RECI

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PONEKAD


Ponekad pomislim da ne bih mogao
trajati bez tebe.
Ali mogao bih, zbilja.
Ponekad pomislim da ne bih mogao
bez tvojih očiju
(u kojima nevešto skrivaš sve ono što mi ne kažes)
Ali mogao bih, zbilja.
Ponekad pomislim da ni osmeh
ne bih imao kada ne bi bilo tvoga imena.
Ali imao bih, zbilja.
Ponekad pomislim da ne bih mogao
ni dan izdržati a da te ne pomenem.
Ali mogao bih, zbilja.
Ponekad pomislim da neću nikada
prestati da ti pišem.
Ali mogao bih prestati, zbilja.
Ponekad pomislim da neće nikada svanuti jutro
u kojem ću se probuditi bez tvog lika pred očima.
Ali u nekoj ludoj pretpostavci
ono bi i moglo svanuti, zbilja.

Jedino što se ja molim da se ništa od toga ne dogodi.


oktobar 2014

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IZA SEDAM MORA...


Iza sedam mora, dolina i gora,
iza sedam šuma; od sveg’ što se krije.
Tamo gde se pesmom budi svaka zora
živi princeza što se večno smije.

Kažu bajka to je deci što se zbori
kada snovi beli od postelje lete.
Tamo gde se princ za ruku joj bori;
gde svačija mašta svoju javu plete.

Ali prođe vreme, godine potamne
nevinu nam veru u ljubav i čudo,
prisećajući se samo na te davne dane
ko nešto detinje, nemoguće, ludo…

I srca su prazna, više žara nema,
niti osećanja bez računa često.
A naša bajka odavno već drema
iza sedam mora… tamo gde joj mesto.

I opet nam kažu život takav da je,
naivnost i nada ne cene se više.
Vreme i stvarnost bezobrazno skriše
te divne nam snove gde moguće sve je.

A ja s istom verom u postelju ležem,
i sa istom nadom isti sanak krene,
iza sedam mora… – istu bajku vežem,
da negde princeza postoji zbog mene.


mart 2015