|
Poslao: 06 Sep 2014 15:46
|
|
|
VREDIM LI LJUBAVI TVOJE
Istroših odveć vremena svoga
Lutajuć, tamom bez izlaza
Svo vreme oči me tvoje zvale
Molitve isplakane, uslišene od Boga
Do vrata me tvojih dovede staklom posuta staza
Konačno prigrlih stope male
Nije mi vreme ići, počinak ovde želim svoj
Da osetim svu snagu ćutanja tvog
Pružim korak stazom bez raskršća
Skramu gorčine da skidam sloj po sloj
Stignem do bistrine oka tvog zelenog
Nemoj da kloneš, sad budi čvršća
Na rame mi prikloni glavicu svoju mila
Neka me opiju mirisi najlepših hrizantema
Vrtova rajskih gde anđeo ti si beli
Podarim nežnost i ljubav koju si snila
Sve sam ti rekao, povratka nazad nema
Uradimo nešto što ranije nismo smeli
Ti me nisi klela i to me najviše jede
Da li ja vredim sve ljubavi tvoje
Posle svega zaborav nije prekrio sve
I ja sad plačem od sve muke i bede
Jer srce sam ti isekao na dvoje na troje
Vrede li išta sve moje molitve
Mukice moja, dušo moja mučena
Opet sam ti na srcu ranu otvorio
Klečim pred tobom stope ti ljubim
Ljubav tvoja da budem, ti moja jedina žena
Jedno za drugo Bog nas je dragi stvorio
Spreman rob da ti budem, da te ne izgubim
31.08.2014 god. U 23,18h Bulltony
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2014 15:47
|
|
|
PRESTONICA SRCA
Oj Kruševcu prestonice, kraljeva stolice
Dva dragulja zelena, prekrila sena,
usnula moja draga, ljubav moja, snaga
Rasina, mije joj lice, kraljice, milice
prigrlih nedra njena, boginja ili žena
osećanja moja naga, njena ruka blaga
Oj Radane , moj jarane, pamtiš li one dane
prvi pogledi sneni, svi nemiri u meni
srce od Boga na dar, moj nemar
gledah ko kišu od lane I prve rane
suza ukrasi obraz rumeni, natopi jastuk svileni
ljubavi mrvicu bar, ne gledah ko ženu već k’o stvar
Oj Prolome, stabla stoletna polome
oluje silne, bujice tvoje obilne
ljubav je setva I žetva, devojačka kletva
stižu tuge goleme, pola ti srca odlome
strasti servilne, zbog kurve umilne
nevera reže ko britva, živa je ljubav mrtva
02.09.2014 u 00,14h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2014 15:48
|
|
|
SAM NA PUČINI
Sam pao sam ubio, vrata hada otvorio
Ne bi’ jada bilo sada, izgubljeni ključevi od grada
Most i katanci, zaboravljeni stari znanci
Kako nisam shvatio, da sam iskreno ljubio
Da li još tinja nada, ili me mami senka hada
Upregnuti vranci, mračni duboki klanci
Dva života na probu u poznom dobu
Pokajnik moli, slamkom spašava život goli
Gospode milosti za grehe iz mladosti
Zatvoren u mračnu sobu, kao u grobu
Rana bez soli, mnogo manje boli
Predrasude i gluposti, priliku propusti’
Sve tvoje reči grube u srce zarivene zube
Pravo ti ne pobijam, grešnik sam znam
Ne želim žrtve ni glave mrtve
Oni što iskreno ne ljube, moraju znati da gube
Od izdaje šta dobijam, na pučini ostajem sam
Kakve mi behu setve, takve mi i žetve
05.09.2014 u 17,14h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2014 15:49
|
|
|
KAO BROD NA HRIDI
Život mi se čini kao brod na pučini
bez cilja tumara, vođen bez kormilara
bure ga razne nosile, morima prkosile
ostavljen sam na hridini, ne marim, ne brini
ognjište gasne bez žara, ljubav zbog nemara
plačne me oči prosile, moralne norme se kosile
Gole staračke grudi, bure šibaju, studi
sidro usput izgubio, pijane kurve ljubio
jedra spuštena iscepana, lutanja bez reda i plana
kraj mene prođoše ljudi i neljudi pa normalan budi
more rakije popio, više pijan no trezan bio
biserna školjka svih okeana, najljuća rana
Nemoćnog plaše me bure,da me ne dokusure
grešne misli sve češće prate u prošlost vrate
sanjam oči njene, zelene, voljene, ostavljene
šta znače reči šture, aveti prošlosti kad jure
izgubljene godine, dane i sate, suze ne mogu da vrate
nit’ ljubav žene, davno već davno izgubljene
05.09.2014.god u 23,21h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2014 15:56
|
|
|
ČESTITKA TVOJA
Živeli lafe, kreni ka stotoj
Toliko ti želim, to ćeš doživeti
Od proleća ovog zasad dosta
Počinak nek ti krasi slavuja poj
Druga sunca nećeš smeti gledati
Sem mene drugog nećeš imati gosta
Moja će ti sveća puta osvetliti
Postelja meka u san ušuškati
Ime ćeš mi tiho prošaptati
Usne moje nežno celivati
Dodir meki krilima snagu dati
Sem za mene , za druge nećeš znati
Hvala ti mila, za tople reči
Kao senka će, da me prate
Sve praznike moje da krase
Ne postoji niko, meni preči
