Pesma ostavljene

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

REKOH, JEDNOM


Rekoh sebi nije ona, i neće to biti,
rekoh nije to ta kosa, pozlaćenih niti,
niti oči, hladno plave, od sutona tkane,
ne ni lice što ostaje za poslednje dane.

Rekoh nema u njoj ničeg, ni ledenih suza,
nema srca da sakrije zakopčana bluza,
čak i sene brže idu od prilike njene,
bedne sene, mrske, jadne, pred njom zbunjene.

Rekoh ruke laži nose u dodire nežne,
kad diraju gluve usne što sede kraj nje,
moje uši čak ne čuše glasove joj setne,
jer su bili kao bedem što mis'o mi sretne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

POSLEDNJI U NOĆI


Sa vetrom u kosi, hodala je ona,
hodala polako pod senama grada,
mislim da je videh kako plače tada,
idući za zvukom ponoćnoga zvona.

Mrtvi behu noćas crni rečni vali,
same behu oči, one oči plave,
čekah novi minut da je zaborave
oni davni snovi što nju su mi dali.

I mada je druga, zadnja što će proći,
tom ulicom mračnom, bezimenom, jadnom,
ja znao sam tada, u trenutku jednom,
da bili smo sami, poslednji u noći.

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PESNIKOV SAN


Dođoše sa senama im zaboravljenih noći
crne ptice od ukletih snova,
a predosećaj kraja da možda će doći
Gospodara Reči obuze iznova.

To ludak se u njemu budi i urliče,
vapi za tišinom, ledenom, iz groba,
jurcati bi hteo po livadi svesti
mirisati bol, gaziti gorčinu.

Na posletku, ipak, zaspao je sam,
u sobi bez vrata, prozora i zvezda;
sanjao je snove o drugom čoveku
što ustat' će sutra, napustivši bezdan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

KĆI NOĆI


Baulja se mrak pod štiklama njenim
i odnosi zvuke k'o poziv na blud,
vetar briše ponos u očima snenim
grize i onako opustelu ćud.

Za njom šište zmije ledenoga jeza
što pusti ga talas na obalu baca,
za njom ključa usud labavoga veza;
pod ritama besno jezikom palaca.

Noćas je sretoh... zaustavih... rekoh:
"Možda znate krčmu... mornar ja sam, eto..."
"Ne brini se... tu sam", odvratila meko.
"Noćas nisi više do derište peto..."

Onda krenuh za njom, ja slučajni broj
i upoznah mrak k'o nikad do tada,
jer ona probudi sav nespokoj moj
da u meni više mir ne zavlada.

(...)

Proguta je jutro k'o nečisti san...
Na obali stojim umoran i sam;
ljudi nekud hrle, ja uz bojazan:
"Kud' li bejah noćas... da l' pijan... da l' sam..."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BESMRTNIK


Putniku kroz vreme činilo se tada
da previše brzo stižu dani jada,
da stigao nije još pogled da skrije;
zajedno u tami, lutali su sami.

Možda neke noći, daleko od ove
on sreo je oči što u snu ih zove;
plave oči neke, sad mu vec daleke,
plave oči njene, sad zaboravljene.

I reče mu tada, ta prikaza noćna
da htela bi sa njim ali je nemoćna;
pobeći je htela, ali nije smela,
voleti je htela, ali se omela.

Ostavi je tada i ode bez glasa
jer vide da njoj više nema spasa,
sa besmrtnim srcem, sa besmrtnim licem,
ne može se ići, ne može se stići.

(...)

Video ju je opet kroz vekova par
u licu neke druge, no bio je star
i jasno mu beše gde besmrtni greše,
što silnije beže, krug vremena steže.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

GLAS TISINE


Vratite mi makar taj trenutak tame,
pustite tišinu, tu kraljicu jadnu
i daću vam pesme što suze vam mame
i daću vam čežnju, i situ i gladnu.

Koja čaša vina, drukčije ne ide,
otrovaće srce, bolesno i samo,
i videće vaše oči što ne vide
one vatre strasti koje gore tamo.

Zar to jedan duh, vas, gospodo plaši.
pa dižete buku već hiljadu leta?
Od usnulog bića zveče zubi vaši?
Samo srca vaša njegova su meta.

Sada opet sami, pristaju u tami
ti glasići mali, ustreptala srca,
sada opet mogu klanjati se dami,
kraljici tišini, što u njima grca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DRAGANA


Već izjeda čežnja moja
reči ove, mrske, bedne,
tu se lomi tuga moja
još sa likom žene jedne.

Kradeš one sitne sate
kada više nikog nema,
hoćeš sete da te vrate
jer ti sama snage nemaš.

Već je kasno za te ženo,
druga nosi ime tvoje,
tuga, to je ime njeno,
ona greje srce moje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PROLAZNIK


Putuje vreme, putuje morem,
vidi gde gusar svoje blago krije,
pod trbuhom kita, u čeljusti psa,
iza sumnje onog što ostrva rije.

Putuje vreme i lovi planinom,
sa čoporom divljih, krvoločnih zveri,
hajka je za nadom, uplašenom srnom,
što korake hrabih odvajkada meri.

Putuje to vreme, od tada, i danas
i prolaznim smehom gleda što se miče,
ono neće stati, zastati, il' reći:
"Hej, čovece mali, slutiš li kraj priče?"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LICE ZABORAVA


Vidim lice, ono njeno,
tek sumrakom prevučeno,
plavi suton što mi maše,
k'o pijanom to dno flaše.

Plešu vetrom njene kose
i spokoj u smiraj nose,
gledam sete što je prate
koje neće da se vrate.

Nema glasa, ova žena,
samo igra slika njena,
u plamenu koji hoće
vratiti mi kap samoće.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U MRAKU, JEDNA ZENA


I stiže me nemir, praznog i bez volje,
i u tami začuh jedan glas što zove
sve šapate davne, sve šapate nove;
gurnu me unazad, u te dane bolje.

Te ponovo ona, svojim likom jasnim
rastera mi sene, loše sakrivene,
rastera i dane, loše umotane,
koji teku tako i znaju da kasnim.

A kasnih za sobom jureć' mis'o svoju;
predugo to lice gledaše u mene,
predugo su zore sa mnom bile njene,
i na kraju shvatih - živim pesmu moju.