RECI

• 1Ovo se svidja korisniku: janamandres
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

STIHOVI


Da li da ti kažem sade
što mi srce skriva,
da ublažim svoje jade,
da osetim sebe živa.

Da oteram tmurne dane,
poj ptica da čujem.
Da mi pogled s tvojim svane,
a ne da te samo snujem.

Da l' se pesmom može reći
to što gaji duša ova,
i naklonost tvoju steći
sa tom rimom od stihova.


decembar 2007

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BORBA


Zašto mislim da sam onaj pravi,
i jedini...
I da na svetu ne postoji niko
ko bi te mogao usrećiti kao ja.
Toliko
da i anjdeli ti zavide.
I zašto nismo jedno drugom dali
sve naše tajne,
misli,
osećanja...
Zašto nismo dali?

Možda nisam ono što ti želiš.
Možda tražiš ono što ja nemam.
Možda sanjam odsanjane snove.
Možda...

Al' još uvek ja to ne uspevam...

Ne uspevam pronaći sad reči
da ti kažem što mi duša ište,
a tako želim...

Zašto volim da se sladim patnjom
što daljina od tebe mi stvara,
kuda idem,
i kud mogu stići
ako tebi ne pokažem sebe,
i srce što gori toplinom tvog žara.

Tražim razlog za sva ona dela
što ne činim kada si kraj mene,
izmišljam,
jer znam da ga nema.
I dok lažem tebe,
shvatam,
lažem sebe...
a želja se opet na novu laž sprema...


decembar 2007

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BEG


Ja živim u mašti, u nestvarnom svetu,
sa pogledom željnim sunce gledajući
K'o ptica što leti u visokom letu,
oči prema zemlji nikad ne spuštajući

Sa pesmom se vinem, poezijom njišen
razmišljam navek o sreći, ma kak'oj,
ne shvatajuć tako čega sve sam lišen:
pravoga života – stvarnosti istinskoj.

Stalno iduć stazom što me vodi mimo
svih drugih ljudi, njihovih stradanja.
I ne sluteć tako šta bih sve ja im'o:
i sunce i kišu, sumnje i nadanja.

Pa opet se vraćam i odlazim, tuda
gde je stvarnost svaka želja nova,
tamo gde je kralj isto što i luda,
i gde je svršetak uvek nešto iznova.

Odlazeć što dalje u najdublje samoće,
s pokušajem bega od zlokobnih ljudi,
od njihove mržnje, zavisti i zloće;
bežeći što više od bolesne im ćudi.


decembar 2007

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TRENUCI...


Sva ova tišina tvoje ime zove,
i svaka nova mis'o sad ka tebi hita,
samo s tvojom dahom moje telo živi.
Udarac tvog mača primiću bez štita

i oklopa svoga. Bez imalo stida
moralnim ću zvati ono što ti godi.
I bez malo straha sa tvojim ću vetrom
na pučinu izać', da me ma gde vodi.

Zovem te...
U otkucaju srca što kroz mene bije
sve više i jače...
Ko da svoju tajnu ne želi da skrije.

Gledam te...
Sa užasom strepnje i lepotom nade.
I pogled sad ovaj što pohvata ti čari,
jedan deo istih žuri da ukrade

i da ih sačuva. Za bezbrojne čase
što samotno hode, tražeć pute
koji naziru se samo... A nikad
ne videvši šta mi oni slute...

Istinu svaku zameniću lažju tvojom.
I manu ti ličnu sa vrlinom skriću.
I sumnju i veru, osećanja... život...
Ja svu svoju večnost u tvom trenu sviću.

U mreži što praviš zarobljen ću biti.
Upleten u niti sto zlatom se zlati.
Samo da si pored, neću da se žalim,
Jer i tako ja ću slobodnim se zvati.


februar 2008

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

„ALTER EGO“


Ja idem i tražim, i besciljno lutam
po bespuću ovom što se život zove.
Ja hoću da letim, i da se ne sputam
kada napred krenem u prostore nove.

Ja hoću da volim, i da sebe celog
žrtvujem i dam za poljubac jedan,
da za njeg' izgaram, dok me tako svelog
ne obasja sunce što nosi nov dan.

U horizont kada gledam što se pruža,
hoću da mi oko vidi sliku drugu...
Da osetim jači, lepši miris ruža...
Da druge ptice čujem u zelenom lugu...

Da se svega stidim i ponosim svačim,
sve od istih dela, i u isto vreme.
Pred roba da kleknem. Nekom nešto značim...
I da jednom mišlju rešim sve dileme.

Da utešim ljude koje mori muka.
Da razumem stvari svakojake.
Kao malo jagnje da izađem pred vuka.
Da nikad ne prestanem verovat' u bajke.

Snage ja da imam, i vere. Da plačem,
i da sve te suze prolivam za druge.
Da ljubavlju se branim od napada mačem.
I da svakom budem veran poput sluge.

Da ne mislim nikad da kraj može doći.
Jer želje i jesu život jedan deo...
I slabost svaka ima svoje moći,
i slagalice delić za sebe je ceo.


mart 2008

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PUT


Putem ovim što se život zove,
dok ga koračam svakim dahom:
ja hoću nemoguće! Da Drine krive
ispravljam samo jednim mahom.

