Poslao: 22 Sep 2014 15:39
|
|
SAMO NEŽNO
Nežne reči srcu gode
zato molim nemoj grubo
meni lično mnogo znače
gruba, srce ko koplje probode
samo slatke moja ljubo
svaku grubu ti otplačeš
skupi hrabrost, progovori
kaži glavi da ti srce ljubi
ko da si se ponovo rodila
za ljubav se srcem bori
zbog nje čovek glavu gubi
ti si svoju već usnila
srce moje samo za te bije
kap vodice na tvom belom dlanu
koju čuvaš ko zadnju kap krvi
kada ljubiš to zna da opije
sve vrline vidiš, a ni jednu manu
nedaj tuga srce da ti smrvi
21.09.2014 god u 00,02 h na Malu gospojinu Bulltony
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 22 Sep 2014 15:40
|
|
POD OBLAKOM
Iznad zemlje pod oblakom
isčekujem, kada će mi reći
da zazvone u glavi mi zvona
sve polako korak za korakom
nadajući nekoj boljoj sreći
da u snove moje svrati ona
da uzme me bar za svoga roba
da je gledam i ponizno služim
u stopu je pratim kao sena
uteha mi bude bar pod stara doba
učiniće robu život dužim
jedna slatka rečca njena
koja bi me u oblake digla
tako snažna da dušu ogoli
srce moje treperi i čeka
od Gospoda poslata samo meni stigla
da me ljubi, ko svoj život voli
reč slatka, topla, meka
20.09.2014 god u 23,17 h uoči Male Gospojine Bulltony
|
|
|
|
Poslao: 06 Okt 2014 00:46
|
|
Napisano: 22 Sep 2014 15:42
VAŠAR NA MALU GOSPOJINU
Grad okićen, osvanuo
ushićena žuriš i ti
samo kosu još popravi
dugo čekan, a ko da je banuo
moraš danas dobro biti
vašar je, tvoj grad slavi
još razgovor da obaviš
jer te čeka drago biće
odcvrkućeš reč, dve s njime
onda možeš da proslaviš
i popiješ slato piće
i ne tuguj ni za kime
vesela ti danas budi
rek’o ti je da te voli
mislima te uvek prati
ničemu se sad ne čudi
stare rane najbolje je, preboli
on te ljubi, trebala bi znati
od umora kada kloneš
punih ruku kući kreni
i u svoju sobu se zatvori
četkicu u ruke dok ne svaneš
što je ružno u lepo promeni
neka muza progovori
sa danicom u postelju kreni
sve čaure kad si ispraznila
zavesicu na prozor namakni
makar sat dva slatko dremni
pospremićeš sutra što si razbacano ostavila
i dok ploviš oblacima nežno me dotakni.
20,26 h 21.09.2014 god.Mala Gospojina. Bulltony
Dopuna: 06 Okt 2014 0:46
TRAG U DUŠI
Trag zakopan u duši
s ciljem zaborava večnog
obrisati lik iz sećanja
susret, ko kulu od karata sruši
prekriše nas zvezde puta mlečnog
čin našeg ponovnog rađanja
zaiskriše iskopnele mi oči
u trenu muk, neverica
minulo je trideset šest leta
isplakane neprospavane noći
borama već prekrivena lica
srcima našim ništa ne zasmeta
Poljubac, nož posred grudi
otvori krvavu ranu staru
ruke nam se tek dodirnuše
još neverica u srcu zastudi
za susret ovaj dao bih i zadnju paru
planuše srca, uzburkaše se duše
Po sećanju kopam svom
kad ćup zakopah netragom
u susret varljive zvezde krenuh
ubrzo brodolom, potpuni slom
godinama tragah za izgubljenim blagom
java li je ili san, na tren se prenuh
Osetih plimu bujicom kako nadolazi
bubnjevi u grudima poludeše
lažno se smešim, a srce mi plače
propušteni vozovi, vreme neumitno prolazi
oči njene zelene opet mi se smeše
osećam da je volim još više, još jače
nehatom pocepah nam srca oba
znam, kajanjem oprost kupiti ne mogu
previše suza tereti dušu moju
evo pretvoriću se u najponiznijeg roba
kajaću grehe, na kolenima moliti se Bogu
samo da povratim ljubav tvoju
00,04h 06.10.2014 Bulltony
|
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2014 17:50
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
iz arhive
LEPOTA UMA
Sav sjaj i raskoš
Lepote svoje, mile draži
Svu svoju ljupku čednost
Ako život staviš na doboš
Divotu svoju umom pokaži.
