|
Poslao: 05 Jul 2010 13:51
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 617
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Pesma iz prve
Eh da mogu da napišem
jedno pismo kao nekad
u kome bih rukopisom lepim
napisao da te volim,
al' ne mogu
jer lagati ne znam.
Eh da mogu da te slažem
da se ništa promenilo nije
i da briga nije došla
da me otme od tvog srca,
al' ne mogu
jer licemer nisam.
Što li nisam ja licemer stari
koji lepe priče znade,
koji priča lepe stvari,
a u stvari vreme krade.
Eh da nisam to što jesam
i da nisam tol'ko blesav,
ja bih sreću u svom džepu
zadržao da ne beži,
i pustio ne bih tugu
da mi zube pokazuje
i k'o besno pseto reži.
Ja sam ono što sam
i ne poznam drugog sebe,
ako sam i malo k****n
pa oduzeh vama vreme
izvinite,
nisam hteo.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2010 20:29
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 617
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Ja znam tvoje ime
Ja znam da živiš
daleko i blizu,
u dobrom i zlom,
u svakom atomu,
u svakom osmehu,
u svakom biću,
u svakom stihu.
Zovu te imenima raznim
i ovako i onako,
ali ti živiš meni,
u srcu mome
i zato znam tvoje ime.
Tvoje ime je LJUBAV.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Nov 2010 15:56
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 617
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Prenosim pesmu sa bloga ovde.
Nastala je na zadate reči, ali je uspela da mi pokrene sećanja.
O dedi
Zaborav preti da neke stvari
što behu davno uzme i baci,
dok ležim priča mi otoman stari
priče što pamte on i vrbaci.
Sa dedom bejah nekada ovde,
beše to starina poštenog kova,
više ga nema, a i koliba
se skoro ne vidi od korova.
Jedan je zid pao u stranu,
a krov odavno prokišnjava,
dah mi je stao kad videh sliku
mog dede kako blaženo spava.
Ja sam je slikao još kao mali,
a s dedom još sto čudesa beše,
sad ga se setih i mnogo mi fali
dok s bakom na nebu on valcer pleše.
|
|
|
|
|
|