Sa verom smelom ja hoću uvek
da idem hrabro, kroz sve zamke;
da budem samo, samo čovek
što svoje rane nosi ćutke.

Da znadem sreća samo nije
ako se ista desi nama,
da u vreloj suzi, što niz obraz lije,
ponosa ima više neg' srama.

I iskru hoću u ognju zgaslom
da tražim, s nadom što se budi:
da ću nekad, makar jednom
osetit žari iz te studi.

Da idem hoću, sve do kraja,
i da sve muke ostavim iza;
da vidim vezu što sa Njim spaja,
i budem delić toga niza.

Da uvek idem, napred samo,
i ne sluteć' šta me čeka:
da ću možda, kad stignem tamo,
pustiti očaj glasnoga krika!

Kao i dete, što znanja nema
šta je to mržnja, zavist, zloba,
spoznati zamke što život sprema
dok ide tako do svog groba.

I svaki korak koji pravim,
koji me vodi na staze razne,
sa čistom verom da se molim
da navek odu gneva kazne.

Da mislim kako pravda nije
kad sudiš nekom ti bez srca;
Da budem isti kad radost svije,
ili kad duša bolom grca.

I da tako, svagda mogu,
gazeći stalno po trnju, cveću,
osmehnut setno za davnu tugu,
i pustit suzu za prošlu sreću.


jul 2008

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PRIJATELJ


Slušam svog prijatelja kako govori:
„Oni su različiti...
Nikada ne možemo i nećemo biti isti!
Mi se moramo držati zajedno!“
Odzvanja mi u glavi:
„Mi nismo kao oni!“
Suza mi teče niz obraz...
Ne vidi je.
Nastavljaju da padaju kapi
jedna po jedna,
sve krupnije.
Gleda me a ne primećuje ih.
Muči me bolno pitanje:
kako možemo biti isti
kada nema oka za njih?
Kad ne vidi moju tugu?
A da sam oni...?
Sada i tamo nečiji prijatelj
isto to govori za nas,
nekom čije suze i ne vidi...
Uviđam, mada sasvim suprotno
od svog prijatelja,
da zaista nisu svi na svetu isti.
Od te pomisli istovremeno se u meni javljaju
i strah i nada...
Rastajem se od prijatelja,
sa kojim se nikada i nisam sastao,
misleći na onog
koji lije i moje suze.
Prijatelj...


oktobar 2008

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ŽELIM


Sve što imam dao bih za ljubav
koju tako olako sam shvat'o,
pa sad idem kao da sam gubav,
ne ostvarivši ono što mu dato:

moć, da u svome srcu ima mesta
za sve ljude, i bića, i stvari...
Snagu volje, da za trenutak nesta'
Sve što naše reči zna da kvari.

Sve što svojim da nazovem mogu
ja bih dao, ne trepnuvši okom,
samo da, sa mislima o Bogu,
vidim sreću sa svakim korakom.

I da ljubim, i da budem voljen,
da svoj osmeh svakome poklanjam,
da pred ljude izlazim ogoljen,
da od mržnje i mraka se sklanjam.

Sve što nekad isk'o sam i žel'o,
neka ode zauvek niz reku,
i da snove ne stvorim u delo, -
al' da vidim nade u čoveku.


oktobar 2008

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZNAM


Znam da negde još uvek postoji
u čoveku, u dubini duše,
tračak pravde što ponosno stoji,
odbijajuć da je laži sruše.

Znam da ima na ovome svetu,
u kom mržnja površna izbija,
mnoštvo srca koji osvetu
vide kao seme zla što klija.

Znam postoji mnogo dobrih ljudi
čija vera s drugim je sličnija:
ako ljubav u srcu nam budi
prava jeste pa bila ma čija.

Znam da nisam usamljenik jedan,
da još ima što misle ovako.
Znam, jer ne znam da li bih i dan
preživeo da to nije tako.


oktobar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NEPOVEZANA PESMA


Opet sam ispunjen setom.
Došla mi je tiho, uvukla pod kožu,
muči me svojim pitanjima.

Stvarnost nije ništa do naša iluzija.
Sva ta moja tražnja je samo uobrazilja moga ega,
potreba moje nepotpunosti.
Život je sastavljen od naših želja, -
cilj zadovoljiti sebe.
Podmukla sebičnost našeg uma.

Zaustaviti se!
Samo za trenutak stati,
pokušati razumeti nerazumljivo,
shvatiti neshvatljivo,
videti nevidljivo.

„Sreću ćemo naći kad je damo drugom;
voleće nas kad zavolimo;
imaćemo ako damo;
naučiti da u porazu dobijamo.“
Bezbroj puta to isto kazano
a opet nedovoljno i premalo...

Šta sam ja,
različit među istima,
ili isti među različitima?
Sopstveni kovač svoje sreće
ili kasač sa uzdama sudbe?

Jednom će sve doći na svoje mesto,
shvatiću sve tajne,
dobiti odgovore na sva pitanja;
počeću konačno da živim...
Ili ću najzad upoznati smrt...


novembar 2008