Um je ljudska najveća vrednost.
Prolazne stvari kao kometa
Lepota vremešnim dobom sagori
Tek malo il’ ništa traga ne osta
Bistrina uma beskrajnog je dometa
Kad srce umom progovori
Lepota nema milijeg gosta.
Suvom lepotom tek oči napajam
Sjaj uma, srce i dušu mi puni
Ono što nemam, novim nadomeštam
Lepotu lika od uma razdvajam
Staze su uma srca harpuni
Krasotu uma u dno srca smeštam.
Bistre su oči potok plitak
Dubina tamna mene očarava
Ljubav je prava veliko čudo
Pametne oči pravi užitak
Um ko lepota nikad ne zavarava
U lepotu uma sam zaljubljen ludo.
Nikad ne reci da ljubiš
Ono, što na prvi pogled si sreo
Jer ljubav je večna i trajna
Prebrzom reči možeš da izgubiš
Nekog kog žarko si želeo
Čarobna um je večna beskrajna.
28.10.07 Bulltony
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2014 23:27
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
OPET SAM SE O LJUBAV OGREŠIO
Još ližem tešku ranu
za nove susrete nisam
zatišje kao pred buru traje
ili iz noći krećem u susret danu
što bi rekli tu sam disam
novu mi slamku spasa daje
Što li joj u oko prst turi’
kako se sad opravdati sebi
u par dana ostarih za vek
kad jezik pred mozak požuri
da prećutah oplakao ne bi’
šta li me čeka sad tek
Još ne okajah ni stare grehe
novu ranu srcu joj dadoh
grešna duša, ko pijan da sam bio
od kiše suza, krijem se u senku strehe
već kad kasno bi, saznadoh
opet sam se o ljubav ogrešio
Gde će mi duša, u raj sigurno neće
rana preko rane još teže zaboli
sad krst na leđima da trpim
duša mi u paklu sagoreće
ranih je, a ona me toliko voli
kako pocepano srce da zakrpim?
23,18h 12.10.2014 Bulltony
|
|
|
|
Poslao: 14 Okt 2014 22:20
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
A JA SAMO ŽELIM
Dođosmo do faze zabrane naredbe
Uz sve to počeše otvorene pretnje
ćutim ko zaliven, neznam šta da kažem
svaki razgovor k’o dramske priredbe
slike nema, a prisutne tonske smetnje
da, da, sve sam razumeo, lažem
A ja samo želim nežno da je ljubim
da namirim vreme koje mi promaklo
da se davim u očima dubokim, zelenim
al’ osećam kako bitku polagano gubim
kako srce nadima se i puca k’o staklo
beznadežno ljubim, patim za osmehom njenim
U tlo tonem, razum me napušta
moje nade već su pogubljene
za sve grehe krvlju svojom plaćam
u prah se rasprši moja ljubav sušta
izmiču mi, nestaju, usne neljubljene
ja i dalje mislima u prošlost se vraćam
Šta raditi, plakati, gorke suze liti
beznađe me mrvi, nigde budućnosti
nema medicine što može pomoći
rekla mi je, moja nikad neće biti
život s mukom, bez malo radosti
nikad neću prebolet je moći
22,13h 14.10.2014 Bulltony
|
|
|
|
Poslao: 17 Okt 2014 16:58
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
Kritika za dve moje pesme na Face book-u; PRESTONICA SRCA i SAM NA PUČINI koja me je obradovala i raznežila. Veoma sam joj zahvalan i odlučio sam to da podelim sa vama.
