|
Poslao: 21 Jul 2015 23:26
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
BROD BEZ POSADE
Otkači se lenger sa bitve konop spade
pučina me sebi od obale vuče
kao brod bez posade, bez kontrole
tumaram surovom pučinom bez nade
ostavljen odbačen, srce mi prepuče
nakupilo se rana i sve me bole
Zao duh iz boce pozivnicu šalje
magla prekrila put neznam gde ću
bez kompasa gde su sever i jug
upadam surovoj sudbini u ralje
u ruci još držim zagaslu sveću
šta beše voljena žena, šta drug
Pustite me samo, da me bure nose
moram srce i dušu pročistiti od jada
zaveta ćutanja proć svu katarzu
ne miluju me oči njene, ne mrsim joj kosu
gluv za sve reči ostajem od sada
molim se za milosti punu, brzu
Koja će u tišini na drugu obalu prevesti
obrisati tragove stopa kojima idoh
prah kostiju mojih prosuti niz vetar
sva saznanja mog postojanja zamesti
ne dade mi se, a samo da ljubim htedoh
bar da mi dušu oslobodi, pusti je u etar
21.07.2015 god. u 23,23h Bulltony
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 27 Jul 2015 16:18
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
САСТАНАК НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ
Онда састанак на Тргу Републике
ти одреди у које време да се видимо
чекај шта иде на Миријево, који број
27 и 27Е, на прозору промичу слике
састанак у пола десет, идемо да радимо
речи ко мед да лију, пчелица рој
Волим ту твоју енергију, дивна си
две такве мајка још родила није
ослонац, камен стамен, равнотежа
преведи ме преко понора, спас мој јеси
корак не могу даље бојим се провалије
лепоте, као ружа, као роса јутарња свежа
Без мача сам, а ти ко Гордијев чвор
не знам да решим ребус, који ми стављаш
живот ил' смрт, љубав ил' мржња, шта је прече
Анђео бели сам или пакла ђавољи створ
искушење нудиш, еликсир вечности приправљаш
неопрезна реч горе но мач зна да посече
Рај блажени и пакао границом се деле
увек сам се питао докле смем отићи
вртови цветни ил' казани кључали врели
судбине срећне и несрећне црне или беле
волео бих знати са које стране могао бих прићи
дал вечност животу дају рајски плодови зрели
27.07.2015 год. у 16h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jul 2015 22:52
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
САМО КАЖЕМ
Није да се жалим, само кажем
да ми много фали што се не јавиш
самоћа једино друштво ми прави
стварно, немам потербе да лажем
тишина као кад камен у уста ставиш
као губитник своју пропаст кад слави.
Не бих сад да приговарам ишта
само реч да чујем макар и клетва била
драже су ми ране тешке од безнађа
везаних очију стављен на сред стрелишта
а ти као да си баш све заборавила
тишина најцрње сумње рађа
Дал срце моје на пробу стављаш
чежњом би рану да му направиш
дубоке ожиљке на грудима носим
чаробне еликсире у потаји справљаш
док задњу искру отпора не смрвиш
глежњеви гвожђем оковани, за милост просим
Ја таму своју волим, још она наду ми даје
зрак сунца бојим се истину ће да оголи
окове своје љубим суровости твој се дивим
живимо у световима бедним, ко још за туђе јаде хаје
дан светли у мени је умро, срце препукло од боли
још једино у стиховима својим живим
27.07.2015 год. у 22,50 сати Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jul 2015 21:00
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
RASKRŠĆE
Dođe i to vreme kad rekosmo jedno drugom zbogom
bez velike priče, rastasmo se u tišini, leđa okrenusmo
jedno drugom, svako svojim putem, k'o da se ne znamo
