve...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2008 01:04
|
offline
- prater
- Građanin
- Pridružio: 03 Avg 2008
- Poruke: 58
- Gde živiš: Breda, Holandija
|
SVEZNALICA
Znam da sam vetru obećao
svo lišće koje može da nosi
u nedrima ranog novembra.
Znam da sam obećao sredi:
četvrtak će doći, što pre.
Znam koje sam boje krao
da pletem jutro
u tvojoj kosi,
znam zveket srebra
što sipa tvoj smeh,
ne vredi...
jer ćutanjem
ti znala si sve.
Znam,reči su
bestidno jeftine.
Kao rasuti biseri
laskaju sjajem jednako
i kralju, i snu,
i svinjama.
Kao na subotnjoj pijaci,
zovu te negdašnje istine.
A vreme nestaje u meni,
novembar, jutro studeno
u nebu, u tlu,
i u nama.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2009 14:19
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Molba
Samo otvori srce.
I oseti moju ljubav.
Ja te necu zadrzavati.
Samo, ne zelim da hodas.
Zelim da ti zlatna prasina mog srca
podari krila!
Zelim da znam da se smejes,
obgrljen mojom mastom.
Voli te tvoja vila!
|
|
|
|
|
|
