Volim kišu. Dete sam kišnog meseca, valjda zato i volim kišu.
Možda mesec u kojem sam rođena nema nikakvog značaja u vezi mojih emocija i svega što me dotiće. Možda ima. Ko to zna?
Pre nekliko godina kiša je padala u decembru. Bila sam u kući, u majici kratkih rukava.
Izašla sam na kišu, raširila ruke, pustila kišu da mi kvasi kosu, gole ruke, telo. Hladne kišne kapi su udarale moju meku kožu na vratu, licu, nadlakticama. Krupne kišne kapi, te decembarske noći, zarivale su se u moju kožu izazivajući nepodnošljivu bol. Suze su potekle kao bujica. Tvoj lik zamagljen, i jasan istovremeno, ostao je zarobljen u zavesi + kiše i suza
