|
Poslao: 31 Mar 2007 13:21
|
offline
- Pridružio: 09 Avg 2006
- Poruke: 105
- Gde živiš: ... Mlecni put, Mala kola bb
|
Cao Ella!
Nisam mislio da je smisao price, ne daj Boze glup - vec sam mislio na stil...
Nije prica izgubila "sjaj"...
Jasno uocavam neke nedoslednosti u formi i stilu... Prva polovina mi se svidja, a ostatak je kao size neke sapunice... hahahaha.
Nadam se da ce uz par prepravki sve biti bolje!
Hvala na ohrabrenju!
Dopuna: 30 Mar 2007 1:39
Ponovo ja... Kajem se sto sam uopste postovao ovaj tekst. Zaljubljeni covek NE UME DA PISE, upravo zato sto ne moze da stvori razumnu distancu izmedju svog "racionalnog", misleceg bica i svog emocionalnog bica. Ali - sta je tu je!!
Dopuna: 31 Mar 2007 3:02
Volimo se kao ludi... ceznemo za zagrljajem kao alkoholicar za casicom rakije, narkoman za dugo zeljenim heroinom... sve je normalno i sve je propalo.
Sve je gotovo. Ludilo vlada, ludilo u pravom smislu te reci!!!
Odrekli smo se Isusa i prisvojili drugog, plasticnog high-tech boga, zahvalniji je...Toliko od mene, jer sam lud... Toliko od mene jer sam pijan, toliko od mene jer volim, iskreno volim, toliko od mene jer sam proklet... zaista proklet. Nada je prevazidjena, volimo, i kao kupac u supermarketu ocekujemo da dobijemo isti kvelitet za istu cenu. Mi smo potrosaci ljubavi...A voljeno srce, oci, slatke reci izgovorene na uvo, toplina voljene i nemirni damari njenog srca - su strogo zabranjene stvari , treba ih se bojati - zagadjuju asepticnu i jednoliku sredinu, rutinu koja je zakon nad zakonima... Dodje mi da vrisnem, da se pobunim protiv svega, ali moj glas ce cuti samo glupi konobar i pijana drolja za sankom, pijane kurve i uobrazeni pederi. Jadan moj vrisak... Seksi carape i cigareta zadenuta izmedju pozutelih zuba, jarkocrveni karmin i parfem koji me opominje da je nada uzaludna. .... Svet je veliki, ali ljudi su mali. Dodje mi da placem, ali nema ko da mi vidi suze... Od mene je ostalo samo secanje i nista vise; da, ja sam lud. Necu da ulepsavam ionako ruznu istinu... Secanje nas na kraju krajeva pokriva, umrtvljuje duh i ubija, ljubav nas oplemenjuje....
Dopuna: 31 Mar 2007 13:21
WOW... Iz ovoga se vidi da sam sinoc stvarno popio vise nego sto treba, ili vise nego sto pristojnost nalaze...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 31 Mar 2007 16:28
|
offline
- lija
- Građanin
- Pridružio: 14 Mar 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u njegovim mislima
|
Mislim da si u pravu kada kažeš da zaljubljeni čovek ne ume da piše… Ali nije zaključak da je njegovo delo loše, već samo zvuči pomalo kao, kako ti kažeš, sapunica. Ali to je ludost svakog zaljubljenika i zato se nemoj kajati. Evo, reći ću ti kako se ja osećam kada napišem jednu vrstu “sapunice”….
Osećaš li ponekad da stihovi tonu,
Da u moru reči ne prepoznaješ im boju?
Žuriš da uhvatiš poslednji talas, ali kasno…
Samo penušavi trag ostaje na pesku.
Tvoja pesma gubi oblik
I tako bezoblična putuje do dna.
Nemoćan si.. ne možeš je izbaviti
I žališ za već prosutim rečima
Koje nisu dostojne onoga što osećaš…
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Apr 2007 03:53
|
offline
- Pridružio: 09 Avg 2006
- Poruke: 105
- Gde živiš: ... Mlecni put, Mala kola bb
|
Da, uvek "zalim za prosutim recima koje nisu dostojne onoga sto osecam"... To je vrlo lepo receno. Ali, vidis, razlog tome je upravo ono sto sam gore naveo. Osecanja su tu, osecanja podsticu inspiraciju, ali je razum taj koji treba da ih ucini dostupnima sa obicnog lista papira ili, u ovom slucaju, sa blestavog kolaza boja na monitoru. Na to se mozda moze gledati i na drugi nacin, koji je vise ekspresionisticki... Mozda sva lepota onoga sto napises upravo zavisi od kontrasta i sukoba razlicitih osecanja koja te prozimaju u momentu dok pises, razmisljas, ocajavas (ili, u slucaju mog poslednjeg teksta - pijancis!). Analizirao sam sve moje tekstove na ovom forumu, i dosao do zakljucka da postoje veoma naglasene varijacije u emocijama... (Molim Boga da ti tekstovi ne zapadnu za oci nekog frojdovca, bicu interesantan slucaj... hahahahaha).