Da mi se tvoji koraci vrate
Još čekam kraj staze naše
21.08.2014. god. U 22,30h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2014 15:59
|
|
|
KRČMA S 3
Neću više u tu krčmu ići
Previše je poja u šumarku
Žubora potoka u brzaku
Neću više tim vratima prići
Društvo tu je, a ja sam u mraku
Čujem tihu muziku laku
Neću više, jer srce će stati
Susretom ću ponovnim pasti
Meki dodir nežne ruke
Ponor smrti ću spoznati
Osmehe joj neću moći krasti
Muk, a meni uši pune buke
Neću više, a srce će da se kida
Sve gora zelena, šumom da me mami
Svi se leče, a ja tu umreću
Moje rane nema ko da vida
Nema kraja mojoj drami
Neznana, nezvana ubi moju sreću
Neću više, u glavi se muti
Jer kad stolu kao lađa priđe
I na mene svoju senku spusti
Kad prozbori ili kad ćuti
Zvezda s neba kao da siđe
Dobar dan kad izusti
25.05.2014.god. u 0,33h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2014 23:27
|
|
|
OSTANI SA MNOM
Plodna polja zelena, slika pred očima njena
sve se jadna za drugom nižu, puštam da me prestižu
ostani sa mnom ja molim i Čorbina, Bože koliko je volim
imena dogovorena, moja voljena žena
stare mi rane ližu, crvi po gnoju gmižu
branim životom golim, dok ne klonem i obolim
Crne me nemani gone, poslate od samog sotone
još iz davne prošlosti kad zgreših bez milosti
grudi mi kidaju, krv piju mira ne daju
Bože podari mira za one, od greha što bi da se sklone
odavno u žalosti, od studeni promrzle kosti
zbog greha što sna nemaju, utehu tvoju trebaju
Reč njena blaga, kad javi se moja draga
od samoće brani, melem na rani
prizivam je mislima mojim, hoće li čuti čudom kojim
dajem sva svetska blaga i nek ide sve do vraga
svi tamni dani kao gosti nezvani
još samo za nju se bojim i volim svim srcem svojim
07.09.2014.godna Sv. apostoli Vartolomej i Tit Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2014 23:28
|
|
|
PESMA MOJOJ DRAGOJ (PROLEĆU MOM)
Noćas sam u takvom raspoloženju
pesma me neće, niotkuda rime
iznenađenje je ispada, uvek njeno
srce u nekom čudnom deljenju
radost bih da podelim al neznam s kime
u grudima se stislo, njoj prepušteno
Trenutak priče natopljene medom
baršun reči uz poneki osmeh
pamet mi stane, neznam šta reći
slatka reč, suza, osmeh i tako redom
poželeh zagrljaj, poljubac, greh
srušio buh sve barijere ka sreći
Pesmo moja, njoj na dar ideš
moram joj reći koliko srećnim me čini
da tonem u ponor očiju u osmeh njen
al’ molim te nemoj sad rime da prekineš
do kraja ćemo biti dobri i fini
sačuvati čednost, vrt zabranjen
U san tonem, pokušavam sliku sačuvati
oblakom plovimo zagrljeni
roj zvezda svetluca u njenoj kosi
hoćemo li tako svitanje dočekati
sami od drugih zaboravljeni
kao cvet na jutarnjoj rosi
09.09.2014 god.u23,19 h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Sep 2014 23:19
|
|
|
RAČUN
Noćas htedoh ranije leći
da se prepustim mirnim snima
nikad ni pomislio ne bi’
da ćeš nešto tako reći
da se stidiš pred svima
da ne možeš oprostiti sebi
Znam da je moj greh veliki
hoćeš li ikad oproštaj dati
još krv teče iz tvojih rana
što slomi me strah toliki
ne znam da li ću ikada saznati
gorčinu isplakanih dana
Umesto radosti, očiju plačnih
na počinak ja krećem
al’ ne brini sve ću podneti
platiću račun dana grešnih
Ako već želiš neću da šećem
ulicom tvojom, slomljeno krilo ne leti
Šta li me već sutra čeka
hoćeš li me ponovo zvati
ili će dan u iščekivanju proći
hoće li reč, konačno nežna i meka
barem varlljivu nadu dati
da će dan pomirenja doći
10.09.2014 god.u 23,11h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2014 15:37
|
|
|
Napisano: 15 Sep 2014 22:09
PRIČA MEDOM MAZANA
Da li me je zvala il’ me nije zvala
biće najpre da se meni snilo
telefoni danas po sto puta zvone
pričaju se glupe priče, rekla, kazala
dabogda se nikom ne dogodilo
čekajući nju, moje srce klone
čekaj malo, pa da, zvala je na kratko
osula rafalom, zasula bujicom, što više da kaže
I.. ćuti, sačekaj, sad ja pričam, nešto ću ti reći
ko slavuj u proleće zacvrkuta slatko
pa ko lebac priču medom maže
glasić joj treperi, nigde kraja njenoj sreći
sva je priča u tren stala, tako mala
tišina zavlada, ja u čudu snađen
iznenada puče veza, šta li se desilo
ne rekoh joj da je volim, ko da nije zvala
suzu pustih, ta i nisam od kamena građen
a možda se meni samo učinilo
15.09.2014 GOD. u 22.02.h Bulltony
Dopuna: 22 Sep 2014 15:37
...,..,..,
|
|
|
|
|
|