"divno dosta sete i secanja, sazreo si kao pesnik,tek kad covek oseti tugu inspirisan je za najlepsa dela , ljubav, mladost i ushicenje su manje emocije po intenzitetu na samog citaoca. Volim tvoj stil, ustvari volim tebe, mog druga, i sve sto iz tvog pera izadje i ostane na papiru Samo nastavi, i nikada ne odustaj od pisanja, jer nema lepseg Bozijeg dara u coveka, no recima moci opisati stanje svoje duse, i jos biti hrabar pa to podeliti sa drugima. Ljubi te tvoja Niksi"
|
|
|
|
Poslao: 17 Okt 2014 21:20
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
NAŠA STVAR
Kako li je on uspeo, tvoje srce da osvoji
meni to nikad nije polazilo za rukom
enigma koja me prati, evo, ceo život,
a tako su me kidali čarobni osmesi tvoji
svi pokušaji moji opterećeni mukom
šta mi sve priredi, moj život, skot
A sve bi to prosto i jednostavno bilo
da za mnom nije igralo srce tvoje
zbog čega tako, to me najviše čudi
šta se sve iz ljubavi naše izrodilo
pocepana srca naša na dvoje na troje
kako smo to pod stare dane tako ludi
Prokapala stara rana, još nije zarasla
vraća pod teške, olovne oblake kišne
sad moram spašavati ono sto se da spas’ti
uspavana osećanja, probuđena, narasla
ne, ovo ne smem pustiti, da čeka više
moram, prosto ja moram, od njega te krasti
Čime to zasluži da pije sa očiju suze tvoje
kad to pravo od Boga pripada samo meni
da u haljini beloj na rukama donesem te pred oltar
to mesto u srcu tvom pripada meni, ono je moje
ne vraćaj se u prošlost, put srca hrabro kreni
ljubav se naša, nas tiče, samo je naša stvar
21,10h 17.10.2014 Bulltony
|
|
|
|
Poslao: 17 Okt 2014 23:49
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
MILO MOJE
Stvari, milo moje, ovako stoje
ja tvoju majku ludo, ludo volim
i nemoj da te “laže”, voli i ona mene
nije to od juče, odavno već to je
sad kad sam je ponovo sreo hoću da obolim
da umrem zbog meni najdraže žene
znam da je u košmaru ludom sad
i da se dobro ne snalazi baš
da i njena stara rana, krvari, boli
reč tvoju da čujem sam rad
premda uglavnom već sve znaš
još možda ovo da mi je rekla da me voli
proklete skrupule od morala
patrijahalnog vaspitanja smo žrtve
oboje platismo previsoku cenu
život bih dao i ona bi svoj dala
da normi nema da su pokopane, mrtve
zbog njih ne ljubih voljenu ženu
Čujem, da ti si na našoj strani
da je razumeš i da je hrabriš
Bože mili pa mi je volimo isto
rekao sam joj da tek dolaze naši dani
da nikad nećeš da joj zabraniš
da me ljubi jer srce je njeno čisto
Duše naše , nisu nikako grešne
nama drugi naneše preteške rane
čije li grehe morasmo da platimo
sudbine tužne, nimalo smešne
kao svetinju čuvam uspomenu na naše dane
čije nas suze terete da moramo da patimo
Sudbina ista i tebe nedužnu muči
srca nam naša zbog toga plaču
dokle će crna kob da nas prati
čemu to život treba još da nas nauči
dal’ srca naša u krv i suze moraju da se umaču
koja nas kletva progoni, hoćemo li saznati
Obećao sam da neću te zvati
težak teret je na plećima mojim
pupoljku prolećni, najlepši cvete
ime ti birasmo ja i tvoja mati
prećuti, nemoj joj reći, slučajem kojim
boji se izgubiće te, slomljena krila ne lete
23,42h 17.10.2014Bulltony
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2014 21:32
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
KRICI
Kako sad prići sreći, zlu uteći
sačuvati razum zdrav, ostat’ prav
I uz to vrt cveća do jeseni od proleća
poverenje dragog steći, laži prag ne preći
zauzdati svoju narav, kad nisi sav
I kad je ljubav kao sveća, goreća
Kao u srce zaboden trozubac, nežan pljubac
podseti na mladost, prvu devojačku radost
aveti prošlosti, što srca lome bez milosti
na pile ranjeno ustremljen kobac, surovi lovac
traži najmanju slabost, da iskali surovost
slama ti krhke kosti, osveta za greške prošlosti
Ulice mračne i puste, magle ko testo guste
krici zapomaganja, vapaji teškog stradanja
pločnike žarom posute i sve zametene pute
reč odbrane da ne izuste, u propast te hladno ispuste
sa strane s podozrenjem gledanja, bez kajanja
razum ti zdravu pomute, moralne norme krute
21,25h 27.10.2014 Bulltony
|
|
|
|