U svakom slucaju, hvala puno na korisnom komentaru, i nadam se da cemo nastaviti komunikaciju!
Dopuna: 06 Apr 2007 1:35
Toliko sam razocaran i depresivan da jasno vidim svoj kraj... Jedno veliko nista, nista prepuno emocija i dozivljaja, ali ipak - nista!
Dopuna: 07 Apr 2007 3:53
Mala noćna muzika...
Iznad svega, vrhunac svega i krajnja tačka svega je prolaznost... Ne postoji ništa mimo nje. Reči koje sada pišem je odavno progutala sveža dubina jutarnjeg vazduha prošaranog rumenilom zore. Sećam se momenata sreće i momenata tuge, i sada mi u jednolikom sivilu sećanja dve krajnosti izgledaju slično, gotovo isto. Kada se setim sreće, mislim o tome kako sam sada manje srećan, a kada se setim tužnih dana srećan sam što sam sada manje tužan... Veliki Gordijev čvor... Pandorina kutija, najbolje je - ne sećati se, živeti kao robot, nemati emocija, imati ostvarljivih prohteva i snagu bika da ih ispuniš. Ne voleti, odnosno - "umereno" voleti, voleti i kriti se iza velikog zaklona svojih laži, voleti sebe u drugom, voleti drugu osobu zato što ona voli tebe, to je formula uspeha, formula propasti i formula ništavila u koje svi tonemo. Groteskni odraz narcisoidnog sveta u ogledalu...
Ja
----------- Dopuna: 07 Apr 2007 3:51 ---------
Malo ljubavi...
Zelim samo malo ljubavi, malo srece i malo ludosti da mogu preci razdaljinu odavde do meseca (384000km)... Ja sam mesecevo bice, ne volim sunce, ne volim njegovu snagu. Volim mesec i njegovo tiho milovanje duse...Volim mesec jer on voli nas, koji nisu voljeni...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2007 04:11
|
offline
- Pridružio: 09 Avg 2006
- Poruke: 105
- Gde živiš: ... Mlecni put, Mala kola bb
|
Drago mi je sto ti se svidja, dajem sve od sebe :-) Meni se vise svidja "Mala nocna muzika...", kada pricice uporedim sa neke distance, ali o ukusima ne treba raspravljati! A meni je drago to sto se nekome svidjaju moje misli i osecanja koja izrazavam neposredno i bez "sminke"... ti kratki tekstovi su moj odraz, i odraz mog duha u tom momentu...
Dopuna: 07 Apr 2007 12:53
Hahahahahaha... Sada vidim zasto ti se svidja poslednje kazivanje: ti zivis na relaciji " MOON AND BACK"! Originalno!
Veliki pozdrav od Prometeja!
Dopuna: 08 Apr 2007 4:11
Pohvala Spasitelju...
Hvaljen bio, Isuse... Ovaj veliki dan docekujem s nadom i sa radoscu u srcu!
Osecam radost, veliku radost, ljubav, zelju, hrabrost, i sve sto si Ti hteo da jedno ljudsko bice oseca... Divna melodija se proteze kroz vazduh, opijajuca, pozitivna, tajanstvena... Tajanstvena kao zensko srce... Sve se budi, i budeci se nestaje. Slusam jeftine stihove iz zvucnika svog radija, pa cak mi i oni deluju svecano, smisleno i lepo... Osecam ceznju za voljenom, osecam tugu, i to me cini covekom, osecam ljubav i na taj nacin prevazilazim pojam coveka. Ljubav je... ljubav! Ne moze se naci definicija, to bi bilo ravno lupanju gluposti, budalisanju i mudrovanju... Za najlepse stvari u zivotu covek ne nalazi definiciju, i to ih i cini najlepsima. Kada bi se nasao neki pojam koji priblizno opisuje lepotu emocija, priroda bi okrenula vreme unazad, gravitaciju u suprotnom smeru, pa bi sve izgubilo smisao, dobro bi postalo lose, a lose dobro... Volim ovaj zivot! Volim stradanja koja nosi ovaj zivot, jer zivot je stradanje, patnja i ljubav, proporcionalna mesavina nabrojanog... Ljubav je zivot!
Uskrs, 2007.
|
|
|
|
|
|