prašnjavom se stazom vraćam, sve nogu pred nogom
i razmišljam gde se pogubismo i gde se denusmo
vraćat se ne mogu, napred ne smem, šta me čeka tamo
Koja kap je vrh čaše prelila, pokušavam prizvat se pameti
nisu međe drugi preorali, svak je kovač svoje hude sreće
klip u točak svak bi da ti stavi, nemoj slabost nikad pokazati
život ovaj prepun opasnosti, svak bi hteo da pripreti
teret sudbe na plećima svak svoje izneće, il umreće
grešku svoju da ispravi nikad neće korak da se vrati
Na raskršću svako svojom stranom krenu, ne misleći
kol’ko je za sobom ostavio rana, svoja briga preča svima
bujice nam puteve raznose, iza nas ostaju pokidani snovi
zlo na vrata kad zakuca, možemo l´ se ponadati sreći
šta ostaje iza zatvoreih vrata, da li sreće bar još malo ima
posle svake noći jedan život mladi jedan život novi
čemo tolika neodoljiva želja da iza sebe zatvoriš sva vrata
šta želiš time da uradiš, hoćeš nešto važno da sačuvaš
ostavi bar za one koji te vole, kojim nešto značiš
dašak vetra da prostruji, pokopaj sve sekire rata
prestani već jednom cipele koje te žuljaju da obuvaš
daj malo sunca, počni već jednom srećom da zrčiš
29.07.2015 god. u 20,52h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jul 2015 23:43
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
PESMA STARA
Nisam ušao s namerom nekom
samo sam jedan lek kupiti hteo
osmeh čaroban, kroz šalter pogled
zaledih se, reči ne teku ko rekom
odmah pomislih da li sam ući smeo
možda sam trebao ostati napolju, ispred
Nestalo nam, zvaću našu apoteku u Pančevu
poslaće mi najkasnije za dva tri dana
kod njih tog leka još uvek ima
osetih toplinu, svetlost sunčevu
krv kako mi ističe, još jedna rana
drhtavicu kako me obuzima, jeziva zima
Kao da je osmehom hrabrost htela dati
glas kao muzika, kao nežna violina
poželeh istog trena ime da joj znam
kako bih te anđele mili mogao zvati
moje je ime tako retko, zovem se Korina
decenije prođoše kako poželeh srce da ti dam
Korina Korina, u ušima odzvanja pesma stara
emocija prepuno srce je moje
vraća me u neka mladalačka vremena
kad grudi goreše od ljubavnog žara
neba nam prekrivaše dugina boje
zanemeh, gleda me prelepa žena
Možete li mi ostaviti brojj telefona
čim stigne, mogu vas pozvati
kao hipnotisan brojeve sričem
pokida končiće, polupah lončiće, gleda ona
hoću li kroz vrata izaći znati
kako ostati priseban kad jedna drugoj sliče
31.07.2015 god. u 23,41h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Avg 2015 18:56
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
SVE I DA SAM...
Sve i da sam bio tu, ništa se promenilo ne bi
ista bi se sunca rađala, kao i kod mene što su
iste bi nam zvezde nebo prekrivale, kad već
nemadosmo hrabrosti prići,ti meni ili ja tebi
kad je prilika data, kada se nebo zvezdama prosu
taj jedan korak mali nismo ni jedno znali preć'
Hej Prolome stoletni što po gromovima ime nosiš
opet sam tu i slušam tutnjavu kako brdima odzvanja
gledam munje kako nebo paraju, jedna drugu stižu
džaba ti sva tugovanja, kad nisi znao da je zaprosiš
glas koji često čujem, koji me godinama proganja
sam u svetu svom, uspomene se jedna za drugom nižu
Godina prođe kako susretom otvorismo stare rane
ni sad se ništa promenilo nije, granice ostaše iste
sve smo porušili, ostale su samo senke i uspomene
sad shvatam, ništa nam ne može vratiti pogubljene dane
u svesti samo tragovi jedne ljubavi, iskrene i čiste
što me večito prate, oči tvoje prelepe zelene...
03.08.2015 God. u 18,54h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Avg 2015 22:38
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ŠTA JE HTELA
Baš je smela mala Lela
morala je prvi korak napraviti
nije htela prepustiti zaboravu
mada ne znam šta je htela
možda samo, malo zabaviti
u srcu napravit' poplavu
Eh ludice moja lepa
takav korak samo tebi sliči
u zapećku nе voliš biti
misliš da ljubav nije slepa
što nisam junak u celoj priči
smem li ljubav sniti
Već sam ranu dao šiti
popucalo, krvi bilo
hoćeš opet da ga raniš
ne diraj, opet će krvariti
taman malo zacelilo
izgleda, ti bi da me sa'raniš
Taman mislih zaboravu dati
emocija ravnotežu uspostaviti
taknula me, sve srušila
đavolica, hoće rane preorati
poraz moj proslaviti
Lela, Lela, moja mila
03.08.2015God. u 22,29h Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Avg 2015 23:25
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ЉУБАВИ МОЈА СТАРА...
„Љубави моја стара, увек је било неспоразума“
стиже порука после тешког и мучног разговора
питам се, да ли је тако баш све морало бити
заљубљен ко погубљен остао без трунке ума
још увек волим, а друга страна без одговора
од љубави велике остало је још само снити
Сад тајац у глави, узалуд потрошено време
као гумицом обрисани трагови мог постојања,
а снови њени, шта је са сновима њеним сада
деценијама већ на плећима носим љубави бреме
неизвесност ме јела горе од тужног сазнања
од љубави велике не остаде ни најмања нада
Стани мало ако Бога знаш, мислиш тако иде
само пожелиш и део живота више не постоји
моје су ране само дубље, никад зарасти неће
уз несрећну љубав мука ти дође као приде
инатом сан не долази нити се платно само обоји
на сву муку сам пристао због зрна среће
Како ти воља, можеш се одрећи свега, жртва
чврсте одлуке своје, покопана срца, заборави
шта са сновима, кад нам се очи ноћом сретну
дубоко у срцима нашим живи, није мртва
љубав наша, болује али ће кад тад да оздрави
јер и камена срца пусте по којуу сузу сетну
05.08.2015 Год. у 23,23 сата Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Avg 2015 01:14
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ДА НЕ БИ БИЛО
Скупило се много тога испод грудне кости
доста је већ речено ал опет оста недоречено
све своје карте сам ставио на сто, сад чекам
поодавно већ али од тебе нема добрих новости
слутим као да желиш рећи да све је свршено
ја ћутим, бујица твојих речи, ко надошла река
„Да не би било и увреда, најбоље да ућутимо“
оставимо најискренија осећања у срцу да ћуте
претежак терет на плећима нашим, притиска, дроби
бојим се убиће нас, хајде да за тренутак, уснимо
спустимо сидро и једра, оставимо бесциљне путе
снагу док повратимо јер живот је на вечитој проби
Већ сад ме прожима језа, хоћу ли сусрет преживети
хоћемо ли се у тишини мимоићи или ћеш сурова бити
знам да би најбоље било да то све изостане јер осећам,
претежак камен везан око врата у бунар ће ме понети
тињало је, сад већ пламеном гори, тешко је угасити
отворен пут без повратка, а немам ни где да се враћам
07.08.2015 Год. у 01,12 сати Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2015 22:47
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
КАД ТЕ УМОР САВЛАДА
Кукавице умиру сваки дан, храбром се једном деси
шта би са срцем које је тражило да кућу запалим
да напустим град и жену коју сам довео и волео
ја сам још тад умро, а ти сад на мом месту јеси
кућу запали, остави онок ког си волела, да захвалим
или прокунем дан кад се сретосмо, кад сам оболео
Откуд сад храбрости да напустиш кукавичије гнездо
да гиздава и мисрисна са плетеницом у провод кренеш
очајнички покушај да себи докажеш храбро срце
срамотно остављен, ноћас у дрштву са својом звездом
можеш ли да заспеш, да ли се ноћу из сна пренеш
када те умор савлада, свећу да упалиш, једно палидрвце
Шта човек да уради кад само један избор има
ти сад по први пут газиш по стазама које ја прођох
имам ли ти право рећи да сам погршио још тада
да сам цео живот проживео у грдним проблемима
несвестан да ли сам се вратио или на пут тек пођох
ја што имадох све рекох,а ти сама закључи сада
08.08.2015 Год. у 22,36 сати Бултони
|
|
|
|
|
|
